Пређи на садржај

Магнус VI Законоисправитељ

С Википедије, слободне енциклопедије
Магнус VI Законоисправитељ
Магнус VI Законоисправитељ
Лични подаци
Пуно имеМагнус Хоконсон
Датум рођења(1238-05-01)1. мај 1238.
Место рођењаТенсберг, Норвешка
Датум смрти9. мај 1280.(1280-05-09) (42 год.)
Место смртиБерген, Норвешка
СупружникИнгеборг Ериксдатер
ПотомствоЕрик II од Норвешке, Хокон V Магнусон
РодитељиХокон IV Стари
Маргрете Скулесдатер
ДинастијаЛепокоси
Краљ Норвешке
Период12631280.
ПретходникХокон IV Стари
НаследникЕјрик II Магнусон

Магнус VI Законоисправитељ или Магнус Поправљач закона[1] (Тенсберг, 1. мај 1238. — Берген, 9. мај 1280) био је норвешки краљ (1263—1280)[1] из династије Лепокоси.

Отац му је био претходни норвешки краљ Хокон IV Стари.

Магнус је победио аристократију и учврстио је ту победу кодификацијом обичајног права земље. Краљевски савет се према томе састојао од чиновника које именује краљ, важније ствари решавају се на народним скупштинама — тингима — у четири области на које се делила Норвешка. Сем тога, сазиван је алтинг (општа скупштина) у Бергену. Норвешка је тада коначно постала земља малог слободног земљопоседа [1].

За време Магнусове владавине, пространо Норвешко царство на северу Европе почело је да се сужава. Исланд је остао под влашћу Норвешке, али је имао сопствену културу и установе. И мада је власт Норвежана над Гренландом била слаба, нико није показивао интересовање за ову пусту земљу. Оркнијска и Шетландска острва су, међутим, прешла у руке шкотских краљева. Магнус је, ипак, још увек владао над Хебридима, острвом Ман [2] и Фарском острвима [3].

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
Преци Магнус VI Законоисправитељ
16. Sigurd II of Norway or Unås
8. Sverre of Norway
17. Gunnhild
4. Хокон III од Норвешке
2. Хокон IV од Норвешке
5. Inga of Varteig
1. Магнус VI Законоисправитељ
24. Guttorm Åsulvsson
12. Bård Guttormsson
25. Sigrid Torkjellsdotter
6. Skule Bårdsson
26. Erling from Kviden
13. Ragnfrid Erlingsdotter
3. Margrete Skulesdatter
7. Ragnhild

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд. 
  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.