Лу Андреас-Саломе

С Википедије, слободне енциклопедије
Лу Андреас-Саломе
Lou Andreas-Salomé - Foto Atelier Elvira.jpg
Датум рођења(1861-02-12)12. фебруар 1861.
Место рођењаСанкт Петербург, Руска Империја
Датум смрти5. јануар 1937.(1937-01-05) (75 год.)
Место смртиГетинген, Трећи рајх

Лу Андреас-Саломе (нем. Lou Andreas-Salomé; Санкт Петербург, 12. фебруар 1861Гетинген, 5. јануар 1937) је била немачка филозофкиња руског порекла.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је у Санкт Петербургу као ћерка Густава фон Саломеа - генерала немачког порекла у служби цара Александра другог, и мајке Лујзе Вилм која је била Данкиња. Била је четврто дете и једина девојчица у породици. Мада је отац имао 57 година када се она родила, док је одрастала, постала је веома блиска с њим, а он ће умрети у години њеног пунолетства. У њиховој кући се говорило немачки, француски и повремено руски. После очеве смрти, с мајком је отпутовала у Швајцарску и тамо се, у Цириху, уписала на универзитет, студирајући филозофију, историју уметности и компаративну религију.[1] Мала „Лу“, како су је звали, је имала веће образовање него оно које је углавном било резервисано за жене њеног времена. Лу Саломе је била фасцинација за највеће мислиоце мушког пола њеног времена иако није припала никоме од њих.

Сусрет са Ничеом[уреди | уреди извор]

У 21. години је срела Фридриха Ничеа који тада има 38 и који током 1882. године доживљава своју једину стварну љубав. Исто одушевљење дели и Пол Ре, филозоф јеврејског порекла који јој је предлагао и брак.

Љубав троје интелектуалаца остаје ипак платонска. Оно што је заједничко за Лу и Ничеа је то да су обоје били покренути на размишљање о смрти Бога, када су као деца доживели смрт својих очева. Пасионирана је хиндуизмом. Слабог је здравља и због тога често путује у Италију. Лу и Ниче ће провести три седмице у дискусији о филозофији.

Ниче у Лу види једно дете невероватно надарено али у исто време неподношљиво. Напослетку је Елизабет Ниче, сестра филозофа, та која ће удаљити Лу од брата који јој то никада неће опростити. Ниче због тога пада у депресију и тада ће написати Тако је говорио Заратустра.[2]

Брак са Андреасом и веза са Рилкеом[уреди | уреди извор]

Године 1887. (када је имала 26) удала се за Карла Фридриха Андреаса, због љегове претње да ће извршити самоубиство ако не пристане на брак. Без икаквог интереса за тај брак Лу ће остати у њему све до смрти свог мужа 1930, и задржаће касније његово презиме.

Живи живот пан-европског интелектуалног боема, непрестано путује и у контакту је са највећим мислиоцима свог времена. Пише и објављује.

1897. када има 36 година, среће Рајнер Марију Рилкеа, који је 14 година млађи од ње и који ће се такође заљубити у њу. Одлазе на путовање у Русију 1900. године. Њихова веза трајаће три године, али дописиваће се читавог живота. Она је та која је променила његово име од Рене у Рајнер, и која је била његова инспирација.[3]

Лу Андреас Саломе је написала романе: Рут (1895), Дете људи (1899), Родинка (1922); есеје о Ничеу, о Лаву Толстоју, о Рилкеу, о психоанализи, о феминизму. Такође је ауторка аутобиографије за коју је желела да буде објављена после њене смрти и чији је наслов Мој живот (1951)

Пријатељица породице Фројд[уреди | уреди извор]

Године 1911. упознала се са Сигмундном Фројдом током година рођења психоанализе. Лу Андреас-Саломе постаје пријатељица са Фројдовом ћерком љубимицом Аном Фројд.

Одржаваће везу дописујући се са њим из Беча и активно ће учествовати у разради главних концепата Фројдовог учења.

Умире у 76. години у Немачкој у којој доминира нацизам. Мада је желела да буде сахрањена у башти своје куће, после кремације, жеља јој није могла бити испуњена, него јој је пепео положен у гробницу њеног мужа на гробљу у Гетингену.[4]

Дела[уреди | уреди извор]

  • Фигуре жена код Ибзена (1892).
  • Фридрих Ниче кроз његова дела, 1894, есеји.
  • Рут, 1895, аутобиографски роман.
  • Дете људи, 1899, роман.
  • Родинка, 1922, роман.
  • Ђаво и његова баба (1922).
  • Сат без Бога и остале приче за децу (1922).
  • Отворено писмо Фројду за његов 75 рођендан, 1931.
  • Мој живот“
  • Са Аном Фројд : „У сенци оца : писма од 1919 до 1937"

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Андреас-Саломе, Лу (2010). Мој живот. Београд. стр. 177—178. 
  2. ^ Рилке, Рајнер Марија (2008). Чисто противречје: писма Лу Андреас - Саломе. Београд. стр. 92—97. 
  3. ^ „Живот је бајка - Лу Андреас Саломе”. Политикин забавник. Приступљено 23. 1. 2020. 
  4. ^ Андреас-Саломе, Лу (2010). Мој живот. Београд. стр. 180. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]