МТ-ЛБу

Из Википедије, слободне енциклопедије
МТ-ЛБ

МТ-ЛБу
МТ-ЛБу

Основне карактеристике
Земља порекла  Совјетски Савез
Намена вишенаменски оклопни транспортер
Брзина на путу 61,5 km/h km/h
Досег 500 km km
Димензије и маса
Дужина 7,21 m
Ширина 2,85 m
Висина 2,035 m
Опрема
Главно наоружање митраљез
Мотор ЈаМЗ 238
Снага (КС) 300 hp КС
Посада
Посада 2 + 6

МТ-ЛБу (рус. Многоцелевой Транспортёр Легко Бронированный универсальный, у преводу Вишенаменски лаки оклопни транспортер универзални) је совјетско вишенаменски амфибијски оклопни транспортер гусеничар развијен током шездесетих година 20. века под пројектном ознаком Објект 10. У западним војним круговима ово возило је означено као M 1974, пошто је те године први пут примећено.

Развој и производња[уреди]

Оклопни транспортер МТ-ЛБу води порекло од фамилије оклопних возила гусеничара МТ-ЛБ. Та фамилија је развијена као замена за артиљеријске тегљаче серије АТ-П засноване на самоходном десантном јуришном топу АСУ-57. Прво је развијено возило МТ-Л засновано на шасији лаког амфибијског тенка ПТ-76. Затим је развијена оклопна верзија, МТ-ЛБ, из које је касније развијен и већи МТ-ЛБу који се разликује од МТ-ЛБ по томе што има дужу шасију, виши је 40 сантиметара, као и седам пари точкова за разлику од МТ-ЛБ који има само шест пари точкова. Ова два типа сродних оклопних возила се често мешају међусобно.

МТ-ЛБу је ушао у производњу раних седамдесетих година 20. века. Носилац производње био је Харковски тракторски завод. Лиценцу за производњу МТ-ЛБу имале су и Пољска и Бугарска.

Верзије[уреди]

Заробљени МТ-ЛБу Ирачке војске током Пустињске олује.
Ватрогасна верзија МТ-ЛБу-ГПМ-10.
  • МТ-ЛБу — основна верзија.
    • МТ-ЛБу-Н — вишенаменски транспортер-тегљач.
    • МТ-ЛБу-М — модернизована верзија из 2003. године развијена у Мотовиликхинском заводу.
    • МТ-ЛБу-ГПМ-10 — ватрогасни гусеничар .
    • МТ-ЛБу-ПНС-1 — ватрогасни гусеничар - мобилна црпна станица.
    • МТ-ЛБу-ЛПВ — ватрогасни гусеничар за шумске пожаре.
    • 1Б32 — звкометријски радарски систем извиђања.
    • 1Л219 «Зоопарк-1» — систем за радарско извиђање и управљање ватром.
      • 1Л219М «Зоопарк-1М» — модернизована верзија из 2002. године.
    • 1Л245 — копнени систем за противелектронско дејство.
    • 1РЛ239 «Рысь» — артиљеријска извиђачка станица АРК-1.
    • 1РЛ243 — станица за електронско извиђање.
    • 9С80 «Овод-М-СВ» — мобилна станица за извиђање и командовање ППРУ-1 «Овод-М-СВ».
    • 1В12 «Машина-C» — комплекс средстава за аутоматизовано управљање ватром самоходне артиљерије «Машина-C». Унапређене верзије овог комплека су 1В12-3 «Машина-М», 1В12М-3 «Фальцет-М», 1В197 као и 1В12М-1 и 1В12М-3. Један комплекс иде уз један самоходни артиљеријски дивизион наоружан са самоходним хаубицама 2С1, 2С3, 2С5 и 2С19. Сваки комплекс се састоји од укупно осам возила. Разкују се четири типа возила за управљање ватром:
      • 1В13 — возило за управљање ватром самоходне артиљерије заменика команданта батерије, три возила по дивизиону. По класификацији НАТО: ACRV M1974/1.
      • 1В14 — возило за управљање ватром самоходне артиљерије команданта батерије, три возила по дивизиону. По класификацији НАТО: ACRV M1974/2a.
      • 1В15 — возило за управљање ватром самоходне артиљерије заменика команданта дивизиона, једно возило по дивизиону. По класификацији НАТО: ACRV M1974/2b.
      • 1В16 — возило за управљање ватром самоходне артиљерије команданта дивизиона, једно возило по дивизиону. По класификацији НАТО: ACRV M1974/3.
    • 9В514 «Бета-3» — аутоматизовани систем за командовање. Произвођен од 1980. до 1990. године.
    • 9Т451 — возило за дотур ракета самоходном вишецевном лансеру ракета 9П139 «Град-1» (гусенична верзија БМ-21 Град).
    • КДХР-1Н «Даль» — возило за даљинско ласерско хемијско извиђање.
    • ЛКМ-3 — возило за постављање каблова.
    • МП21-25 — комплекс аутоматизованог командног места АСУВ «Манёвр». Комплекс је развијен 1972. Возила из комплекса АСУВ-Р развијеног 1984. године су опремљена јединицом за обраду података «Редут-2П». Сва возила су опремљена генератором од 8 kW и антенама.
      • МП21 — верзија за командно-штабно возило дивизије (МП21М), за АБХО (МП21М-2) и обавештајно одељење (МП21М-3).
      • МП22 — верзија за команданта јединица ПВО.
      • МП23 - верзија за везу ваздухопловних јединица опремљена са радио системом Р-809М2.
      • МП24 - верзија за команданта артиљерије и ракетне артиљерије (МП24М), за начелника штаба артиљеријског пука (МП24М-1) и дивизијске артиљеријске групе (МП24М-2). Опремљени са даљиномером ДАК-2 и артиљеријским рачунаром 1В57М.
      • МП25 - возило за обраду радарских података.
    • МП22-1 9С737 «Ранжир» — унифицирано батеријско командно место «Ранжир».
    • МП95 «Бета-4» — аутоматизовани систем за командовање.
    • МЗС-83 — станица за јако емитовање звука «Многосложность».
    • ППРИ-5 — пункт пријема и обраде података.
    • Р-149БМРг — командно-штабно возило оперативно-тактичкого нивоа.
    • Р-161Б — аутоматизована мобилна радиостаница високе фрекфенције.
      • Р-161БМ — модернизована верзија.
    • Р-330Б — аутоматизована станица за ометање врло високе фрекфенције.
    • Р-330КБ — командно-штабно возило за Р-330Б и Р-378Б.
    • Р-330П «Пирамида» — станица за ометање радиосигнала.
    • Р-378Б — аутоматизована станица за ометање.
    • Р-381Т «Таран» — комплекс за електронско извиђање Р-381Т.
      • Р-381Т1 «Таран 1» — станица за електронско извиђање високих фрекфенција противничке радиовезе.
      • Р-381Т2 «Таран 2» — станица за електронско извиђање врло високих фрекфенција противничке радиовезе.
      • Р-381Т3 «Таран 3» — аутоматизована станица за обраду података.
    • Р-412Б «Торф» — мобилна станица за комуникацију у тропосфесри.
    • Р-439БГ «Легенда-2БГ» — мобилна станица за космичку комуникацију.
    • Р-934Б — аутоматизована станица за ометање високих фрекфенција аздухоплова.
    • ТГМ — транспортни гусеничар.

Украјинске верзије[уреди]

  • «Положение-2» - аутоматизовани звукометријски систем базиран на шасији МТ-ЛБ, производња трајала од 1995. до 2012. године.[1]
  • И-52 - минополагач заснован на бази МТ-ЛБУ, произведен од стране компаније "Крјуковски вагонског завода. 2013. године уведен у употребу у 12. инжињеријском пуку Оружаних снага Украјине.[2].
  • ХТЗ-10Н - демилитаризовани МТ-ЛБу преправљен за превоз дуриг возила и радове у удаљеним и неприступачним областима.[3]
    • ХТЗ-10НК - цивилни тегљач за рад у тешким климатским условима.
  • ТГМ-126-2 - демилитаризовани МТ-ЛБу, произведен у Харковском аутомобилском заводу.[4]

Белоруске верзије[уреди]

  • ТМПК «Мул» — возило за снабдевање јединица на фронту.
  • ТЗМ-122 — возило за дотур муниције самоходне хаубице 2С1 Гвоздика.
  • СМ-120 — самоходни минобацач 120mm заснован на минобацачу 2С12 «Сани».
  • ППМП — мобилни пунк прве помоћи.

Пољске верзије[уреди]

  • ZWDSz 1 (zautomatyzowany wóz dowódczo sztabowy) - командно-штабно возило комплекса "Ирис". Уведен у наоружање 2002. године, заснован на систему МП21-25.

Бугарске верзије[уреди]

  • КШМ 9С743 - командно-штабно возило, модернизација Совјетског 9С743 из 2000. године.
  • Искра
  • МТП-1 - борбено возило инжињерије, прототип.
  • КШТМС - командно-штабно возило.
  • КШМ-Р-55 - командно-штабно возило са радио станицом Р-55.
  • МСП-1
  • МСП-2

Мађарске верзије[уреди]

  • MFAJ (müszaki felderitö akadály-elháritó jármü) - оклопни транспортер инжињеријских јединица.

Шведске верзије[уреди]

  • Pbv 4020 (pansarbandvagn) - шведска модификација командних возила комплекса 1В12.
  • Stripbv 4021 (stridsledningbandvagn) - командно возило.
  • Sjvpbv 4024 (sjukvårdspansarbandvagn) - оклопно санитетско возило.

Финске верзије[уреди]

  • MT-LBu-TP — финска модификација командних возила артиљерије 1В13.
  • MT-LBu-P — финска модификација командних возила артиљерије 1В14 и 1В15.
  • MT-LBu-PS — финска модификација командних возила артиљерије 1В16.

Корисници[уреди]

МТ-ЛБу Бугарске војске.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]