Луј Арагон
Луј Арагон | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Луј Арагон |
Датум рођења | 3. октобар 1897. |
Место рођења | Париз, Француска |
Датум смрти | 24. децембар 1982.85 год.) ( |
Место смрти | Париз, Француска |
Образовање | Lycée Carnot |
Луј Арагон (фр. Louis Aragon; Париз, 3. октобар 1897 — Париз, 24. децембар 1982) је био француски историчар, писац и песник, члан академије наука.[1][2]
Арагон се родио и умро у Паризу.
Био је присталица дадаизма од 1919. до 1924, постао оснивач покрета надреализма 1924. заједно са Андре Бретоном и Филипе Супоом.[3] Арагон се придружио Комунистичкој партији Француске заједно са још неколико надреалиста. Остао је њен члан до краја живота, притом написавши неколико политичких поема укључујући и једну посвећену Маурису Торезу, али био је јако велики критичар Совјетског Савеза, нарочито током педесетих година двадесетог века.
Са Анре Бретоном је основао надреалистички часопис Књижевност 1919. године.[2]
1939. се оженио Елзом Триолет (рођена 1896), снахом руског песника Владимира Мајаковског.
Током немачке окупације у Француској током Другог светског рата писао је за тајни лист Les Éditions de Minuit.
Важнија Арагонова поема је „Црвени постер“, у којој је почастио странце који су погинули ослобађајући Француску. То је учинио одговарајући нацистичкој пропагандној кампањи званој Црвени постер, која је требало да убеди француски народ и јавност да је покрет отпора фашизму у Француској био састављен од странаца, углавном Јевреја, који су служили интересима Британије и Советског Савеза.
Након смрти своје жене 16. јуна, 1970, Арагон је открио своју бисексуалност и појављивао се на геј парадама поноса у ружичастим колима.[4]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Louis Aragon | French author”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01.
- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 63. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ Arana, R. Victoria (2008). The Facts on File Companion to World Poetry: 1900 to the Present (на језику: енглески). Infobase Publishing. ISBN 978-1-4381-0837-7.
- ^ Ivry 1996, стр. 134.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ivry, Benjamin (1996). Francis Poulenc, 20th-Century Composers series. Phaidon Press Limited. стр. 134. ISBN 978-0-7148-3503-7.