Магнезијум оксид
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Магнезијум оксид
| |
| Идентификација | |
| ECHA InfoCard | 100.013.793 |
| Е-бројеви | E530 (регулатор киселости, ...) |
| RTECS | OM3850000 |
| Својства | |
| MgO | |
| Моларна маса | 40,3044 g/mol |
| Агрегатно стање | Бели прах |
| Мирис | без мириса |
| Густина | 3,58 g/cm³ |
| Тачка топљења | 2.852 °C (5.166 °F; 3.125 K) |
| Тачка кључања | 3.600 °C (6.510 °F; 3.870 K) |
| 0,0086 g/100 mL (30 °C) | |
| Растворљивост | Растворан у киселинама, амонијаку нерастворан у алкохолу |
| Киселост (pKa) | 10,3 |
| Енергијска баријера | 7,8 eV[3] |
| Топлотна проводљивост | 45–60 W·m−1·K−1[4] |
| Индекс рефракције (nD) | 1,736 |
| Структура | |
| Кристална решетка/структура | Халит (кубни), cF8 |
| Кристалографска група | Fm3m, No. 225 |
| Геометрија молекула | Октаедарна (Mg2+); октаедарна (O2–) |
| Термохемија | |
Стандардна моларна
ентропија (S |
27 J·mol−1·K−1[5] |
Стандардна енталпија
стварања (ΔfH |
−602 kJ·mol−1[5] |
| Опасности | |
| Главне опасности | Грозница металног дима, Иритант |
| R-ознаке | R36, R37, R38 |
| NFPA 704 | |
| Тачка паљења | Није запаљив |
| Сродна једињења | |
Други анјони
|
Магнезијум сулфид |
Други катјони
|
Берилијум оксид Калцијум оксид Стронцијум оксид Баријум оксид |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Магнезијум оксид (MgO), је бели прах. Његова температура топљења износи око 2.800°C, а на вишој температури он сублимује. На температури до 900°C лако се раствара у киселинама и веома брзо прелази у магнезијум хидроксид који је веома јака база. После пржења он постаје неактиван.[6][7]
Магнезијум оксид се у природи јавља као минерал периклаз. Добија се паљењем магнезијума или пржењем магнезита (магнезијум карбоната) или доломита (услед пржења доломита настаје и калцијум оксид). Користи се за прављење цемента, посуђа. Користи се и у медицини као лек за тровање и на прекиселост. Такође се користи и у библиотекарству за заштиту књига.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Taurian, O.E.; Springborg, M.; Christensen, N.E. (1985). „Self-consistent electronic structures of MgO and SrO” (PDF). Solid State Communications. 55 (4): 351—5. Bibcode:1985SSCom..55..351T. doi:10.1016/0038-1098(85)90622-2. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 03. 2016. г. Приступљено 28. 12. 2013.
- ^ Application of magnesium compounds to insulating heat-conductive fillers Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2013). konoshima.co.jp
- ^ а б Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles (6th изд.). Houghton Mifflin Company. стр. A22. ISBN 978-0-618-94690-7.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
Литература[уреди | уреди извор]
- Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles (6th изд.). Houghton Mifflin Company. стр. A22. ISBN 978-0-618-94690-7.
