Луј Троши

С Википедије, слободне енциклопедије
Луј Троши
Луј Троши, маршал Француске.
Датум рођења(1815-03-12)12. март 1815.
Место рођењаLe Palais
Датум смрти7. октобар 1896.(1896-10-07) (81 год.)
Место смртиТур
Потпис

Луј Троши (франц. Louis-Jules Trochu; 12. март 1815Тур, 7. октобар 1896) био је француски генерал и први премијер Треће француске републике. Био је гувернер Париза и председник Владе националне одбране током опсаде Париза. Његово гушење радничких демонстрација у Паризу (22. јануара 1871) било је непосредан повод за избијање Париске комуне.[1]

Каријера[уреди | уреди извор]

Генералштабни официр[уреди | уреди извор]

Троши је готово читаву каријеру провео као генералштабни официр. Служио је у штабовима генерала Бижоа у Алжиру, током гушења народног устанка (1843-1846), Сент Арноа у кримском рату (1853-1856) и Наполеона III у рату против Аустрије 1859.[1]

Председник Владе народне одбране[уреди | уреди извор]

У току француско-пруског рата (1870-1871) био је гувернер Париза и командант снага одређених да га бране. После збацивања цара Наполеона III и проглашења Републике (4. септембра 1870), иако изразити монархиста, Троши је постао председник привремене Владе националне одбране. У току опсаде Париза био је пасиван и није предузео потребне мере за јачање одбране града и ублажење опште несташице.[1]

Покушај париских радника да збаце владу и образују револуционарну Париску комуну 31. октобра 1870. и 22. јануара 1871, Троши је осујетио јединицама доведеним са фронта и уз помоћ буржоаских батаљона Националне гарде. Поднео је оставку непосредно пред потписивање примирја и акта о капитулацији Париза 28. јануара 1871.[1]

Дела[уреди | уреди извор]

После смрти издата су му сабрана дела (франц. Oeuvres posthumes, Тур, 1896).[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 10), Војноиздавачки завод, Београд (1976), стр. 139

Литература[уреди | уреди извор]