Магацин

С Википедије, слободне енциклопедије
Аутоматско складиште за мале делове

Магацин или складиште[1][2][3] је грађевински објект или просторија у којој се чувају материјална средства. Може бити самосталан или у склопу складишта. У зависности од намене могу се подијелити на једнородне (чува се једна врста материјала) и мјешовите. При изградњи магацина треба водити рачуна о отпорности на пожар, поплаве, избору мјеста, утовару и истовару, влази, прилазним путевима, природном освјетљењу и другим факторима, као што је организација противпожарне службе.

Бриџвотер хаус, Витворт улица, Манчестер (складиште за паковање)

Обично имају утоварне станице за утовар и истовар робе из камиона. Понекад су складишта дизајнирана за утовар и истовар робе директно са железнице, аеродрома или морских лука. Често имају дизалице и виљушкаре за кретање робе, који се обично постављају на стандардне ISO палете, а затим се утоварују у палетне регале. Складиштена роба може укључивати било које сировине, материјале за паковање, резервне делове, компоненте или готову робу у вези са пољопривредом, производњом и продукцијом. У Индији и Хонгконгу, складиште се понекад назва „годовн”.[4] У Шангајском Бунду такође има годовна.

Историја[уреди | уреди извор]

Праисторија и античка историја[уреди | уреди извор]

Складиште се функционално може дефинисати као зграда у којој се чувају расути производи или роба за комерцијалне сврхе. Изграђени облик складишних структура током времена зависи од многих контекста: материјала, технологија, локација и култура.

У том смислу, складиште следи потребу за комуналним или државним масовним складиштењем вишка хране. Праисторијске цивилизације су се ослањале на јаме за складиштење у власништву породице или заједнице, или складишта „палате“, као што је Кносос, да би заштитили вишак хране. Археолог Колин Ренфру је тврдио да је прикупљање и складиштење пољопривредних вишкова у минојским „палатама“ из бронзаног доба кључни састојак у формирању протодржавне моћи.[5]

Руина складишта у Остији; древни римски град

Потреба за складиштима развила се у друштвима у којима је трговина достигла критичну масу која је захтевала складиштење у неком тренутку процеса размене. Ово је било веома очигледно у старом Риму, где је хореум постао стандардни грађевински облик.[6] Највише проучавани примери су у Остији, лучком граду који је служио Риму. Horrea Galbae, складишни комплекс на путу према Остији, показује да би ове зграде могле бити значајне, чак и по савременим стандардима. Комплекс Галбинске хореје садржао је 140 просторија само у приземљу, покривајући површину од око 225.000 квадратних стопа (21.000 m²). Као референтна тачка, мање од половине америчких складишта данас је веће од 100.000 квадратних стопа (9290 m²).[7]

Средњовековна Европа[уреди | уреди извор]

Саст, средњовековни тип магацина, у Хоргену, Швајцарска

Потреба за магацином подразумева поседовање превеликих количина робе да би се ускладиштила у кућном магацину. Као што потврђује законодавство које се односи на наплату дажбина, неки средњовековни трговци широм Европе обично су држали робу у својим великим кућним оставама, често у приземљу или у подрумима.[8][9] Пример је Фондако деј Тедечи, значајан део немачких трговаца у Венецији, који је комбиновао стан, складиште, пијацу и одаје за путнике.[10]

Од средњег века па надаље, наменска складишта су изграђена око лука и других комерцијалних чворишта да би се олакшала трговина великих размера. Складишта трговачке луке Бриген у Бергену, Норвешка (сада место светске баштине), показују карактеристичне европског сљемењака дрвене форме који датирају из касног средњег века, иако је оно што је остало данас углавном обновљено у истом традиционалном стилу након великих пожара 1702. 1955. године.

Типологија[уреди | уреди извор]

Индијска кућа, Манчестер.

Складишта се генерално сматрају индустријским зградама[11] и обично се налазе у индустријским окрузима или зонама (као што су периферије града).[12] LoopNet категорише складишта користећи „индустријски” тип имовине.[13] Национални мануел трошкова изградње Крафтсман бук компаније из 2018. године наводи „Складишта“ у оквиру „Секције индустријских структура“.[14] У УК, складишта су класификована према Закону о планирању града и земље из 1990. као индустријска категорија Б8 Складиштење и дистрибуција.[15][16]

Типови складишта укључују складиштне магацине, дистрибутивне центре (укључујући центре за испуњавање обавеза и терминале за камионе), малопродајна складишта, хладњаче и флекс простор.[17][18]

Магацинска продавница[уреди | уреди извор]

Види још: Магацинска продавница
Пиклова зграда 101, Портланд улица, Манчестер

Овде је излагана роба за кућну трговину. То би била готова роба - као што су најновије памучне блузе или модни предмети. Њихово улично прочеље било је импресивно, те су узели италијанске палаци стилове. Складишта су сада више технолошки оријентисана и помажу у повезивању залиха са малопродајом на прецизан начин.

Конструкција Ричарда Кобдена у улици Мосли у Манчестеру била је прво палацо складиште. Већ је било седам складишта у улици Портланд када је предузеће С. & Ј. Ватс & Ко. започело изградњу сложеног складишта Ватс из 1855. године,[19][20] али су још четири отворена пре него што је завршено.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ складиште (на језику: српски), 2016-04-27, Приступљено 2021-12-06 
  2. ^ Harris, Cyril M. (2006). „Warehouse”. Dictionary of Architecture & Construction (4th изд.). McGraw-Hill. стр. 1056. ISBN 978-0071452373. »warehouse: A building designed for the storage of various goods.« 
  3. ^ Davies, Nikolas; Jokiniemi, Erkki (2008). „warehouse”. Dictionary of Architecture and Building Construction. Elsevier. стр. 410. ISBN 978-0-7506-8502-3. »warehouse: a large building for storing goods and products prior to distribution; a storehouse.« 
  4. ^ „godown - Definition of godown in English by Oxford Dictionaries”. Oxford Dictionaries - English. Архивирано из оригинала на датум 31. 07. 2016. Приступљено 05. 04. 2022.  "Late 16th century from Portuguese gudão, from Tamil kiṭaṅku, Malayalam kiṭaṅṅu, or Kannada gadaṅgu ‘store, warehouse’."
  5. ^ Renfrew, Colin (1972). The Emergence of Civilisation: The Cyclades and the Aegean in the Third Millennium BC. London: Methuen. ISBN 0-416-16480-3. 
  6. ^ Rickman, Geoffrey (1971). Roman Granaries and Store Buildings. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-07724-9. 
  7. ^ Michael (15. 10. 2018). „A History of the Warehouse”. Action Storage. Архивирано из оригинала на датум 2019-07-19. 
  8. ^ Schulz, Jurgen (2004). The New Palaces of Medieval Venice. University Park PA: Penn State Press. стр. 26. ISBN 0-271-04836-0. 
  9. ^ Carus-Wilson, E.M. (2013). Medieval Merchant Venturers: Collected Studies. Hoboken NJ: Routledge. ISBN 978-1-136-58279-0. 
  10. ^ Friedman, John Block; Figg, Kristeb Mossler, ур. (2000). Trade, Travel, and Exploration in the Middle Ages: An Encyclopedia. New York: Garland. стр. 196. ISBN 978-1-135-59094-9. 
  11. ^ Sicola, Maria (март 2017). „Industrial Terminology”. Commercial Real Estate Terms and Definitions. The NAIOP Research Foundation. стр. 21—26. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 08. 2021. Приступљено 05. 04. 2022. 
    • „Types of Zoning”. Findlaw (на језику: енглески). Thompson Reuters. Приступљено 2018-12-17. »Office buildings, shopping centers, nightclubs, hotels, certain warehouses, some apartment complexes -- as well as vacant land that has the potential for development into these types of buildings -- can all be zoned as commercial. Almost any kind of real estate (other than single-family home and single-family lots) can be considered commercial real estate... Manufacturing plants and many storage facilities have industrial zoning.« 
    • Jackson, John B. (2016-04-08). Warehouse Veteran: Your Tactical Field Guide to Industrial Real Estate (на језику: енглески). INDCRE Publishing. ISBN 9780997329803. 
    • Pratt, Andy C.; Ball, Rick (2018-01-12). „Industrial property, policy and economic development: The research agenda”. Ур.: Ball, Rick; Pratt, Andy C. Industrial Property: Policy and Economic Development (на језику: енглески). Routledge. ISBN 9781351330619. »The Valuation Office produces a very useful Property Market Report (PMR)...There is a section of the report that deals specifically with industrial property...The capital values are broken down into four categories: small starter units...nursery units...industrial/warehouse units (circa 500 square meters); and industrial/warehouse units (circa 1,000 square metres).« 
    • Jowsey, Ernie (2014-07-11). Real Estate Concepts: A Handbook (на језику: енглески). Routledge. § 3.5. ISBN 9781135084424. »Although industrial property is such a large commercial property sector and its buildings can range in size from a small business workshop...up to a large warehouse...the sector generally includes the following types of properties: logistic centres; warehouses; distribution centers; industrial estates.« 
    • Jowsey, Ernie (2014-07-11). Real Estate Concepts: A Handbook (на језику: енглески). Routledge. § 3.5. ISBN 9781135084424. »From a property perspective, industrial property is property (land and buildings) that can be used for a variety of purposes, with the following being the most common uses: ... storage;...The main types of property invested in in the UK are: 1 Shops (retail sector...2 Offices...3 Industrial factories and warehouses...« 
    • Gilmour, Emma (2016-06-28). „Industrial property: what is it?”. www.realcommercial.com.au (на језику: енглески). Приступљено 2018-12-17. 
    • „Shortage of industrial real estate is pushing companies out of Vancouver | Financial Post”. Financialpost (на језику: енглески). Commercial Real Estate. 2018-02-26. Приступљено 2018-12-17. 
    • Schmidt, Robert (2013-02-27). „Types of Commercial Real Estate”. PropertyMetrics (на језику: енглески). Приступљено 2018-12-17. 
  12. ^ Jowsey, Ernie (2014-07-11). Real Estate Concepts: A Handbook (на језику: енглески). Routledge. § 3.5. ISBN 9781135084424. »Warehouses are used for storage of goods by manufacturers, importers, exporters, wholesalers, transport businesses, customs, etc. They are usually large open space buildings in industrial areas of cities and towns.« 
  13. ^ „Warehouses for Sale”. LoopNet. Приступљено 2018-12-17. 
  14. ^ Moselle, Ben, ур. (2018). „2018 National Building Cost Manual” (PDF). Craftsman (42nd изд.). стр. 3. Приступљено 2018-12-17. 
  15. ^ Jowsey, Ernie (2014-07-11). Real Estate Concepts: A Handbook (на језику: енглески). Routledge. § 3.5. ISBN 9781135084424. »From a UK planning perspective, industrial property use generally classified under the Use Classes Order 2010 as: ... B8 Storage or Distribution...« 
  16. ^ Jowsey, Ernie (2014-07-11). Real Estate Concepts: A Handbook (на језику: енглески). Routledge. § 7.5. ISBN 9781135084424. »Factories and warehouses usually have shorter building life than offices and most shops, and so the impact of depreciation on them is greater. As a result, yields on industrial property are normally significantly higher than those on other commercial property.« 
  17. ^ Sicola, Maria (март 2017). „Retail Terminology”. Commercial Real Estate Terms and Definitions. The NAIOP Research Foundation. стр. 32—36. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 08. 2021. Приступљено 05. 04. 2022. 
  18. ^ Schmidt, Robert (2018-11-25). „Types of Commercial Real Estate”. PropertyMetrics (на језику: енглески). Приступљено 2018-11-25. 
  19. ^ Wyke, Terry. „Manchester warehouses”. Revealing Histories: Remembering Slavery. Manchester City Galleries. Приступљено 24. 1. 2012. 
  20. ^ Parkinson-Bailey 2000, стр. 81

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Магацин на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Магацин&oldid=25461707”