Пређи на садржај

Луси (аустралопитекус)

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили истоимени филм, погледајте чланак Луси (филм из 2014).
Остаци Луси, врсте аustralopithecus afarensis, стари 3,2 милиона година.

Луси (или Динкинеш, амх. ድንቅ ነሽ) је познатији назив за фосил аустралопитекуса АL 288-1, који чини неколико стотина комада костију или 40% женског скелета врсте аустралопитекус афаренсиса. Открио ју је 1974. године у Етиопији, у Хадару, локалитету у долини Аваш троугла Афар, Доналд Џохансон, палеоантрополог Кливлендског природњачког музеја.[1][2][3]

Луси је рани аустралопитекус и датира из периода пре око 3,2 милиона година. Скелет показује малу лобању сличну оној код нехомининских мајмуна, плус доказе о ходању које је било двоножно и усправно, слично оном код људи (и других хоминина); ова комбинација подржава став о људској еволуцији да је двоножност претходила повећању величине мозга.[4][5] Студија из 2016. године сугерише да је Australopithecus afarensis, барем делимично, живео на дрвећу, иако се обим тога расправља.[6][7]

Памела Алдерман је Луси назвала по песми „Lucy in the Sky with Diamonds“ Битлса из 1967. године, која је гласно и више пута пуштана у експедицијском кампу целу вечер након првог дана рада тима за ископавање на месту проналаска.[8] Након јавног објављивања открића, Луси је привукла велико међународно интересовање, поставши у то време познато име.

Луси је постала позната широм света, а прича о њеном открићу и реконструкцији објављена је у књизи Џохансона и Едеја. Почев од 2007. године, фосилни скуп и повезани артефакти јавно су изложени током продужене шестогодишње турнеје по Сједињеним Државама; изложба се звала „Лусино наслеђе: Скривено благо Етиопије“. Расправљало се о ризицима оштећења јединствених фосила, а други музеји су више волели да изложе одливке фосилног скупа.[9] Оригинални фосили су враћени у Етиопију 2013. године, а накнадне изложбе су користиле одливке.

Недавна истраживања су открила да се она више не сматра најранијим познатим чланом људске породице. Супротно ранијим веровањима да је њена врста првобитно ходала усправно по отвореним саванским травњацима, нови докази указују на то да су ходали по травнатим шумама са листопадним дрвећем. Њена врста се прилагођавала различитим стаништима током миленијума, подносећи промене климе. Важно је напоменути да није била сама у свом окружењу.

Откриће

[уреди | уреди извор]

У новембру 1973. године, пред крај прве сезоне на терену, Јохансон је приметио фосил горњег краја потколенице, који је био благо пресечен напред. Доњи крај бутне кости пронађен је у близини, и када их је спојио, угао коленског зглоба је јасно показао да је овај фосил, референца AL 129-1, био усправно ходајући хоминин. Овај фосил је касније датиран на више од три милиона година - много старији од других фосила хоминина познатих у то време. Локалитет се налазио око 25 км од места где је „Луси“ касније пронађена, у слоју стена 60 м дубљем од оног у коме су пронађени фрагменти Луси.[10][11]

Тим се вратио за другу теренску сезону следеће године и пронашао вилице хоминина. Затим, ујутру 24. новембра 1974. године, близу реке Аваш, Џохансон је одустао од плана да ажурира своје теренске белешке и придружио се постдипломцу Тому Греју у претраживању Локалитета 162 у потрази за фосилима костију.[12][13][14][15][1][2]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Луси је била висока 1.1 метар,[10] тешка 29 килограма и (након реконструкције) је помало личила на шимпанзу. Створење је имало мали мозак попут шимпанзе, али су карличне кости и ноге биле готово идентичне по функцији као код модерних људи, што са сигурношћу показује да је Лусина врста хоминина који су стајали усправно и ходали усправно.[11]

Смрт

[уреди | уреди извор]
Поглед на зубе на одливку скелета (Музеј у Женеви).

Лусин узрок смрти није утврђен. Узорак не показује знаке постморталног оштећења костију карактеристичног за животиње које су убили предатори, а затим појели. Једино видљиво оштећење је један траг зуба месождера на врху њене леве стидне кости, за који се верује да је настао у време или око времена смрти, али који није нужно био повезан са њеном смрћу. Њени трећи кутњаци су били избијени и благо истрошени и стога је закључено да је била потпуно зрела са завршеним развојем скелета. Постоје индикације дегенеративне болести њених пршљенова које не указују нужно на старост. Верује се да је била зрела, али млада одрасла особа када је умрла.[10]

Истраживачи са Универзитета Тексаса у Остину су 2016. године сугерисали су да је Луси умрла након пада са високог дрвета.[11][16] Међутим, Доналд Џохансон и Тим Вајт нису се сложили са овим закључком.[17]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Johanson & Wong 2009, стр. 8.
  2. ^ а б Johanson & Wong 2009, стр. 9.
  3. ^ „Lucy's Story”. Institute of Human Origins. Архивирано из оригинала 12. 03. 2015. г. Приступљено 2014-02-15. 
  4. ^ Hadar entry in Encyclopædia (2008).
  5. ^ Tomkins, Stephen (1998). The Origins of Humankind. Cambridge University Press. стр. 136. ISBN 978-0-521-46676-9. 
  6. ^ Klein, Joanna (30. 11. 2016). „Study Suggests 3.2 Million-Year-Old Lucy Spent a Lot of Time in Trees”. The New York Times. Приступљено 30. 11. 2016. 
  7. ^ Ruff, Christopher B.; Burgess, M. Loring; Ketcham, Richard A.; Kappelman, John (2016). „Limb Bone Structural Proportions and Locomotor Behavior in A.L. 288-1”. PLOS ONE. 11 (11). Bibcode:2016PLoSO..1166095R. PMC 5130205 Слободан приступ. PMID 27902687. doi:10.1371/journal.pone.0166095 Слободан приступ.  Непознати параметар |article-number= игнорисан (помоћ)
  8. ^ Johanson & Wong 2009, стр. 7–8.
  9. ^ Jim Kennett (31. 8. 2007). „Bloomberg.com: Canada”. Lucy's Ancient Bones Visit Houston Museum as Scientists Fret. Приступљено 11. 9. 2007. 
  10. ^ а б в „ASU Institute of human origins, Lucy's story”. Архивирано из оригинала 08. 12. 2014. г. Приступљено 16. 12. 2025. 
  11. ^ а б в John Kappelman; Ketcham, Richard A.; Stephen Pearce; Lawrence Todd; Wiley Akins; Colbert, Matthew W.; Mulugeta Feseha; Maisano, Jessica A.; Adrienne Witzel (2016). „Perimortem fractures in Lucy suggest mortality from fall out of tall tree”. Nature. 537 (7621): 503—507. Bibcode:2016Natur.537..503K. PMID 27571283. S2CID 4402700. doi:10.1038/nature19332. 
  12. ^ Johanson & Wong 2009, стр. 4.
  13. ^ Johanson & Wong 2009, стр. 5.
  14. ^ Johanson & Wong 2009, стр. 6.
  15. ^ Johanson & Wong 2009, стр. 7.
  16. ^ „UT study cracks coldest case: How the most famous human ancestor died”. Приступљено 29. 8. 2016. 
  17. ^ Sample, Ian (29. 8. 2016). „Family tree fall: human ancestor Lucy died in arboreal accident, say scientists”. The Guardian. Приступљено 30. 8. 2016. 

Види још

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Луси на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Луси_(аустралопитекус)&oldid=30802565”