Магнезијум-хидроксид

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Магнезијум хидроксид)
Магнезијум-хидроксид
магнезијум-хидроксид
упрошћени модел молекула магнезијум-хидроксида
Називи
IUPAC назив
магнезијум-хидроксид
Други називи
магнезијумово млеко
Идентификација
ECHA InfoCard 100.013.792
Е-бројеви E528 (регулатор киселости, ...)
MeSH Magnesium+hydroxide
RTECS OM3570000
Својства
Mg(OH)2
Моларна маса 58,3197 g/mol
Агрегатно стање бела чврста супстанца
Густина 2,3446 g/cm3
Тачка топљења 350 °C (разлаже се)
1.2 mg/100 mL
Ksp 1.5 x10-11
Индекс рефракције (nD) 1.559 [3]
Термохемија
63 J K−1 mol−1
−925 kJ/mol
Опасности
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
0
1
0
Тачка паљења Не гори
Сродна једињења
Други анјони
Магнезијум-оксид
Други катјони
Берилијум-хидроксид
калцијум-хидроксид
стронцијум-хидроксид
баријум-хидроксид
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Магнезијум-хидроксид је неорганско хемијско једињење хемијске формуле Mg(OH)2, познато и као магнезијумово млеко. Најпознатији минерал магнезијум-хидроксида је бруцит.

Добијање[уреди | уреди извор]

Може се добити у реакцији соли магнезијума и алкалног хидроксида.

Међутим, с обзиром да је слабије растворљив од гашеног креча, може се добити и реакцијом гашеног креча и магнезијум-хлорида.[4]

Својства[уреди | уреди извор]

Ово је бела, чврста супстанца која се раствара у растворима амонијум-соли.[4]

Примена[уреди | уреди извор]

Употребљава се у индустрији шећера за екстракцију шећера из меласе.[4] У индустрији се користи и као безопасна база за неутрализацију алкалних отпадних вода.[5] Користи се и као антацид и лаксатив.[6] Може се користити и као дезодоранс[7] и избељивач одеће.[8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Patnaik, Pradyot (2002). Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-049439-8. 
  4. ^ а б в Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  5. ^ White Paper: The Use Of Magnesium Hydroxide Slurry For Biological Treatment Of Municipal And Industrial Wastewater, Приступљено 11. 4. 2013.
  6. ^ Magnesium Hydroxide - Revolution Health, Приступљено 11. 4. 2013.
  7. ^ Milk of Magnesia Makes Good Antiperspirant Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2007), Приступљено 11. 4. 2013.
  8. ^ Grooming Tips Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2009), Приступљено 11. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Шаблон:Једињења магнезијума