Лујо Адамовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лујо Адамовић
Lujo adamovic.jpg
Лујо Адамовић
Датум рођења(1864-07-31)31. јул 1864.
Место рођењаРовињ
Датум смрти19. јул 1935.(1935-07-19) (70 год.)
Место смртиДубровник
 Краљевина Југославија

Лујо Адамовић (Ровињ, 31. јул 1864Дубровник, 19. јул 1935) је био српски ботаничар.

Спомен-камен на Миџору, као сећање на првог освајача

Студирао је медицину у Бечу и природне науке у Београду и Берлину. Радио је као професор у средњој школи у више места у Србији. После одбране доктората, од (1901—1905) је био професор Велике школе у Београду, а после тога одлази у Беч за доцента. За време Првог светског рата био је управник Ботаничке баште у Београду. Проучавао је флору и вегетацију Балканског и Апенинског полуострва, а нарочито је обрадио подручја Србије, Црне Горе, Бугарске и Далмације. Увео је многе појмове у савремену гео-ботаничку науку. Његова дела су штампана у многим научним часописима (Рад, ЈАЗУ; Глас, САН и др.). Најзначајнија дела су: О шумама југоисточне Србије, (Дело, 1899); Вегетацијски односи Балканског полуострва (Лајпциг,1909); Биљногеографске формације зимзеленог појаса Далмације, Херцеговиине и Црне Горе (1911) и Фитогеографски положај и подела Италије. Поред овога је објављивао још многе стручне радове. У научну литературу увео је вегетацијске појмове псеудомакија и шибљак, а бавио се и доказивањем законитости у развитку и распрострањености биљних врста.

Литература[уреди]

  • Енциклопедија Југославије (А-Биз) - Југославенски лексикографски завод - Загреб 1980 год.
  • Српска породична енциклопедија (А-Ар) - Народна књига и Политика - Београд 2006 год.