Луфтвафе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Луфтвафе

Луфтвафе (нем. Luftwaffe, срп. ваздушно оружје) је назив за војну авијацију Немачке.

Први светски рат[уреди]

Луфтвафе је основан за време Првог светског рата, са појавом војних авиона. То је било прво ратно ваздухопловство на свету. За време рата је Луфтвафе користио широк спектар летелица. После немачког пораза, Луфтвафе је расформиран по условима Версајског споразума. Као резултат овог дисконтинуитета у постојању, данашњи Луфтвафе није најстарије ратно ваздухопловство на свету, јер је британски РАФ старији.

Дана 26. фебруара 1935, Адолф Хитлер је наредио пилоту и асу из Првог светског рата, Херману Герингу да поново успостави Луфтвафе, кршећи споразум. Ово кршење је протекло без санкција Британије, Француске или Лиге народа.

Други светски рат[уреди]

До 1939, пред избијање Другог светског рата, Луфтвафе је постао најмоћнија ваздушна снага на свету. Као такав је играо важну улогу у раним немачким успесима у рату, и чинио је кључну карику стратегије Блицкрига, махом захваљујуљи коришћењу иновативног Јункерса Ju 87 понирућег бомбардера (Sturzkampfflugzeug - „Штука"). Контигенг Луфтвафеа (Легија Кондор) је послат као подршка Франковим снагама у Шпанском грађанском рату са плановима и особљем.

Неспособност Луфтвафеа да контролише небо у бици за Британију после тактичке грешке померања фокуса операција на са бомбардовања аеродрома на бомбардовање индустријских мета и градова је била једна од кључних тачака рата. Немачка ваздушна снага, која је патила од мањка горива и лошег руководства се још смањила уласком Америке у рат, мада је остала значајна, посебно на Источном фронту, и била је технички напредна.

Јединствена карактеристика Луфтвафеа (насупрот другим независним авијацијама) је била та да је у свом саставу имао падобранце.

Луфтвафе је била прва авијација на свету која је користила млазни ловац - двомоторни Месершмит Me 262, мада је овај авион имао проблеме са поузданошћу својих млазних мотора: док су мотори код авиона Јункерс Јумо 004 били напредног axial-flow дизајна, они су патили од мањка висококвалитетних стратешких материјала током производње као резултат савезничких бомбардовања и промени ратне среће. Ме-у 262 су се убрзо придружили остали високо напредни авионски дизајни, као што су Арадо Ар 234 дво- и четворомоторни бомбардер/извиђачки авион, Хајнкел He 162 једно-моторни млазни ловац (са БМВ-овим млазним мотором), Месершмит Ме 163 Комет ракетни ловац, и други. Више каснијих високо-напредних авионских дизајна као што је Гота Го 229 (Gotha Go 229), летеће крило, су били или у фази тестирања или је производња тек почела кад се рат завршио. Немачка авио-индустрија је такође развила прву масовно коришћену крстарећу ракету, Фислер Фи 103 V-1 летећа бомба, и прву балистичну ракету, V-2.

Колико год модерне ове летелице биле, оне нису саме могле спречити потпуни немачки пораз у ваздуху. Луфтвафеу су недостајали гориво, обучени пилоти, организавионо јединство, и безбедни аеродроми. Савезници су са друге стране били у стању да искористе немачке техничке напоре: Операција Спајалица, на пример, је била једна од многих смишљених током 1944./45. да би се сакупили или технички узорци, подаци или само развојно особље које би било „евакуисано“ у САД, Енглеску, Русију или Француску. Рани амерички и совјетски свемирски програми су користили немачку опрему и запошљавали немачке научнике и инжењере, попут Вернера фон Брауна.

Након рата[уреди]

После рата, немачка авијација је озбиљно умањена, а војна авијација потпуно забрањена док Западна Немачка није ступила у НАТО током 1950-их. Током нередних деценија, Западно-немачки Луфтвафе је опремљен махом америчким авионима произведеним по лиценци у Немачкој.

Током 1960-их, Старфајтер криза је била велики проблем за немачку политику, јер се више Локидових Ф-104 ловаца срушило пошто су били модификовани да служе Луфтвафеу. Стога је Старфајтер (Звездани ловац) у Немачкој назбан „творцем удовица“ (немачки: Witwenmacher).

Луфтвафе Источне Немачке је користио совјетске летелице, као што је МиГ-29. После уједињења, њих је преузела уједињена Немачка, али се планира да се повуку из употребе, а у многим случајевима да се продају источноевропским савезницима.

Од 1970-их, Луфтвафе Западне Немачке и касније уједињене Немачке је активно учествовао у конструкцији европских борбених авиона као што је Панавија торнадо и скорије Јурофајтер.

Током 1999, по први пут од 1945. Луфтвафе је учествовао у борбеним операцијама током НАТО бомбардовања Југославије.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Луфтвафе