Маврово

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Маврово
мкд. Маврово
Мавровско Езеро со Маврово 1.jpg
Село Маврово са потопљеном Црквом Св. Николе
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаМаврово и Ростуша
Становништво
 — (2002)166
Географске карактеристике
Координате41°40′33″ СГШ; 20°44′04″ ИГД / 41.6758° СГШ; 20.7344° ИГД / 41.6758; 20.7344Координате: 41°40′33″ СГШ; 20°44′04″ ИГД / 41.6758° СГШ; 20.7344° ИГД / 41.6758; 20.7344
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина1.240 м
Маврово на мапи Северне Македоније
Маврово
Маврово
Остали подаци
Поштански број1256
Позивни број(+389) 45
Регистарска ознакаGV

Маврово (мкд. Маврово) је насељено место у Северној Македонији, у северозападном делу државе. Маврово припада општини Маврово и Ростуша.

Данас је Маврово важно туристичко насеље у оквиру веће високопланинске туристичке области Маврова.

Географски положај[уреди]

Насеље Маврово је смештено у северозападном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Гостивара, насеље је удаљено 32 km југозападно.

Маврово се налази у оквиру високопланинске области Маврово. Насеље је положено високо, на североисточним висовима планине Бистре. Североисточно се протезала Мавровска висораван, које 1947. године, подизањем бране, претворено у Мавровско језеро. Надморска висина насеља је приближно 1.240 метара.

Клима у насељу је оштра планинска.

Маврово се данас налази у највећем националном парку у Северној Македонији, Националном парку „Маврово“.

Историја[уреди]

Почетком 20. века већина мештана су били верници Српске православне цркве. Иван Јастребов спомиње планину Влајницу. Посред ње ка врху се налази Дервен тј. граница Мавровске жупе с Тетовским округом, где је била (бескорисна) стража. На тој планини су разбојници обично чекали житеље Маврова с циљем да их опљачкају приликом повратка са рада из разних крајева Румелије. [1]

Становништво[уреди]

По попису становништва из 2002. године Маврово је имало 166 становника.

Претежно становништво у насељу су етнички Македонци (98%), а остало су Срби.

Већинска вероисповест у насељу је православље.

Личности[уреди]

Збирка слика[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  1. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 253. Београд: Службени гласник.