Луције Јулије Цезар (конзул 90. п. н. е.)
Луције Јулије Цезар | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 135 |
| Место рођења | Антички Рим |
| Датум смрти | 87 п.н.е. |
| Супружник | Фулвија |
| Родитељи | Луције Јулије Цезар II Попилија |
Луције Јулије Цезар (око 135. п. н. е. — 87. п. н. е.) био је римски политичар и војсковођа.
Друг рођак диктатора Гаја Јулија Цезара, био је римски државник и војсковођа с краја II и почетка I века п. н. е. Учествовао је у паду народног трибуна Луција Апулеја Сатурнина 100. године п. н. е. Био је конзул Римске републике 90. године п. н. е. током Савезничког рата. Током рата командовао је са више римских легија против италијанских савезника који су се побунили. За победе над Самнитима код Ацераја додељен му је тријумф.
Биографија
[уреди | уреди извор]Био је син Луција Јулија Цезара и брат Гаја Јулија Цезара Страбона Вописка. Године 100. п. н. е. се истакао као један противника Сатурнина, а 94. године п. н. е. је постао претор, потом гувернер Македоније. Године 90. п. н. е. је за време Савезничког рата изабран за конзула те је ратовао са Самнитима. Исте је године предложио Lex Iulia, закон којим се италијанским савезницима који су остали верни Риму нудило римско држављанство. Касније је изабран за цензора те је надгледао примену тог закона. Године 87. п. н. е. је заједно с братом убијен на улици од стране присталица Марија. Према Ливију њихове су главе одрезане истакнуте на Форуму. Деца су му била Луције Јулије Цезар и Јулија Антонија.
Каријера
[уреди | уреди извор]Изабран је за претора 94. године п. н. е., иако нема доказа да је претходно обављао дужности квестора или едилa. Године 93. п. н. е., као пропретор, био је гувернер Македоније.
Конзулат и Савезнички рат
[уреди | уреди извор]Крајем 91. године п. н. е. кандидовао се за конзула и изабран је за једног од два конзула 90. године п. н. е.[1] Додељено му је вођење борби против јужне групе побуњеника, док је његов конзуларни колега Публије Рутилије Лупус водио северну групу.[1] Луције Корнелије Сула, каснији диктатор, служио је као један од официрa Луција Цезара (вероватно као његов старији легат, јер је на крају сезоне војних операција Луције Цезар оставио Сулу да командује његовом војском).[1]
Луције Цезар послао је једну војску од две легије да спречи долазак побуњеничких појачања Италијанима који су опседали Изернију, али су оне поражене и повукле се са губитком од 2.000 људи.[2][3] Након што је поново организовао војску и примио нека појачања, Луције Цезар кренуо је против самнитског конзула Гаја Папија Мутила, који се упутио ка Ачерају.[4] Мутил је извео директан напад на логор Луција Цезара, али је одбијен са губицима од 6.000 људи.[5][6] Ово је био први значајнији пораз побуњеника током рата.[7]
Луције Цезар је сада покушао поново да се упути ка Изернији. Провео је војску кроз долину Волтурна, али су га заседом напали у стеновитом пролазу званом Мелфа Горџ.[8][6] Пошто су Римљани очекивали заседу, били су припремљени и успели су да се пробију из замке до оближњег града Теанума.[8] Цезар је изгубио око 8.000 од својих 30.000 пешака, али је војска остала неповређена и наставила ка Ачерају.[8] Римљани нису успели да разбију опсаду Ачераја, али су успели да подигну морал бранилаца, па су они издржали.[8]
На крају сезоне војних операција, Луције Цезар оставио је своју војску у зимским логорима у Кампанији (под командом Суле), док се сам вратио у Рим да предложи закон (Lex Julia de civitate Latinis et sociis danda), којим је римско држављанство додељено сваком Италијану који се није оружано супротставио Римљанима.[9][10] Ово је означило преокрет у рату.[9][10]
За своју победу над Мутилом, Луције Цезар је добио тријумф.[10] Након што је завршио годину као конзул, Луције Цезар предао је дужност свом наследнику и отишао у Пиценум, где је служио као старији легат Гнеја Помпеја Страбона.[11]
Године 89. п. н. е., Луције или његов рођак Секст (извори нису јасни) нанео је велики пораз побуњеницима ван Аскула тако што је напао непријатеља док су се пребацивали на нове логоре, убијајући 8.000 и разбијајући остатак.[12] Луције Цезар је такође постао цензор 89. године и, због успеха Јулијевог закона, постао је одговоран за распоређивање нових грађана у гласачке округе, али то није могао да изврши због наставка грађанских немира.[13] Његов колега у овој дужности био је бивши конзул Публије Лициније Крас (отац тријумвира Марка Лицинија Краса).
Смрт
[уреди | уреди извор]Луције Цезар и његов брат, Гаје Јулије Цезар Страбо Вописк, погинули су 87. године п. н. е. током грађанског рата између Гаја Марија и Луција Корнелија Суле.[14] Након што је Сула отишао на Исток да се бори против Митридата VI од Понта, Марије се вратио из изгнанства и почео да погубљује своје политичке противнике.[15] Луције и Гај били су међу његовим првим жртвама.[14] Према Ливију, њихове главе биле су изложене на копљима на говорној платформи (Ростра) на Форуму.
Породица
[уреди | уреди извор]Његова деца, из брака са супругом Фулвијом,[16] били су Луције Јулије Цезар, који је био конзул 64. године п. н. е., и Јулија, која ће касније постати мајка Марка Антонија.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Matyszak 2014, стр. 81 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFMatyszak2014 (help)
- ^ Matyszak 2014, стр. 86 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFMatyszak2014 (help)
- ^ Telford, Lynda (11. 2. 2014). Sulla: A Dictator Reconsidered. Pen and Sword. стр. 86—87. ISBN 978-1-4738-3450-7.. .
- ^ Matyszak 2014, стр. 87 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFMatyszak2014 (help)
- ^ Matyszak, Philip (2014). Cataclysm 90 BC: The forgotten war that almost destroyed Rome. стр. 87—88. ISBN 978-1848847897..
- ^ а б Telford, Lynda (11. 2. 2014). Sulla: A Dictator Reconsidered. Pen and Sword. стр. 89. ISBN 978-1-4738-3450-7.. .
- ^ Matyszak 2014, стр. 88 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFMatyszak2014 (help)
- ^ а б в г Matyszak 2014, стр. 96 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFMatyszak2014 (help)
- ^ а б Matyszak 2014, стр. 99 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFMatyszak2014 (help)
- ^ а б в Telford, Lynda (11. 2. 2014). Sulla: A Dictator Reconsidered. Pen and Sword. стр. 90. ISBN 978-1-4738-3450-7.. .
- ^ Matyszak 2014, стр. 102 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFMatyszak2014 (help)
- ^ Matyszak, Philip (2014). Cataclysm 90 BC: The forgotten war that almost destroyed Rome. стр. 103—104. ISBN 978-1848847897.. .
- ^ М. Тулије Цицерон, За Архија, 11
- ^ а б Telford, Lynda (11. 2. 2014). Sulla: A Dictator Reconsidered. Pen and Sword. стр. 114. ISBN 978-1-4738-3450-7.. .
- ^ Telford, Lynda (11. 2. 2014). Sulla: A Dictator Reconsidered. Pen and Sword. стр. 113—114. ISBN 978-1-4738-3450-7.. .
- ^ Наполеон III, Историја Јулија Цезара, Том 1, стр. 253, Париз: H. Plon, 1865.
Литература
[уреди | уреди извор]- Matyszak, Philip (2014). Cataclysm 90 BC: The forgotten war that almost destroyed Rome. Pen & Sword Military. ISBN 978-1848847897.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Livius.org: Lucius Julius Caesar”. Архивирано из оригинала 17. 4. 2011. г. Приступљено 9. 11. 2015.
| Конзул Римске републике заједно са Публије Рутилије Лупус 106. п. н. е. |