Лукс (пас)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лукс
Tito i Luks, 1942. godina.jpg
Тито са псом Луксом, 1942. године
Датум смрти(1943-06-09)9. јун 1943.
Место смртиМилинкладе, Сутјеска

Лукс је био пас, расе немачки овчар, који је у току Народноослободилачке борбе, током 1942. и 1943. године припадао Јосипу Брозу Титу, Врховном команданту НОВ и ПОЈ. Славу је стекао подвигом у току битке на Сутјесци, 9. јуна 1943. године, када је Титу спасао живот. Овaј пас се често погрешно назива Рекс.

Први сусрет између Тита и пса Лукса догодио се 15. јула 1942. године у босанском градићу Прозору, који је два дана пре тога био ослобођен од Италијана. Истог дана, по ослобођењу града, Тито и чланови Врховног штаба су дошли у Прозор. У дворишту куће, у којој је боравио Тито непрекидно је лајао један немачки овчар, који је био везан. Чувши силно лајање, Тито је изашао из куће и рекао свом пратиоцу Радету Ристановићу да одвеже пса. Пас је и даље лајао и скакао тако да му пратилац није могао прићи.

Тито је ово посматрао и потом пришао псу. Проговарајући неколико немачких речи (пас је по свој прилици припадао неком немачком официру, који се налазио са Италијанима у Прозору), пас се умирио и престао да лаје. Тито га је помиловао и одвезао са ланца и потом повео са собом. Тада му је и дао име Лукс.

Од тог тренутка, па све до своје смрти 9. јуна 1943. године на Озрену, пас се непрекидно налазио уз Тита. Заједно са њим боравио је у Гламочу, Млиништу, Босанском Петровцу, Бихаћу и Јајцу, а заједно су прошли и кроз битку на Неретви.

У току битке на Сутјесци, 9. јуна 1943. године Тито, Врховни штаб и чланови британског Одељења за везу, који су неколико дана раније дошли у Врховни штаб, налазили су се на планини Озрен. Приликом немачког бомбародвања, једна бомба је пала у близини колоне у којој су се кретали чланови Врховног штаба. Тада су се сви присутни бацили на земљу. Тито се бацио уз једно оборено дебло букве. У том тренутку Лукс, који је био дресирани немачки пас, се инстиктивно бацио на Тита и скоро га читавог прекрио. То је Тита спасило сигурне смрти, јер је Лукс остао на месту мртав изрешетан гелерима, док је Тито био само рањен у леву руку. Од исте бомбе страдало је двоје људи – Титов пратилац Ђуро Вујовић Шпанац, народни херој и капетан Бил Стјуарт, шеф британског Одељења за везу при НОВ и ПОЈ, док је неколико њих било рањено.

Приликом Титовог боравка у Млиништу, код Мркоњић Града, септембра 1942. године, настало је неколико познатих Титових ратних фотографија, а једна од њих је и једина фотографија са псом Луксом. После Луксове смрти, Тито је добио новог пса, такође немачког овчара – Тигра. Са овим новим псом, настало је неколико познатих Титових ратних фотографија, па се често ова два пса мешају.

Литература[уреди]

  • Владимир ДедијерЈосип Броз Тито, Прилози за биографију“. „Култура“ Београд, 1953. година.
  • Мирослав Младеновић „Тито од устанка до победе 1941-1945“. Београд 2006. година.