Пређи на садржај

Мабиногион

С Википедије, слободне енциклопедије
Керидвен, слика Кристофера Вилијамса (1910)

Мабиногион је збирка најранијих велшких прозних прича, састављена на средњовелшком језику у 12−13. веку, на основу старијих усмених традиција. Постоје два главна изворна рукописа, настала око 1350–1410. године, као и неколико ранијих фрагмената. Често укључиван у шири митолошки корпус познат као Matter of Britain, Мабиногион се састоји од једанаест прича различитих жанрова — нудећи драму, филозофију, романтику, трагедију, фантастику и хумор. Строго гледано, Четири гране Мабиногија чине главну повезану целину прича, али уз њих иде и још седам других, међу којима се налазе: херојска потрага у причи „Килхух и Олвена”, историјска легенда са призорима из далеке прошлости у причи „Лид и Левелис”, као и приче у којима се појављује сасвим другачији краљ Артур од оног познатијег из касније популарне традиције.

Приче су настајале и мењале се под утицајем разних приповедача током веома дугог временског периода. Од 18. века, научници су претежно посматрали ове приче као фрагментарне остатке предхришћанске келтске митологије,[1] или као народне приче.[2] Од 1970-их година,[3][4] проучавање заједничке структуре радње, карактеризације и стила језика, нарочито у Четири гране Мабиногија, довело је до новог разумевања целовитости ових прича.[5] Данас се сматрају сложеном наративном традицијом — како усменом, тако и писаном — са коренима у усменом приповедању[6][7] и англо-француским утицајима.[8]

Прве модерне публикације ових прича били су енглески преводи које је урадио Вилијам Овен Пју — неколико прича објављено је у часописима 1795, 1821. и 1829. године, и тада се по први пут појављује назив Мабиногион.[9] У периоду 1838–1845, леди Шарлот Гест је први пут објавила целокупну збирку у форми у којој је данас позната,[10] двојезично — на велшком и енглеском — чиме је популарисала сам назив.[11] Њен каснији превод из 1877. године, објављен у једном тому, показао се веома утицајним и још увек се активно чита.[12]

Ове приче и даље инспиришу прозу, драмске адаптације,[13] визуелну уметност, музику и научна истраживања[14] — од раних интерпретација Еванџелин Волтон из 1936. године, преко Силмарилиона Џ. Р. Р. Толкина, па све до песме „Rhiannon” групе Fleetwood Mac из 1975. године.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Notably Matthew Arnold; William J. Gruffydd.
  2. ^ Kenneth Hurlstone Jackson. 1961. The International Popular Tale and the Early Welsh Tradition. The Gregynog Lectures. Cardiff: CUP.
  3. ^ Bollard 1974
  4. ^ Gantz 1978; Ford 1981.
  5. ^ John K. Bollard. "Mabinogi and Mabinogion - The Mabinogi". The Legend and Landscape of Wales Series
  6. ^ Sioned Davies. (1998). „Written Text as Performance: The Implications for Middle Welsh Prose Narratives”. Literacy in Medieval Celtic Societies. . 133–148
  7. ^ Sioned Davies. (2005). „'He Was the Best Teller of Tales in the World': Performing Medieval Welsh Narrative”. Performing Medieval Narrative. Cambridge: Brewer.. . 15–26
  8. ^ Lady Charlotte Guest. The Mabinogion. A Facsimile Reproduction of the Complete 1877 Edition, Academy Press Limited Edition 1978, Chicago, Ill. p. xiii.
  9. ^ 1. William Owen Pughe. 1795. "The Mabinogion, or Juvenile Amusements, Being Ancient Welsh Romances". Cambrian Register, 177–187.
    2. William Owen Pughe. „The Tale of Pwyll”. Cambro-Briton Journal. 2 (18): 271—275. 1821. .
    3. William Owen Pughe. „The Mabinogi: Or, the Romance of Math Ab Mathonwy”. The Cambrian Quarterly Magazine and Celtic Repository. 1: 170—179. 1829. .
  10. ^ Guest, Lady Charlotte (2002). „The Mabinogion” (PDF). aoda.org. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-03-04. г.. 
  11. ^ „Myths and legends – The Mabinogion”. www.bbc.co.uk. BBC Wales – History –Themes. Приступљено 2017-08-01. 
  12. ^ Available online since 2004. Charlotte Guest. 2004. "The Mabinogion". Gutenberg. http://onlinebooks.library.upenn.edu/webbin/gutbook/lookup?num=5160.
  13. ^ e.g. Robin Williams; Daniel Morden.
  14. ^ „BBC – Wales History – The Mabinogion”. BBC. Приступљено 2008-07-11. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]