Магнус од Холштајна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Магнус од Холштајна
Hertsog Magnuse pitsat.jpg
Магнус од Холштајна
Датум рођења5. септембар 1540.
Место рођењаКопенхаген
Данска
Датум смрти28. март 1583.(1583-03-28) (42 год.)
Место смртиПилтен
Пољско-литванска унија
ГробРоскилдска катедрала
ДинастијаОлденбург
ОтацКристијан III од Данске
МајкаДоротеја Саксонска
СупружникМарија Владимировна од Стратисе
ПотомствоМарија од Олденбурга, Евдоксија од Олденбурга
Краљ Ливоније
Период1570-1578
ПретходникПољско-литванска унија
НаследникПољско-литванска унија
Arms of the County of Oldenburg.svg

Магнус од Холштајна (5. септембар 1540—28. март 1583.) је био дански принц, члан династије Олденбург. Као вазал Ивана Грозног, био је титуларни краљ Ливоније од 1570. до 1578. године.

Биографија[уреди]

Рођен је у Копенхагенском замку 1540. године. Био је млађи син краља Кристијана III од Данске и Доротеје Саксонске. Када је имао 17 година, отац га је послао у Немачку, где се Магнус образовао на различитим немачким дворцима. Након очеве смрти (1559), вратио се у Данску где је присуствовао крунисању свог старијег брата, Фридриха II од Данске. Исте године је бискуп Курландије Јоханес продао своје земље у Старој Ливонији Фридриху за 30.000 талира. Како би избегао дељење Данске, Фридрих је ове земље поклонио брату Магнусу, под условом да се овај одрекне права наслеђа над војводствима Шлезвиг и Холштајн. Магнус је 1560. године дошао са војском у Сарему где је одмах изабран за епископа[1].

Магнус је узео учешћа у Ливонском рату. Он је 10. јуна 1570. године у Москви крунисан за краља Ливоније од стране руског цара Ивана Грозног. Магнус је положио вазалну заклетву Ивану и бољарима и примио одговарајућу вазалну повељу. Иван му је Краљевину дао у наслеђе. Споразум између Ивана и Магнуса потписао је један опричник и члан Земског сабора, дијак Василиј Шчелкалов. Територија нове Краљевине још увек није била освојена. Ипак, Пилцамски замак изабран је за будућу резиденцију краља[2]. Магнус је Москву напустио са 20.000 војника са којима је напао шведски Ревал. Надао се подршци свога старијег брата Фридриха. Помоћ је изостала, те је Магнус 1571. године одустао од борбе за Ревал и напустио опсаду[3]. Тиме је изгубио и наклоност Ивана. Међутим, он позива ливонско племство да се уједини у борби против стране окупације. То је изазвало интервенцију руског цара. Иван је заробио Магнуса и приморао га да се одрекне краљевске титуле. Права на престо Магнус је предао роду Стефана Баторија[4]. Последњих шест година живота Магнус је провео у Пилтенском замку у бискупији Курландији[5]. Тамо је умро 1583. године. Магнусово тело је 1662. године враћено у Данску где је сахрањено у Роскилдској катедрали[6].

Потомство[уреди]

Магнус се 12. априла 1574. године оженио Маријом Владимировном од Стратисе, ћерком Владимира од Стратисе, војводе Стратисе. Имао је најмање две ћерке:

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Дитрих од Олденбурга
 
 
 
 
 
 
 
8. Кристијан I Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Хелвига од Шауенбурга
 
 
 
 
 
 
 
4. Фредерик I Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Јован од Бранденбурга
 
 
 
 
 
 
 
9. Доротеја од Бранденбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Барбара Саксонска
 
 
 
 
 
 
 
2. Кристијан III од Данске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Албрехт III од Бранденбурга
 
 
 
 
 
 
 
10. Јован Цицерон од Бранденбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Маргарета од Бадена
 
 
 
 
 
 
 
5. Ана од Бранденбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Вилијам III од Луксембурга
 
 
 
 
 
 
 
11. Маргарета од Тирингије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Ана од Луксембурга
 
 
 
 
 
 
 
1. Магнус од Холштајна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Бернард II Саксонски
 
 
 
 
 
 
 
12. Јован V од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Аделаида од Помераније
 
 
 
 
 
 
 
6. Магнус I Саксонски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Фридрих II од Бранденбурга
 
 
 
 
 
 
 
13. Доротеја од Бранденбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Катарина Саксонска
 
 
 
 
 
 
 
3. Доротеја Саксонска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Вилијам IV од Брауншвајга
 
 
 
 
 
 
 
14. Хенрик IV од Брауншвајга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Елизабета од Столберга
 
 
 
 
 
 
 
7. Катарина од Брауншвајга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Ерик II од Помераније
 
 
 
 
 
 
 
15. Катарина од Помераније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Софија од Помераније
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

  1. ^ Frucht 2005, стр. 70.
  2. ^ Viirand 2004, стр. 82–84
  3. ^ Madariaga, Isabel de (2006). Ivan the Terrible. Yale University Press. ISBN 978-0-300-11973-2. 
  4. ^ Oakley, Stewart P. (1992). War and Peace in the Baltic, 1560-1790. Routledge. ISBN 978-0-415-02472-3. 
  5. ^ Lockhart, Paul Douglas (2004). Frederik II and the Protestant Cause: Denmark's Role in the Wars of Religion, 1559-1596. BRILL. стр. 38—39. ISBN 978-90-04-13790-5. 
  6. ^ Kønigsfeldt, Johannes Peter Frederik; Copenhagen, Danske historiske forening, (1856). Genealogisk-historiske tabeller over de nordiske rigers kongeslægter. B. Lunos bogtrykkeri. стр. 52. 

Литература[уреди]


Претходник:
Пољско-литванска унија
Краљ Ливоније
1570-1578
Наследник:
Пољско-литванска унија