Луј IX

Из Википедије, слободне енциклопедије
Луј IX Капет
Saintlouis.jpg
Луј IX (минијатура из 13. века)
Датум рођења (1214-04-25)25. април 1214.
Место рођења Поаси (код Париза)
Француска
Датум смрти 25. август 1270.(1270-08-25) (56 год.)
Место смрти Тунис
Северна Африка
Гроб Базилика Сен Дени
Династија Династија Капета
Отац Луј VIII
Мајка Бланка од Кастиље
Супружник Маргарета од Провансе
Потомство Филип III Храбри
краљ Француске
Период 1226-1270
Претходник Луј VIII
Наследник Филип III Храбри
Arms of the Kingdom of France (Ancien).svg

Луј IX Свети (франц. Louis IX, Saint Louis; Поаси (код Париза) , 25. април 1214. — Тунис, 25. август 1270. ) је био краљ Француске од 1226. до 1270, син Луја VIII. Учествовао је у седмом крсташком рату, освојио је тврђаву Дамијет, а претрпео је пораз код Мансуре, где је заробљен, а затим уз велики откуп ослобођен. Наговорио је свог брата Карла Анжујског да одустане од напада на Византију. Ојачао је краљевску власт, реформисао судство и оформио судску комисију из које ће настати парламент. На основу његових наредби је почела изградња Сент шапел и Сорбона. Године 1259. закључио је мир c Енглезима. Организовао је и VIII крсташки рат 1270. Дошао је до Картагине, где је умро од куге. Постоји романтична верзија приче, према којој је побегао са лепом маварком. Канонизовао га је 1297. папа Бонифације VIII.

Детињство и младост[уреди]

Новац Луја Светог (1266)

Рођен је 25. априла 1214. године у Поасију, недалеко од Париза.[1]. Отац му је био Луј VIII, а мајка Бланка од Кастиље. Крштен је у цркви Нотр-дам. Деда по очевој страни био му је Филип II, француски краљ, учесник Трећег крсташког рата. Деда са мајчине стране био му је Алфонсо VIII, краљ Кастиље[2] Имао је девет година када му је умро деда, а отац преузео престо. Отац му је умро 8. новембра 1226. године када је Луј IX имао дванаест година[3] Крунисан је за француског краља у катедрали у Ремсу. До стицања пунолетства, регентску власт вршила је његова мајка[4] Бланка је Луја одгајала да буде добар хришћанин. Млађи брат Луја био је Карло I Анжујски, оснивач грофовије Анжуј. Као година почетка самосталне Лујеве владавине сматра се 1234. година[5] Бланка је од тада имала саветодавну улогу и наставила је да врши јак утицај на краља све до своје смрти 1252. године[6][4]

Владавина[уреди]

Луј се 27. маја 1234. године оженио Маргаретом од Провансе чија ће се сестра, Елеонора, касније удати за Хенрија III Плантагенета. И Маргарета је била веома побожна. Луј и Маргарета уживали су у заједничком јахању и слушању музике. То је изазивало љубомору Лујеве мајке која је до своје смрти покушавала да их раздвоји.[7]

Године 1230, Никола Донин, Јеврејин преобраћен у хришћанство, превео је Талмуд и објавио 35 оптужби против папе Гргура IX због богохуљења. Десет година касније одржана је расправа на двору краља Луја. Донин је осуђен, а његови примерци Талмуда су спаљени.[8]

Седми крсташки рат[уреди]

Статуа Луја Светог на Сакре керу

Светоримски цар Фридрих је, у савезу са египатским султаном ел Камилом, освојио Јерусалим у Шестом крсташком рату 1229. године. Међутим, ел Камилови наследници покренули су џихад и поново освојили Јерусалим 1244. године након великог пораза крсташа код Форбије. Баш у време пада Јерусалима, Луј је био тешко болестан. Краљу је било толико лоше да је једна од његових сстара мислећи да је мртав хтела да му прекрије лице, а онда су је зауставили. Краљ је током болести изгубио моћ говора. Временом се његово стање чудесно побољшало. Чим се опоравио, затражио је да му пруже крст. Потом га је прикачио за одећу.[9]

Седми крсташки рат другачије се назива и Инжењерски крсташки рат због опсежне четворогодишње припреме флоте и копнене војске. Луј је сакупио технички најопремљенију крсташку војску која је икада кренула из Европе у Свету земљу. Зиму 1248/9. Луј и крсташи провели су на Кипру.[10] У походу су учествовали и Маргарета од Провансе и краљева браћа, Роберт I од Артоа и Карло Анжујски. Следеће године, на пролеће, крсташи освајају Дамијету, а египатски султан нуди им Јерусалим без борбе уз услов да напусте Египат. Сходно својој теорији о непреговарању са муслиманима, Луј одбија понуду. У наредним месецима крсташи са војском напредују ка ајубидској престоници, Мансураху. У међувремену, умро је султан Ејуб, а власт је преузела његова жена, Шајар ал Дур у ишчекивању свога сина Тураншаха који је ратовао у Месопотамији. Велики део крсташке војске страдао је при преласку Нила у близини града. Највећи грешку направио је Роберт од Артоа који је сам напао муслимане сматрајући их лаким пленом. Мамелучка војска Ејбака разбила је Робертову војску, а потом је напао и главнину. Луј је одбио његов напад, али је неколико лешева упало у воду и загадило је. Избила је зараза због које је Луј наредио повлачење. У повратку је пао у заробљеништво. Према мировном споразуму Луј је имао да плати муслиманима данак од око милион златних дуката[11] Чим је исплатио свој откуп, Луј је предао Дамијету (6. мај 1250). Потом је отпловио за Акру. У Дамијети је остало мноштво крсташа за које није имао ко да плати откуп. Они су немилосрдно поклани. Наредне две године Луј је утврђивао крсташке градове у Светој земљи (Јафу, Цезареју, Акру и Сидон). Дана 6. маја 1253. године напао је Сидон, али је у безглавом јуришу само успео да изгуби 1200 људи. Потом се вратио у Француску[12]

Осми крсташки рат[уреди]

Осми крсташки рат, крсташи пред Картагином 1270. године

У периоду између Седмог и Осмог крсташког рата дошло је до битних промена у Египту. Династију Ајубида збацила је династија Бахри која оснива Мамелучки султанат. Један од најмоћнијих мамелучких султана, Бајбарс, покренуо је 1265. године џихад сањајући о стварању државе величине Саладинове. Године 1268. Бајбарс осваја Антиохију, престоницу истоимене кнежевине формиране још у Првом крсташком рату. Пад Антиохије убрзао је Лујево покретање Осмог крсташког рата. Осми крсташки рат није пратило онакво одушевљење као раније. Краља Луја су многи саветовали да се не упушта у подухват који нема никакве шансе за успех. Ипак, краљ покреће војску, али не у Свету земљу већ у Тунис. Тамошњи султан Мухамед I ел Мусташир је крсташима понудио новац како га не би напали. Крсташи новац примају, али га ипак нападају. Извршавају опсаду Туниса. То им није донело срећу јер је Тунисом владала куга која се проширила и на крсташе. Бајбарс истовремено покреће армију од 30.000 пешака ка Тунису. Јула 1270. његови бродови стижу до Картагине.[13]

Смрт[уреди]

Смрт Луја Светог

Дана 25. августа 1270. од куге умире и сам краљ Луј.[14] Сада се његова војска нашла у заиста тешкој ситуацији. Карло Анжујски, Лујев брат, ускоро стиже у Свету земљу и склапа мир са турским бејом извлачењи крсташку војску из заробљеништва. Армија енглеског краља Хенрија III под вођством принца Едварда која је кренула у помоћ Лујевим крсташима враћа се у Енглеску. Муслимани су у част Луја IX подигли мали храм на месту где је умро. Лујево тело се није могло пренети у Европу због опасности од распадања. Због тога је раскувано и одвојено месо од костију. Кости су потом стављене у малу кутију која је сахрањена у Палерму. Тако је, иронично, краљ Луј Свети, који је из Свете земље у Европу донео мноштво реликвија, и сам у њу враћен као реликвија[15]

Деца[уреди]

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Луј VI Дебели
 
 
 
 
 
 
 
8. Луј VII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Аделада од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
4. Филип II Август
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Тибалд II од Шампање
 
 
 
 
 
 
 
9. Адела од Шампање
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Матилда од Каринтије
 
 
 
 
 
 
 
2. Луј VIII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Балдуин IV од Еноа
 
 
 
 
 
 
 
10. Балдуин V од Еноа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Алиса од Намура
 
 
 
 
 
 
 
5. Изабела од Еноа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Тиери од Фландрије
 
 
 
 
 
 
 
11. Маргарета I Фландријска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Сибила Анжујска
 
 
 
 
 
 
 
1. Луј IX Свети
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Алфонсо VII од Леона
 
 
 
 
 
 
 
12. Санчо III од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Беренгела од Барселоне
 
 
 
 
 
 
 
6. Алфонсо VIII од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Гарсија Рамирез од Наваре
 
 
 
 
 
 
 
13. Бланка од Наваре
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Маргарита од Наваре
 
 
 
 
 
 
 
3. Бланка од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Готфрид Плантагенет
 
 
 
 
 
 
 
14. Хенри II Плантагенет
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Матилда од Енглеске
 
 
 
 
 
 
 
7. Елеонора Енглеска, краљица Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Вилијам X Аквитански
 
 
 
 
 
 
 
15. Елеонора од Аквитаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Енор од Шатерлоа
 
 
 
 
 
 


Места названа по Лују IX[уреди]

Референце[уреди]

  1. Jacques Le Goff, Saint Louis, Paris, éditions Gallimard, le Grand Livre du mois, coll. « Bibliothèque des histoires »,‎ 1996, р. 42
  2. Saint Louis, King of France, Archdiocese of St. Louis, MO.". Retrieved 29 September 2014.
  3. Gérard Sivéry, Louis VIII Le lion, Fayard. (1995). pp. 16.
  4. 4,0 4,1 Louis IX". Encarta. Microsoft Corporation. 2008.
  5. Goyau, Georges. "St. Louis IX." The Catholic Encyclopedia. Vol. 9. New York: Robert Appleton Company, 1910. 24 Feb. 2013". Retrieved 29 September 2014.
  6. Shadis, Miriam (2010). Berenguela of Castile (1180–1246) and Political Women in the High Middle Ages. Palgrave Macmillan, р. 17-19
  7. Goldstone, Nancy (2007). Four Queens: The Provençal Sisters who ruled Europe. New York: Viking Penguin, р. 27-35
  8. Seidman (2010). стр. 137.
  9. Ж. Фајфрић, Историја крсташких ратова; Табернакл, Сремска Митровица, 2006. година. pp. 220.
  10. Луј Свети у Седмом крсташком походу - Историјска библиотека
  11. Ж. Фајфрић, Историја крсташких ратова; Табернакл, Сремска Митровица, 2006. година. pp. 320-5
  12. Ж. Фајфрић, Историја крсташких ратова; Табернакл, Сремска Митровица, 2006. година. pp. 327.
  13. Ж. Фајфрић, Историја крсташких ратова; Табернакл, Сремска Митровица, 2006. година. pp. 357-364
  14. "Bréhier, Louis. "Crusades." The Catholic Encyclopedia. Vol. 4. New York: Robert Appleton Company, 1908. 24 Feb. 2013". Retrieved 29 September 2014.
  15. Ж. Фајфрић, Историја крсташких ратова; Табернакл, Сремска Митровица, 2006. година. pp. 364.
  16. "Capetian Kings". Retrieved 29 September 2014.

Литература[уреди]

  • Seidman, Naomi (2010). Faithful Renderings: Jewish-Christian Difference and the Politics of Translation. University of Chicago Press. pp. 137. ISBN 978-0-226-74507-7. 
  • Историја крсташких ратова - Жељко Фајфрић, Табернакл, Сремска Митровица 2006. година
  • Крсташки ратови у очима Арапа, Амин Марлуф, Лагуна, Београд 2006. година
  • Историја средњег века 1 - А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински, О. Л. Вајнштајн; Научна књига, Београд, 1969. година
  • Историја средњег века - Сидни Пеинтер, Клио, Београд, 1997. година
  • Историја Француске 1 - Едуар Пероа, Роже Дусе, Андре Латреј, Жорж Лефевр, Шарл Путас, Морис Бомон; Просвета, Београд, 1961. година
  • * Историјска библиотека: Луј Свети у крсташком походу

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Луј VIII
France Ancient.svg
Француски краљеви
(12261270)

Наследник:
Филип III Храбри