Лутво Ахметовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЛУТВО АХМЕТОВИЋ
Lutvo Ahmetovic.jpg
Лутво Ахметовић
Датум рођења(1914-07-28)28. јул 1914.
Место рођењаМостаћи, код Требиња
 Аустроугарска
Датум смрти3. децембар 2007.(2007-12-03) (93 год.)
Место смртиЗагреб
 Хрватска
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ од1935.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Чинпуковник у резерви
Одликовања
Орден братства и јединста
Орден братства и јединста
Орден партизанске звезде
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден рада са црвеном заставом
Партизанска споменица 1941.

Лутво Ахметовић (19142007), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске.

Биографија[уреди]

Рођен је 28. јула 1914. године у Мостаћима код Требиња, у земљорадничкој породици. Основну школу и нижу гимназију завршио је у Требињу, а 1932. одлази у Сарајево где је до лета 1935. похађао Трговачку академију. Исте је године постао члан Комунистичке партије Југославије. Следеће године прешао је на Економско-комерцијалну високу школу у Загребу, а почетком 1937. запослио се у фабрици „Арко“.

У то је време учествовао у синдикалном и студентском револуционарном покрету. Због тога је 1936. био шест месеци под истрагом Суда за заштиту државе. Од 1937. је био функционар у Месном одбору СБОТИЧ-а, а 1938. раднички повереник. Због учешћа у организацији штрајка у децембру 1938. био је отпуштен с посла. Затим је радио у Удружењу индустријалаца циглара Хрватске у циглани „Милер“. Године 1940, постао је члан Првог рејонског комитета КПХ Центар, а после и његов секретар.

Поткрај 1941. и у 1942. био је члан и секретар Месног комитета КПХ за Загреб, а од краја 1942. до 1944. секретар Окружног комитета КПХ Покупље-Жумберак.

После рата, био је помоћник министра унутрашњих послова НР Хрватске, заступник у Сабору, директор завода за привредно планирање НРХ, секретар за индустрију НРХ, члан Извршног већа Сабора, председник његова одбора за план, посланик и председник Одбора за тржиште СИВСавезне скупштине, председник Одбора за спољне послове Сабора и члан Савета за спољне послове Председништва СФРЈ. Био је члан Савета федерације. Био је члан у три састава Централног комитета КПХ, односно СКХ.

Умро је 3. децембра 2007. године у Загребу. Сахрањен је на гробљу Мирогој.

Литерарни рад[уреди]

Уза своје друштвено и политичко деловање, Ахметовић је у разним публикацијама објавио више радова о актуелним проблемима привреде, о сећањима из свог револуционарног рада, напосе о илегалном раду у Загребу. У септембру 1979. рефератом о Загребу у НОБ-и и револуцији учествовао је у Болоњи на саветовању о оружаној борби у градовима.

Његов прилог Нека сјећања из рада у радничком покрету пред рат и у првим годинама рата објављен је у публикацији „Загреб 1941–1945.“ из 1972, а прилог Херојски Загреб 1941. у зборнику „Устаничке искре у Хрватској“ изданом 1977. године.

Аутор је књиге „Загреб у устанку и револуцији“, издане у Загребу 1966. године. Био је и један од уредника зборника „Зборник сјећања: Загреб 1941–1945“, изданог у четири тома од 1982. до 1984. године.

Одликовања[уреди]

Носилац је Партизанске споменице 1941, два Ордена братства и јединства са златним венцем, Ордена партизанске звезде са сребрним венцем и осталих југословенских одликовања.

Литература[уреди]

  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
  • Енциклопедија Југославије (књига прва). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1980. година.
  • Хрватски биографски лексикон (књига прва). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1983. година.

Спољашње везе[уреди]

Спољашње везе[уреди]