Луноход 2

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Луноход 2

Макета ровера Луноход 2. На макети фале трећа ТВ камера и шипка магнетометра.
Макета ровера Луноход 2. На макети фале трећа ТВ камера и шипка магнетометра.

Оператор Flag of the Soviet Union.svg Совјетски Савез
Тип мисије лунарни ровер
Датум лансирања 11. јануар 1973. године у 06.55.38 УТЦ
Крај мисије 11. мај 1973. године
Ракета-носач Протон К/Блок Д
Место лансирања ЛР81, космодром Бајконур
Маса 840 kg
Извор напајања соларни панели/РТГ
Снага напајања 180 W
Место слетања Море кише
Датум слетања 15. јануар 1973. у 23.35 УТЦ
Међународна ознака 1973-001A


Луноход 2 (рус. Луноход, Аппарат 8ЕЛ № 204) био је други лунарни ровер који је Совјетски Савез послао на површину Месеца у оквиру програма Луноход.

Лендер мисије Луна 21 слетео је на површину Месеца и доставио други по реду лунарни ровер – Луноход 2, у јануару 1973. године.[1] Примарни задаци мисије били су да прикупи што више фотографија површине, да измери количину светлости амбијента како би се утврдило да ли постоји могућност да се са површине Месеца врше астрономске опсервације, да се уз помоћ ретрорефлектора спроведу анализе удаљености слањем ласерских пулсева са Земље, измери соларне рендгенске зраке, измери локална магнетска поља и испита механику тла на површини Месеца.

Конструкција и подсистеми[уреди]

Ровер је имао масу од 840 kg, што је за око 80 kg више од ровера Луноход 1. Био је дугачак 170 cm, широк 160 cm и висок 135 cm. Имао је осам точкова, од којих је сваки имао независно вешање (кретао се у зависности од терена независно у односу на остале точкове), електромотор који га је покретао и кочницу. Електромотор на сваком точку ровера био је запакован у канистер под притиском како би се што боље заштитио од температурних варијација и прашине која је могла да утиче на његов рад. Ровер је поседовао две брзине којима је могао да се креће по површини: ~1 km/h и ~2 km/h. Луноход 2 био је опремљен са три телевизијске камере, од којих су две биле монтиране на предњи крај ровера и снимале су површину, док је трећа камера била постављена на горњу страну ровера за навигацију по терену, и могла је да на Земљу шаље снимке високе резолуције различитих брзина смењивања слика – 3,2; 5,7; 10,9 или 21,1 слику у секунди. Ове слике су стизале на Земљу где их је петочлани тим анализирао и затим у реалном времену слао команде за вожњу роверу. Инструменти су радили набатерије, које су допуњаване преко соларних ћелија који су се налазили на унутрашњој страни поклопца који је прекривао ровер током лунарних ноћи. Током ноћи, инструменти ровера држани су на радној температури путем јединице за грејање која је енергију црпела из радиоактивног извора (плутонијум-210). На ровер су монтиране и четири панорамске камере. Од научних инструмената ровер је поседовао:

РН Протон-М, модернизована варијанта старије ракете Протон-К.

На лендеру се налазио басрељеф (ниски рељеф) на којем су изгравирани лик Владимира Лењина и грб Совјетског Савеза. Заједничка маса лендера и ровера била је 1.814 kg.

Лансирање[уреди]

Ракета-носач Протон К/Блок Д доставила је летелицу Луна 21 прво у паркинг орбиту око Земље, а затим је последњи степен још једном упалио свој мотор и поставио је на транс-лунарну трајекторију. Након неколико дана пута кроз дубоки свемир, Луна 21 је 12. јануара 1973. године упалила сопствени мотор и успорила довољно да је Месец ухвати у своје гравитационо поље, у орбиту параметара 90 x 100 km. Затим је током 13. и 14. јануара додатним паљењем мотора перилун[a] смањен на орбиталну висину од 16 km.

Слетање и операције на површини[уреди]

Лендер мисије Луна 21 који је на површину доставио ровер Луноход 2.

Након 40 орбита око Месеца, 15. јануара ракетни мотор летелице поново је упаљен када се она налазила у перилуну (16 km изнад површине), и тада је летелица почела да пада ка површини. На висини од 750 метара упаљени су главни реактивни мотори за слетање, који су успорили брзину падања све до висине од 22 метра. На овој висини, главни реактивни мотори су угашени, а упалили су се секундарни, који су одатле преузели спуштање до висине од 1,5 метара изнад површине, када су се и они угасили. Слетање се догодило у 23.35 УТЦ, а место слетања био је Лемоње кратер, на координатама 25,85° с.г.ш. и 30,45° и.г.д.

Одмах након слетања, Луноход 2 снимио је неколико фотографија околине, а након тога се преко рампи спустио на површину Месеца 16. јануара у 01.14 УТЦ. Затим се окренуо и снимио неколико фотографија лендера мисије Луна 21 и околног терена, и притом прешао око 30 метара. Након тога окренуо се према Сунцу како би допунио батерије до максимума, снимио још неколико фотографија, и кренуо у истраживање површине.

Ровер је истраживао током лунарног дана, а само се повремено заустављао како би допунио батерије преко соларних ћелија. Током ноћи, ровер је мировао у месту, а топлоту за инструменте обезбеђивала је јединица за грејање која се напајала из радиоактивног извора.

Дистанце које је ровер прешао су:

Дистанце које су прешли ровери на Месецу и Марсу.
  • 18—24. јануар 1973. године: ровер је прешао 1.260 метара
  • 8—23. фебруар 1973. године: ровер је прешао још 9.086 метара
  • 11—23. март 1973. године: ровер је прешао још 16.533 метра
  • 9—22. април 1973. године: ровер је прешао још 8.600 метара
  • 8. мај – 3. јун 1973. године: ровер је прешао још 880 метара.

Крај мисије[уреди]

Да је мисија завршена објављено је 4. јуна 1973. године, што је довело до спекулација да се ровер покварио средином маја или није могао да се „пробуди“ након дуге лунарне ноћи у периоду мај–јун. Александар Басилевски је тек касније изјавио да је 9. маја поклопац ровера дошао у контакт са ободом кратера, и тако је у поклопац упала извесна количина прашине. Када је поклопац затворен, та прашина (која представља одличан природни топлотни изолатор) доспела је на радијаторе ровера преко којих се он расхлађује. Одмах следећег дана, контролори на Земљи приметили су да се унутрашња температура ровера попела знатно изнад номиналне јер није могао да се расхлади, што је убрзо довело до прегревања и квара на системима.[2] Сигнал са ровера констролори су престали да примају 11. маја.

Резултати[уреди]

Ровер је на површини био активан четири месеца, и за то време је прешао око 39 km преко разних врста терена, укључујући и висије, брдашца и мање пукотине, и снимио 86 панорамских фотографија и преко 80.000 ТВ слика.[2][3][4] На основу броја обртаја точкова прво се сматрало да је ровер превалио 37 km, али су руски научници са Московског државног универзитета за геодезију и картографију (рус. Московский государственный университет геодезии и картографии, МIIГАиК) ту бројку увећали на 42,1–42,2 km на основу фотографија површине које је прикупио Лунар реконесанс орбитер агенције НАСА.[5][6] Након тога, исти научници су продискутовали на ову тему са својим америчким колегама и сагласили се да је ровер највероватније превалио 39 km, и ова бројка се од тада узима као званични податак.[7][8] Међународни тим екперата потврдио је да је метод коришћен за мерење пута који су луноходи превалили валидан, и може се упоредити са методом који се користи при прорачуну пређеног пута код марсовских ровера.[9]

Луноход 2 држао је рекорд по дистанци пређеној ван Земље све до 27. јула 2014. године, када га је надмашио марсовски ровер Опортјунити агенције НАСА, са пређених 40 km.[10][11] Ровер Опортјунити је и даље активан, и до децембра 2014. је прешао преко 41,4 km.[12]

Тренутни статус[уреди]

Фотографија Лунохода 2 и његових трагова коју је снимила мисија Лунар реконесанс орбитер. Велика бела стрелица показује на ровер, мале беле стрелице показују његове трагове, док велика црна стрелица показује на кратер где је покупио фаталну дозу Месечеве прашине.[13]

Луноход 2 се и даље користи као ретрорефлектор при слању ласерских пулсева са Земље ка Месецу, и његова позиција је одређена са веома великом тачношћу.[14] Фил Стоук, професор на Универзитету западног Охаја, је 17. марта 2010. године објавио да је пронашао место на коме почива ровер Луноход 2 на фотографијама које је снимила сонда Лунар реконесанс орбитер агенције НАСА.[15][16][17] Међутим, касније је утврђено да то није ровер, већ место у траговима где се ровер окренуо у месту, а тим који ради на мисији ЛРО је успео да пронађе сам ровер недалеко одатле, на фотографијама које су снимљене у марту 2012. године.

Власништво над ровером[уреди]

Власништво над ровером Луноход 2 и лендером мисије Луна 21 Лавочкин асоцијација продала децембра 1993. је за 68.500 долара на аукцији у кући Sotheby's у Њујорку.[17][18] (у каталогу[19] се нетачно наводи да је предмет 68А Луна 17/Луноход 2)

Купац је био креатор компјутерских игара Ричард Гериот, син бившег астронаута. У једном интервјуу 2001. године изјавио је:

Купио сам Луноход 2 од Руса. Тренутно сам једина особа која поседује неки предмет на небеском телу ван Земље. Мада постоје међународни споразуми који диктирају да ниједна држава не може полагати право на површину неког другог небеског тела, ја нисам држава. Стога, ја присвајам Месец у име британског лорда![20]

Гериот је касније потврдио да је он власник Лунохода 2.[17][21][22]

Напомене[уреди]

  1. ^ Перилун, или периселен, је тачка у орбити летелице око Месеца када се летелица налази најближе његовој површини. Термин је аналоган са термином перигеј када се летелица креће у орбити око Земље, и постоји различити термин за орбиту око сваког већег небеског тела у Сунчевом систему. Супротна тачка од периселен/перилун је апоселен/аполун, када се летелица у орбити налази најдаље од површине Месеца.

Референце[уреди]

  1. ^ Mulholland, J. D.; Shelus, P. J.; Silverburg, E. C. „Laser observations of the moon: Normal points for 1973”. NASA. NTRS. Приступљено 01. 01. 1975.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  2. 2,0 2,1 Chaikin, Andrew (01. 03. 2004). „The Other Moon Landings”. Air & Space/Smithsonian. Архивирано из оригинала на датум 11. 5. 2014. Приступљено 25. 5. 2013. 
  3. ^ Page, Lewis (16. 3. 2012). „New NASA snap of game developer's electric cart FOUND ON MOON: Probe in low pass over Garriott's radioactive tub-rover”. The Register. Приступљено 25. 5. 2013. 
  4. ^ „Lunokhod 2 Revisited”. NASA. 13. 3. 2012. Приступљено 25. 5. 2013. 
  5. ^ Lakdawalla, Emily (21. 6. 2013). „Is Opportunity near Lunokhod's distance record? Not as close as we used to think!”. The Planetary Society. Приступљено 26. 6. 2013. 
  6. ^ Witze, Alexandra (19. 6. 2013). „Space rovers in record race”. Nature News. Приступљено 26. 6. 2013. 
  7. ^ „It's Official! NASA confirms Mars Opportunity rover has broken the off-world driving record”. theweathernetwork.com. 29. 7. 2014. Приступљено 4. 1. 2015. 
  8. ^ „Trundling Across the Moon”. Lunar Reconnaissance Orbiter Camera. 23. 5. 2014. Приступљено 4. 1. 2015. 
  9. ^ Wall, Mike (July 29, 2014) NASA's Mars rover Opportunity breaks off-world driving record. Space.com
  10. ^ Webster, Guy; Brown, Dwayne (28. 7. 2014). „NASA Long-Lived Mars Opportunity Rover Sets Off-World Driving Record”. NASA. Приступљено 29. 7. 2014. 
  11. ^ Knapp, Alex (29. 7. 2014). „NASA's Opportunity Rover Sets A Record For Off-World Driving”. Forbes. Приступљено 29. 7. 2014. 
  12. ^ „Opportunity Updates”. НАСА. Приступљено 10. 1. 2015. 
  13. ^ Stooke, Phil (17. 3. 2010). „Lunokhod 2 found! .... and guess who found it?”. unmannedspaceflight.com. Приступљено 18. 3. 2010. 
  14. ^ „Lunar Geophysics, Geodesy, and Dynamics” (PDF). ilrs.gsfc.nasa.gov. Приступљено 06. 02. 2008. 
  15. ^ „Russian Lunar Rover Found: 37-Year-Old Space Mystery Solved”. Science Daily. Приступљено 17. 3. 2010. 
  16. ^ David, Leonard (18. 3. 2010). „NASA Lunar Orbiter Spots Old Soviet Moon Landers”. 
  17. 17,0 17,1 17,2 Chang, Kenneth (20. 3. 2010). „After 17 Years, a Glimpse of a Lunar Purchase”. New York Times. Приступљено 01. 04. 2010. »Richard A. Garriott has finally seen the item he bought 17 years ago for $68,500.« 
  18. ^ Kluger, Jeffrey (April 1994) The Bloc on the Block. Discover magazine
  19. ^ Sotheby's Catalogue – Russian Space History, Addendum, Lot 68A, December 11, 1993
  20. ^ Garriott, Richard (April 13, 2001) Lord British, we hardly knew ye. demiurg.net
  21. ^ The Astronaut's Son's Secret Sputnik. CollectSPACE. October 2007
  22. ^ Are We Alone Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 19, 2008) (на језику: енглески). (podcast interview with SETI Institute Director Seth Shostak) December 10, 2007

Спољашње везе[уреди]