Лутво Ахметовић

лутво ахметовић
лутво ахметовић
	Лутво Ахметовић
Лични подаци
Датум рођења	28. јул 1914.
Место рођења	Мостаћи, код Требиња, Аустроугарска
Датум смрти	3. децембар 2007. (93 год.)
Место смрти	Загреб, Хрватска
Професија	друштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од	1935.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Чин	пуковник у резерви
Одликовања

Лутво Ахметовић (1914—2007), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 28. јула 1914. године у Мостаћима код Требиња, у земљорадничкој породици. Основну школу и нижу гимназију завршио је у Требињу, а 1932. одлази у Сарајево где је до лета 1935. похађао Трговачку академију. Исте је године постао члан Комунистичке партије Југославије. Следеће године прешао је на Економско-комерцијалну високу школу у Загребу, а почетком 1937. запослио се у фабрици „Арко“.

У то је време учествовао у синдикалном и студентском револуционарном покрету. Због тога је 1936. био шест месеци под истрагом Суда за заштиту државе. Од 1937. је био функционар у Месном одбору СБОТИЧ-а, а 1938. раднички повереник. Због учешћа у организацији штрајка у децембру 1938. био је отпуштен с посла. Затим је радио у Удружењу индустријалаца циглара Хрватске у циглани „Милер“. Године 1940, постао је члан Првог рејонског комитета КПХ Центар, а после и његов секретар.

Поткрај 1941. и у 1942. био је члан и секретар Месног комитета КПХ за Загреб, а од краја 1942. до 1944. секретар Окружног комитета КПХ Покупље-Жумберак.

После рата, био је помоћник министра унутрашњих послова НР Хрватске, заступник у Сабору, директор завода за привредно планирање НРХ, секретар за индустрију НРХ, члан Извршног већа Сабора, председник његова одбора за план, посланик и председник Одбора за тржиште СИВ-а Савезне скупштине, председник Одбора за спољне послове Сабора и члан Савета за спољне послове Председништва СФРЈ. Био је члан Савета федерације. Био је члан у три састава Централног комитета КПХ, односно СКХ.

Умро је 3. децембра 2007. године у Загребу. Сахрањен је на гробљу Мирогој.

Литерарни рад[уреди | уреди извор]

Уза своје друштвено и политичко деловање, Ахметовић је у разним публикацијама објавио више радова о актуелним проблемима привреде, о сећањима из свог револуционарног рада, посебно о илегалном раду у Загребу. У септембру 1979. рефератом о Загребу у НОБ-и и револуцији учествовао је у Болоњи на саветовању о оружаној борби у градовима.

Његов прилог Нека сјећања из рада у радничком покрету пред рат и у првим годинама рата објављен је у публикацији „Загреб 1941–1945.“ из 1972, а прилог Херојски Загреб 1941. у зборнику „Устаничке искре у Хрватској“ изданом 1977. године.

Аутор је књиге „Загреб у устанку и револуцији“, издане у Загребу 1966. године. Био је и један од уредника зборника „Зборник сјећања: Загреб 1941–1945“, изданог у четири тома од 1982. до 1984. године.

Одликовања[уреди | уреди извор]

Носилац је Партизанске споменице 1941, два Ордена братства и јединства са златним венцем, Ордена партизанске звезде са сребрним венцем и осталих југословенских одликовања.

Литература[уреди | уреди извор]

Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
Енциклопедија Југославије (књига прва). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1980. година.
Хрватски биографски лексикон (књига прва). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1983. година.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Zbornik sjećanja: Zagreb 1941–1945, tom prvi Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)