Пређи на садржај

Маказице (фудбал)

С Википедије, слободне енциклопедије
Нападач Енцо Франческоли, из Ривер Плејта, изводи маказице у пријатељској утакмици 1986. против Пољске.

У фудбалу, маказице (енгл. bicycle kick), такође познате и као ударац преко главе (енгл. overhead kick) или дупли ударац, представљају акробатски потез у којем играч удара лопту у ваздуху према назад. Постиже се забацивањем тела уназад у ваздух и, пре пада на тло, прављењем покрета ногама налик маказама како би нога којом се удара лопта дошла испред друге. У већини језика, овај маневар је назван или по покрету вожње бицикла или по покрету маказа на који подсећа. Његова сложеност и реткост извођења у такмичарским фудбалским утакмицама чине га једном од најславнијих фудбалских вештина.[а]

Маказице се могу користити дефанзивно за избацивање лопте даље од гола или офанзивно за ударац на противнички гол у покушају постизања поготка. Маказице су напредна фудбалска вештина која може бити опасна за неискусне играче. Њихово успешно извођење је углавном ограничено на најискусније и најспремније играче у историји фудбала.

Радници из пацифичких лука Чилеа и Перуа вероватно су извели прве маказице у фудбалским утакмицама, могуће већ крајем 19. века. Напредне технике попут маказица развиле су се из јужноамеричких адаптација фудбалског стила који су донели британски имигранти. Бразилски фудбалери Леонидас и Пеле популаризовали су ову вештину на међународном нивоу током 20. века. Маказице су од тада стекле толику привлачност да их је 2016. године ФИФА (владајуће тело фудбала) оценила као „најспектакуларнији призор у фудбалу”.

Као иконична вештина, маказице су важан део фудбалске културе. Извођење маказица у такмичарској утакмици, посебно при постизању гола, обично привлачи велику пажњу у спортским медијима. Маказице су приказане у уметничким делима, као што су скулптуре, филмови, рекламе и књижевност. Контроверзе око проналаска и именовања потеза додатно су допринеле слави овог ударца у популарној култури. Овај маневар се такође цени у сличним спортовима са лоптом, посебно у варијантама фудбала као што су футсал и фудбал на песку.

Назив

[уреди | уреди извор]
Одбрамбени играч Реал Мадрида, Серхио Рамос (у белом), користи маказице против ривала из Атлетик Билбаа у утакмици Ла лиге 2010. године.

Маказице су на енглеском језику познате под три имена: bicycle kick (ударац бицикла), overhead kick (ударац преко главе) и scissors kick (ударац маказама). Израз „ударац бицикла” описује рад ногу док је тело у ваздуху, што подсећа на окретање педала бицикла.[3] Маневар се такође назива „ударац преко главе”, што се односи на шутирање лопте изнад главе,[4] или „ударац маказама”, јер техника одражава покрет две оштрице маказа које се спајају.[5] Неки аутори разликују „ударац маказама” као сличан маказицама, али изведен бочно или под углом;[6] други аутори их сматрају истим потезом.[7]

У језицима осим енглеског, назив такође одражава радњу на коју подсећа. Спортски новинар Алехандро Систернас, из чилеанског листа El Mercurio, саставио је листу ових имена.[8] У већини случајева, они се или односе на покрет налик маказама, као што су француски ciseaux retourné (обрнуте маказе) и грчки anapodo psalidi (наопаке маказе), или на акцију налик бициклу, као што је португалски pontapé de bicicleta.[8] У другим језицима описује се природа радње: немачки Fallrückzieher (падајући повратни ударац), пољ. przewrotka (превртање), холандски omhaal (окрет) и италијански rovesciata (обрнути ударац).[8]

Изузеци од ових образаца именовања налазе се у језицима који означавају потез позивањем на локацију, као што је норв. brassespark (бразилски ударац).[8][9] Овај изузетак је најзначајнији у шпанском језику, где постоји оштра контроверза између Чилеа и Перуа — као део њиховог историјског спортског ривалитета — око именовања маказица; Чилеанци и већина Латиноамериканаца знају га као chilena (чилена), док га Перуанци зову chalaca (чалака).[10][б] Без обзира на то, потез је на шпанском познат и по мање тенденциозним именима tijera и tijereta — оба се односе на покрет налик маказама.[16]

Извођење

[уреди | уреди извор]
Дијаграм различитих фаза код маказица. R = десна нога.

Успешно извођење маказица генерално захтева велику вештину и атлетицизам.[17] Да би се извеле маказице, лопта мора бити у ваздуху тако да је играч може ударити док прави салто уназад; лопта може доћи ваздухом према играчу, на пример из центаршута, или играч може сам подићи лопту у ваздух.[18] Нога којом се не шутира треба прва да се подигне како би помогла у подизању тела, док нога којом се шутира прави скок.[19] Током скока, леђа треба да се крећу уназад док не буду паралелна са тлом.[20] Како тело достигне врхунац висине, нога којом се шутира треба да се нагло помери ка лопти док се друга нога истовремено спушта како би се повећала снага ударца.[21] Поглед треба да остане фокусиран на лопту док је стопало не удари.[22] Руке треба користити за равнотежу и ублажавање ударца при паду.[5]

Маказице се генерално изводе у две ситуације, одбрамбеној и офанзивној. Одбрамбене маказице се изводе када играч окренут ка свом голу користи акцију да избаци лопту у правцу супротном од свог гола. Историчар спорта Ричард Вициг сматра одбрамбене маказице очајничким потезом који захтева мање циљања од његове офанзивне варијанте.[2] Офанзивне маказице се користе када је играч леђима окренут противничком голу и налази се близу гола. Према Вицигу, офанзивне маказице захтевају концентрацију и добро разумевање положаја лопте.[2] Маказице се могу изводити и на средини терена, али се то не препоручује јер се у тој зони могу извести сигурнија и прецизнија додавања.[2]

Две фотографије извођења маказица. Крило Перуа, Хуан Карлос Облитас, постиже гол маказицама против Чилеа на стадиону Алехандро Виљануева, током утакмице Копа Америка 1975. године.

Центаршутеви који претходе офанзивним маказицама сумњиве су прецизности — немачки нападач Клаус Фишер је наводно изјавио да је већина центаршутева пре маказица лоша.[23] Штавише, извођење маказица је опасно, чак и када се уради правилно, јер може повредити затеченог учесника на терену.[24] Из тог разлога, перуански одбрамбени играч Сезар Гонзалес препоручује да играч који изводи маказице има довољно простора за то.[25] За играча који користи маневар, највећа опасност настаје током пада; лош пад може повредити главу, леђа или зглоб.[26] Вициг препоручује играчима који покушавају потез да се дочекају на горњи део леђа, користећи руке као ослонац, и да се истовремено преврну на страну како би ублажили удар од пада.[2]

Вициг препоручује фудбалерима да покушавају извођење маказица са фокусираним и одлучним стањем ума.[2] Извођач мора да одржи добру форму приликом извођења потеза, и мора истовремено показати изузетну прецизност при ударању лопте.[27] Бразилски нападач Пеле, један од познатих играча овог спорта, такође је сматрао овај маневар тешким и присећао се да је постигао гол на овај начин само неколико пута од својих 1.283 гола у каријери.[28] Због сложености акције, успешно изведене маказице су значајне и, према спортском новинару Елиоту Тарнеру, склоне су да изазову страхопоштовање публике.[1] Неадекватно изведене маказице такође могу изложити играча подсмеху.[29]

Историја

[уреди | уреди извор]

Фудбалска предања имају бројне легенде о томе када и где су маказице први пут изведене и ко их је креирао.[30][31][в] Према бразилском антропологу Антонију Жоржу Соаресу, порекло маказица је важно само као пример како настаје фолклор.[32] Јавно мњење наставља да расправља о њиховом тачном пореклу, посебно на локацијама где је маневар наводно настао (нпр. Бразил, Чиле и Перу).[33][34][г] Ипак, доступне чињенице и датуми пружају јасну причу, указујући на то да је проналазак маказица настао у Јужној Америци, током ере иновација у фудбалским тактикама и вештинама.[8][30][38][39]

Исечак из старих новина. Извод из перуанског листа El Comercio који извештава о утакмици између посаде брода ХМС Amphion и уједињеног тима Лима крикет/Унион крикет 1904. године.[д]

Британски имигранти, привучени економским изгледима Јужне Америке, укључујући извоз кафе из Бразила, коже и меса из Аргентине, као и гвана из Перуа, донели су фудбал у овај регион током 1800-их.[42] Ове имигрантске заједнице основале су институције, као што су школе и спортски клубови, где су активности одражавале оне у Британији — укључујући бављење фудбалом.[42] Бављење фудбалом се претходно проширило из Британије на континенталну Европу, углавном Белгију, Холандију и Скандинавију, али игра на овим локацијама није имала иновације.[43] Ствари су се у Јужној Америци одвијале другачије јер, уместо да једноставно имитирају стил игре имиграната — заснован више на споријој „шкотској игри додавања” него на бржем и грубљем енглеском стилу фудбала — Јужноамериканци су допринели расту спорта наглашавајући техничке квалитете играча.[44] Прилагођавањем спорта својим преференцијама, јужноамерички фудбалери су савладали индивидуалне вештине попут дриблинга, слободних удараца са ефеом и маказица.[45]

Маказице су се први пут појавиле у пацифичким лукама Чилеа и Перуа, могуће већ крајем 19. века.[46] Док су њихови бродови били усидрени, британски морнари су играли фудбал међу собом и са локалним становништвом као облик разоноде; бављење спортом је прихваћено у лукама јер су га једноставна правила и опрема учинили доступним широј јавности.[47] Афро-перуански лучки радници су можда први пут извели маказице крајем 19. века током утакмица са британским морнарима и железничарима у главној луци Перуа, где је потез добио име tiro de chalaca („ударац из Каљаа”).[46][48] Маказице је такође могао први пут извести 1910-их Рамон Унзага, спортиста баскијског порекла рођен у Шпанији, који је постао натурализовани Чилеанац, у чилеанској луци Талкауано, где је потез добио име chorera (алудирајући на локални демоним).[46][49][ђ]

Фотографија фудбалске утакмице. Давид Арељано (центар, бела мајица), у утакмици између Коло-Кола и Ла Коруње 1927. године, заслужан је за популаризацију потеза.

Чилеански фудбалери проширили су вештину изван западне Јужне Америке 1910-их и 1920-их.[30][46] У првим издањима Првенства Јужне Америке, Унзага и колега из репрезентације Чилеа, дефанзивац Франсиско Гатика, задивили су гледаоце својим маказицама.[46][52][е] Чилеански нападач Давид Арељано такође је незаборавно изводио овај потез и друге ризичне маневре током турнеје екипе Коло-Коло по Шпанији 1927. године — његова прерана смрт на тој турнеји од повреде изазване једном од његових акробација је, према Симпсону и Хесеу, „суморно упозорење о опасностима егзибиционизма”.[46][51][57] Импресионирани овим маказицама, љубитељи фудбала из Шпаније и Аргентине назвали су их чилена, што је референца на националност играча.[30][46] Током 1940-их, Карло Парола је популаризовао употребу маказица у италијанском фудбалу, зарадивши надимак Signor Rovesciata („Господин Маказице”).[58]

Бразилски нападач Пеле оживео је међународну славу маказица током друге половине 20. века.[59][60] Његова способност да с лакоћом изводи маказице била је једна од особина која га је издвајала од других играча на почетку његове спортске каријере, а такође је појачала његово самопоуздање као фудбалера.[61] Након Пелеа, аргентински везиста Дијего Марадона и мексички нападач Уго Санчез постали су запажени извођачи маказица током последњих деценија 20. века.[62] Други значајни играчи који су изводили овај потез током овог периода укључују перуанско крило Хуана Карлоса Облитаса, који је постигао гол маказицама у утакмици Копа Америке 1975. између Перуа и Чилеа, и велшког нападача Марка Хјуза, који је постигао гол маказицама у квалификационој утакмици за Светско првенство између Велса и Шпаније 1985. године.[63]

Од почетка 21. века, маказице настављају да буду вештина која се ретко успешно изводи у фудбалским утакмицама.[62] Године 2016, Међународна федерација фудбалских асоцијација (ФИФА) прогласила је маказице „најспектакуларнијим призором у фудбалу” и закључила да су, упркос њиховом дискутабилном пореклу и техничким објашњењима, маказице „обележиле историју игре”.[38]

Иконички статус

[уреди | уреди извор]
Фотографија човека који се спрема да шутне лопту. Нападач Атлетико Мадрида Дијего Коста изводи маказице у утакмици против Алмерије 2013. године.

Маказице задржавају велику привлачност међу навијачима и фудбалерима; Хесе и Симпсон истичу позитиван утицај који успешне маказице имају на углед играча, а Фудбалски савез САД их описује као иконични украс спорта.[64] Према бившем дефанзивцу Манчестер ситија, Полу Лејку, чувене маказице које је извео енглески леви крилни играч Денис Тјуарт изазвале су повреде стотина навијача који су покушали да их емулирају.[65] Године 2012, анкета навијача листа The Guardian доделила је маказицама енглеског нападача Вејна Рунија у манчестерском дербију 2011. године титулу најбољег гола у историји Премијер лиге.[23] Када је италијански нападач Марио Балотели, током својих развојних година, обликовао своје вештине према бразилском везисти Роналдињу и француском везисти Зинедину Зидану, фокусирао се на маказице. Године 2015, против Ливерпула, Хуан Мата је постигао култни гол маказицама који је осигурао победу његовом тиму.[66] Гол маказицама португалског нападача Кристијана Роналда у Лиги шампиона 2018. године добио је широке похвале од колега фудбалера, укључујући енглеског нападача Питера Крауча, који је на Твитеру написао „само нас неколико то може да уради”, и шведског нападача Златана Ибрахимовића, који је изазвао Роналда да „проба са 40 метара” — референца на његов гол маказицама из 2012. године који је освојио Награду Пушкаш током међународне пријатељске утакмице између Шведске и Енглеске.[23][38][67] Маказице Гарета Бејла у финалу Лиге шампиона 2018. против Ливерпула сматрају се једним од најбољих голова икада.[68][69][70][71]

Неке од најупечатљивијих маказица изведене су у завршницама Светског првенства.[ж] Немачки нападач Клаус Фишер постигао је гол маказицама на Светском првенству у Шпанији 1982. у полуфиналној утакмици између Западне Немачке и Француске, изједначивши резултат у продужецима — утакмица је затим отишла у пенал серију, коју је немачки тим добио.[73] Хесе и Симпсон сматрају Фишерову акцију најистакнутијим маказицама Светског првенства.[23] На Светском првенству у Мексику 1986., мексички везиста Мануел Негрете постигао је гол маказицама током утакмице осмине финала између Мексика и Бугарске — иако засењен „Голом века” који је постигао Марадона у четвртфиналу између Аргентине и Енглеске,[74] Негретеов гол је добио титулу „највећег гола Светског првенства” у ФИФА анкети навијача спроведеној 2018. године.[75] Маказице дефанзивца Марсела Балбое, у утакмици Светског првенства 1994. између Колумбије и Сједињених Држава, добиле су много похвала и чак им се приписује помоћ у покретању МЛС лиге у Сједињеним Државама.[76] На Светском првенству у Кореји и Јапану 2002., белгијски офанзивни везиста Марк Вилмотс постигао је оно што енглески фудбалски писац Брајан Гланвил описује као „спектакуларне маказице” против Јапана.[77] На Светском првенству 2022., гол маказицама бразилског играча Ришарлизона против Србије сматран је једним од најбољих голова на том турниру.[78]

Енцо Франческоли постиже гол за Ривер Плејт против Пољске маказицама 1986. године.

Маказице су такође важан део фудбалске културе. Према Фудбалском савезу САД, Пелеове маказице у филму Бег у победу из 1981. године су школски пример извођења вештине,[62] а Пеле је у својој аутобиографији изразио задовољство својим покушајем да се „покаже” за филм.[72] Гугл дудл је у септембру 2013. године, прослављајући 100. рођендан Леонидаса да Силве, истакнуто приказао маказице које изводи човечуљак који представља популарног бразилског нападача.[79] Маказице су такође приказане у рекламама, као што је телевизијска реклама из 2014. године где аргентински нападач Лионел Меси изводи маневар како би промовисао ту годишњу FIFA фудбалску симулацију.[80] Године 2022, ФИФА је, путем свог званичног Твитер налога на шпанском, поново покренула контроверзно порекло маказица питајући кориснике да ли је маневар „чалака” или „чилена” (алудирајући на спор између Перуанаца и Чилеанаца).[81]

Споменик маказицама које је извео Рамон Унзага подигнут је у Талкауану, Чиле, 2014. године; статуа коју је креирала вајарка Марија Анхелика Ечавари састављена је од бакра и бронзе и мери три метра у пречнику.[33] Статуа у част маказица Мануела Негретеа планирана је за округ Којоакан у Мексико Ситију.[82] Уругвајски романописац Едуардо Галеано писао је о маказицама у својој књизи Фудбал на сунцу и сенци, хвалећи Унзагу као проналазача.[83] Перуански нобеловац Марио Варгас Љоса у шпанском издању Град и пси наводи главног јунака који изјављује да су маказице морале бити измишљене у Каљау, Перу.[31]

Маневар се такође цени у варијантама фудбала, као што су фудбал на песку и футсал.[33][84] Године 2015, италијански нападач у фудбалу на песку Габријеле Гори наводно је изјавио о маказицама да се „све своди на ужасно много тренинга”.[38] Акција попут маказица се такође користи у сепак такрау, спорту чији је циљ пребацити лопту преко мреже на противничку страну.[85]

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Тарнер назива маказице „врхунцем чудесних голова”,[1] а Вициг их дефинише као „најспектакуларнији — али и најопортунистичкији и најочајничкији — потез који постоји у фудбалу”.[2]
  2. ^ Аргентински спортски новинар Хорхе Бараза тврди да Перуанци никада нису имали потребу да маказице зову чилените јер су им већ дали своје име.[11] У бразилској фудбалској култури, израз chilena значи ударац петом (референца на мамузе чилеанског дизајна које се користе у јужном Бразилу).[12] У шпанском листу El País, новинар Алберто Лати није имао примедби на локална имена за потез.[13] Симпсон и Хесе се слажу да име потеза треба да буде ствар личног мишљења.[14] Роберто Кастро је написао да су алтернативна имена маказица синоними и да ниједно име није коначно.[15]
  3. ^ Перуански фудбалски новинар Роберто Кастро написао је да је суштински немогуће са сигурношћу знати ко је извео прве маказице, јер је свако ко се играо лоптом то могао учинити, а да то није забележено.[15] Према новинару Дијегу Перезу, маказице су тренутно мање уобичајене, а њихово порекло нејасније.[30]
  4. ^ У блогу Goal: The New York Times Soccer Blog, новинар Хуан Аранго написао је да је порекло маказица осетљиво питање у Перуу и Чилеу.[35] Године 2006, Харолд Мејн-Николс, председник Фудбалског савеза Чилеа (FFCh), благо се подсмевао перуанском инсистирању на заслугама за маказице.[36] Те године, његов колега из Фудбалског савеза Перуа (FPF), Мануел Бурга, најавио је кампању за верификацију порекла маказица у својој земљи.[36] Такође 2006. године, перуански фудбалер Теофило Кубиљас саветовао је FPF да патентира маневар код ФИФА-е,[37] а 2009. године чилеански фудбалер Сандрино Кастек изразио је уверење да је перуански став заснован на античилеанском расположењу.[8]
  5. ^ HMS Amphion је стигао у Каљао из Панаме и требало је да настави на поправку у Валпараисо, Чиле.[40][41] Тим из Перуа чинили су британски и перуански фудбалери из локалних клубова Унион крикет и Лима крикет — овај други је вероватно најстарији клуб у Америци који данас игра фудбал.[40] На слици пише: „Призор који данас нудимо нашим читаоцима снимљен је посебно за El Comercio, у тренуцима када се у Санта Беатризу, прошлог четвртка, одвијао најзанимљивији део фудбалске утакмице између морнара са енглеског ратног брода Амфион и перуанских једанаест који су победили, као што смо известили када смо најавили прошлог петка ову лепу спортску свечаност”.
  6. ^ Унзагине прве маказице догодиле су се вероватно 1914. или 1916. године.[50] Новинар Луис Осес Гињез, аутор фудбалске историје Талкауана, тврди да су се Унзагине прве забележене маказице догодиле 1918. године, како је документовано у извештају јавног бележника поднетом након што је напета утакмица између Талкауана и суседног Консепсиона постала насилна. Унзага, којег Осес Гињез описује као Баскијца преке нарави, потукао се са судијом који је свирао фаул због играчевих маказица.[51] Лист El Sur из Консепсиона известио је о овом догађају неколико дана након утакмице, а Унзага у своју одбрану изјављује да је претходно изводио маневар у другим утакмицама без да је то названо фаулом.[15]
  7. ^ Унзага је учествовао на издањима Првенства Јужне Америке у Аргентини 1916. и Чилеу 1920. године;[53][54] Гатика је учествовао на турнирима у Уругвају 1917. и Бразилу 1919. године. Гатикина употреба потеза за спречавање неминовног гола привукла је толико пажње да му је публика приписала проналазак потеза.[55][56]
  8. ^ У својој аутобиографији, Пеле је изразио жаљење што није постигао гол маказицама на Светском првенству.[72]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Тарнер 2011, Ephemeral Goals & Eternal Glory.
  2. ^ а б в г д ђ Вициг 2006, стр. 22.
  3. ^ Тјаги 2010, Football Terms.
  4. ^ Бишопс & Жерардс 2003, стр. 88.
  5. ^ а б Шмит 1997, стр. 88.
  6. ^ Види:
  7. ^ Види:
  8. ^ а б в г д ђ Алехандро Систернас (23. 3. 2009). „En Todas Partes Se Llama Chilena”. El Mercurio (на језику: шпански). El Mercurio S.A.P. Приступљено 7. 7. 2015. 
  9. ^ Копок 2001, стр. 139.
  10. ^ Види:
  11. ^ „A propósito de la 'Chalaca' ...”. Peru.com (на језику: шпански). Empresa Editora El Comercio. 29. 11. 2006. Архивирано из оригинала 18. 11. 2010. г. Приступљено 19. 7. 2015. 
  12. ^ Белос 2014, стр. 38.
  13. ^ Алберто Лати (29. 6. 2015). „De Pisco y Chalacas”. El País (на језику: шпански). Ediciones El País, S.L. Архивирано из оригинала 8. 10. 2016. г. Приступљено 18. 7. 2015. 
  14. ^ Симпсон & Хесе 2013, стр. 1–2.
  15. ^ а б в Роберто Кастро (11. 10. 2011). „El Huevo o La Gallina”. Dechalaca.com (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 8. 10. 2016. г. Приступљено 19. 7. 2015. 
  16. ^ Види:
  17. ^ Види:
  18. ^ ДК Паблишинг 2011, стр. 98.
  19. ^ Види:
  20. ^ О’Брајен 2005, стр. 70–71.
  21. ^ Види:
  22. ^ Види:
  23. ^ а б в г Симпсон & Хесе 2013, стр. 3.
  24. ^ Види:
  25. ^ Данило Дијаз (29. 11. 2006). „¿Quién inventó la chilena?”. El Mercurio (на језику: шпански). El Mercurio S.A.P. Архивирано из оригинала 8. 10. 2016. г. Приступљено 19. 7. 2015. 
  26. ^ О’Брајен 2005, How to Perform a Bicycle Kick.
  27. ^ Види:
  28. ^ Сајмон Хатенстон (29. 6. 2013). „And God created Pele”. The Guardian. Guardian News and Media. Архивирано из оригинала 8. 10. 2016. г. Приступљено 30. 7. 2014. 
  29. ^ Види:
  30. ^ а б в г д Перез, Дијего (26. 3. 2008). „Genios: De Sudamerica Salieron Las Maravillas Del Fútbol”. El País (на језику: шпански). Монтевидео. 
  31. ^ а б Симпсон & Хесе 2013, стр. 2.
  32. ^ Соарес 2012, ch. 2.
  33. ^ а б в „"Chilean", "Chalaca" or "Bicycle", a monument to football”. CONMEBOL. 3. 4. 2015. Архивирано из оригинала 8. 10. 2016. г. Приступљено 16. 7. 2015. 
  34. ^ Натали 2007, стр. 109.
  35. ^ Хуан Аранго (20. 3. 2013). „Peru, Chile and the War of the Pacific”. Goal: The New York Times Soccer Blog. The New York Times Company. Приступљено 21. 7. 2015. 
  36. ^ а б AFP (2. 12. 2006). „¿Chilena o chalaca?”. El Universo. Grupo El Universo. Архивирано из оригинала 8. 10. 2016. г. Приступљено 21. 11. 2015. 
  37. ^ „IPD resuelve hacer cumplir castigo a la FPF, pero en marzo del 2007”. LaRepublica.pe (на језику: шпански). Grupo La República Digital. 30. 11. 2006. Архивирано из оригинала 8. 10. 2016. г. Приступљено 23. 9. 2016. 
  38. ^ а б в г „The bicycle kick, football's most spectacular sight”. FIFA.com. FIFA. 27. 12. 2016. Архивирано из оригинала 1. 7. 2018. г. Приступљено 1. 7. 2018. 
  39. ^ Види:
  40. ^ а б Мигел Виљегас (10. 2. 2015). „Primera foto de fútbol publicada por El Comercio hace 110 años”. El Comercio (на језику: шпански). Empresa Editora El Comercio. Архивирано из оригинала 8. 10. 2016. г. Приступљено 14. 7. 2015. 
  41. ^ „Naval & Military intelligence”. The Times (36665). London. 15. 1. 1902. p. 11. 
  42. ^ а б Вилсон 2013, стр. 21.
  43. ^ Вилсон 2013, стр. 22.
  44. ^ Види:
  45. ^ Голдблат 2008, стр. 192.
  46. ^ а б в г д ђ е Алехандро Миљан Валенсија (15. 6. 2015). „La Chilena, Lo Más Famoso Que Chile Le Ha Dado Al Fútbol”. BBC Mundo (на језику: шпански). BBC World Service. Архивирано из оригинала 8. 10. 2016. г. Приступљено 4. 9. 2016. 
  47. ^ Види:
  48. ^ Види:
  49. ^ Види:
  50. ^ Види:
  51. ^ а б „El inventor de la chilena en la primera vez de la Roja”. El Mercurio (на језику: шпански). El Mercurio S.A.P. 5. 7. 2011. Приступљено 18. 7. 2015. 
  52. ^ Квитјан Ролдан 2006, стр. 69, 272.
  53. ^ Мартин Табеира (10. 8. 2007). „South American Championship 1916”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation (RSSSF). Архивирано из оригинала 8. 10. 2016. г. Приступљено 19. 7. 2015. 
  54. ^ Мартин Табеира (7. 9. 2007). „South American Championship 1920”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation (RSSSF). Архивирано из оригинала 8. 10. 2016. г. Приступљено 19. 7. 2015. 
  55. ^ Мартин Табеира (10. 8. 2007). „South American Championship 1917”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation (RSSSF). Архивирано из оригинала 8. 10. 2016. г. Приступљено 19. 7. 2015. 
  56. ^ Мартин Табеира (4. 1. 2013). „South American Championship 1919”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation (RSSSF). Архивирано из оригинала 8. 10. 2016. г. Приступљено 19. 7. 2015. 
  57. ^ Симпсон & Хесе 2013, стр. 5.
  58. ^ „Milestones”. Time. св. 155 бр. 13. Њујорк: Time Inc. април 2000. стр. 25. 
  59. ^ Види:
  60. ^ Рохан Менон (19. 9. 2015). „How Pele Made The Bicycle Kick Famous”. Yahoo! News. Yahoo Inc. Архивирано из оригинала 27. 12. 2015. г. Приступљено 25. 12. 2015. 
  61. ^ Види:
  62. ^ а б в Фудбалски савез САД & Луис 2000, The Bicycle Kick.
  63. ^ Роб Смит (10. 9. 2010). „The Joy of Six: overhead and scissor kicks”. The Guardian. Guardian News and Media. Архивирано из оригинала 8. 10. 2016. г. Приступљено 15. 7. 2015. 
  64. ^ Види:
  65. ^ Лејк 2012, стр. 30.
  66. ^ Кајоли 2015, Circus Tricks.
  67. ^ 90MIN (4. 4. 2018). „Zlatan, Crouch Offer Hilarious Reaction to Cristiano Ronaldo's Bicycle Kick”. Sports Illustrated. Meredith Corporation. Приступљено 1. 7. 2018. 
  68. ^ Јанг, Алекс (3. 8. 2018). „Bale overhead kick: Greatest ever Champions League goal?”. Evening Standard (на језику: енглески). Приступљено 26. 11. 2023. 
  69. ^ Кид, Роберт. „Sorry, Mo Salah, Gareth Bale's Bicycle Kick Was The Best Goal”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 26. 11. 2023. 
  70. ^ „The best goals in UEFA Champions League history?”. УЕФА (на језику: енглески). 15. 11. 2021. Приступљено 26. 11. 2023. 
  71. ^ Макамбриџ, Ед (14. 2. 2022). „FourFourTwo's 20 best Champions League and European Cup goals of all time”. fourfourtwo.com (на језику: енглески). Приступљено 26. 11. 2023. 
  72. ^ а б Пеле 2006, The Beautiful Game.
  73. ^ Види:
  74. ^ Гарднер 1994, стр. 97.
  75. ^ „Negrete's wonder volley voted World Cup's greatest goal”. FIFA.com. FIFA. 9. 4. 2018. Приступљено 5. 7. 2018. 
  76. ^ Види:
  77. ^ Гланвил 2010, стр. 3.
  78. ^ „Best goal of World Cup so far? Richarlison's stunner for Brazil, hands down!”. www.sportingnews.com (на језику: енглески). 24. 11. 2022. Приступљено 25. 11. 2022. 
  79. ^ Тим Викери (5. 9. 2013). „The legacy of Leonidas da Silva lives on”. ESPN FC. ESPN. Приступљено 18. 7. 2015. 
  80. ^ Еди Макуч (12. 9. 2014). „Watch Messi Do a Bicycle Kick in His Living Room for This FIFA 15 Trailer”. GameSpot. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 8. 10. 2016. г. Приступљено 3. 1. 2016. 
  81. ^ „"¿Chilena o chalaca?": FIFA revive debate en pleno Francia vs. Marruecos por Qatar 2022”. 14. 12. 2022. 
  82. ^ Грасијела Ресендиз (12. 10. 2013). „Jiménez y Negrete: golazos en el '86'”. ESPN FC (на језику: шпански). ESPN. Архивирано из оригинала 8. 10. 2016. г. Приступљено 19. 7. 2015. 
  83. ^ Симпсон & Хесе 2013, стр. 1.
  84. ^ „Italy's Gori soaring to the top”. FIFA.com. 10. 7. 2015. Архивирано из оригинала 8. 10. 2016. г. Приступљено 16. 7. 2015. 
  85. ^ Крего 2003, стр. 32.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Белос, Алекс (2014). Futebol: The Brazilian Way of Life. Лондон: Bloomsburry Publish Plc. ISBN 978-1-4088-5416-7. 
  • Бишопс, Клаус; Жерардс, Хајнц-Вили (2003). Soccer Training for Girls. Превод: Anne Lammert. Оксфорд, УК: Meyer & Meyer. ISBN 978-1-84126-097-6. 
  • Борден, Сем (2009). The Complete Idiot's Guide to Soccer BasicsНеопходна слободна регистрација. Индијанаполис: Alpha Books. ISBN 978-1-59257-830-6. 
  • Браво, Гонзало (2012). „Association Football, Pacific Coast of South America”. Ур.: Nauright, John; Parrish, Charles. Sports Around the World: History, Culture, and Practice. 3. Санта Барбара: ABC-Clio. ISBN 978-1-59884-301-9. 
  • Бернс, Џими (2012). Roja: A Journey Through Spanish Football. Лондон: Simon & Schuster UK Ltd. ISBN 978-0-85720-652-7. 
  • Кајоли, Лука (2015). Balotelli: The Remarkable Story Behind the Sensational Headlines. Лондон: Icon Books, Ltd. ISBN 978-1-84831-913-4. 
  • Колман, Лори (2000). Soccer. Минеаполис: Lerner Publications Company. ISBN 978-0-8225-9876-3. 
  • Копок, Патрик (2001). The Semiotics of Writing: Transdisciplinary Perspectives on the Technology of Writing. Oakville, Connecticut: The David Brown Book Company. ISBN 978-2-503-51241-9. 
  • Крего, Роберт (2003). Sports and Games of the 18th and 19th Centuries. Westport, Connecticut: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-31610-4. 
  • Куња, Лорис Баена (1994). A Verdadeira História do Futebol Brasileiro [The Real Story of Brazilian Football] (на језику: португалски). Рио де Жанеиро: ABRADE. 
  • „Essential Soccer Skills: Key Tips and Techniques to Improve Your Game”. Essential Soccer Skills. Њујорк: DK Publishing. 2011. ISBN 978-0-7566-5902-8. 
  • Фут, Џон (2007). Winning at All Costs: A Scandalous History of Italian Soccer. Њујорк: Nation Books. ISBN 978-1-56858-368-6. 
  • Фридман, Лу (2014). Pelé: A Biography. Санта Барбара: Greenwood Biographies. ISBN 978-1-4408-2980-2. 
  • Фреире, Маркус Винисијус; Рибеиро, Дебора (2006). Ouro Olímpico [Olympic Gold]. Рио де Жанеиро: Casa Da Palavra. ISBN 978-85-7734-028-6. 
  • Фридман, Ијан (2007). Latino AthletesНеопходна слободна регистрација. Њујорк: Facts on File, Inc. ISBN 978-0-8160-6384-0. 
  • Гарднер, Пол (1994). The Simplest GameНеопходна слободна регистрација. Спрингфилд, Охајо: Collier Books. ISBN 978-0-02-043225-8. 
  • Ђулијаноти, Ричард; Робертсон, Роланд (2009). Globalization and Football. Лондон: SAGE Publications. ISBN 978-1-4129-2127-5. 
  • Гланвил, Брајан (1968). Soccer: A History of the Game, Its Players, and Its Strategy. Њујорк: Crown Publishing Group. ISBN 978-0-517-50796-4. 
  • Гланвил, Брајан (2010). The Story of the World Cup: The Essential Companion to South Africa 2010. Лондон: Faber & Faber. ISBN 978-0-571-23605-3. 
  • Голдблат, Дејвид (2008). The Ball is Round. Њујорк: Riverhead Trade. ISBN 978-1-59448-296-0. 
  • Хеншо, Ричард (1979). The Encyclopedia of World SoccerНеопходна слободна регистрација. Вашингтон: New Republic Books. ISBN 978-0-915220-34-2. 
  • Лејк, Пол (2012). I'm Not Really Here: A Life of Two Halves. Лондон: Random House. ISBN 978-0-09-955325-0. 
  • Лиси, Клементе (2015). A History of the World Cup: 1930–2014. Ланам, Мериленд: Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-8108-7753-5. 
  • Натали, Маркос (2007). „The Realm of the Possible: Remembering Brazilian Futebol”. Ур.: Sean Brown. Football Fans Around the World: From Supporters to Fanatics. Њујорк: Routledge. ISBN 978-0-415-39505-2. 
  • О’Брајен, Ричард (2005). The Ultimate Sports Handbook. Филаделфија: Quirk Books. ISBN 978-1-59474-034-3. 
  • Орејан, Хаиме (2011). Football/Soccer: History and Tactics. Џеферсон, Северна Каролина: McFarland & Company, Inc. ISBN 978-0-7864-4784-8. 
  • Паез, Педро Фернандо; Пинеда, Данијел (2015). Copa América de Fútbol: 100 Años de Historia, Anécdotas y Curiosidades [Football's Copa America: 100 Years of History, Anecdotes, and Curiosities] (на језику: шпански). Богота: Bilineata Publishing. ISBN 978-958-8839-19-6. 
  • Пеле  (2006). Pelé: The Autobiography. Лондон: Simon & Schuster UK Ltd. ISBN 978-1-84739-488-0. 
  • Пеле ; Фиш, Роберт (2007). My Life and the Beautiful Game. Њујорк: Skyhorse Publishing. ISBN 978-1-60239-196-3. 
  • Квитјан Ролдан, Давид Леонардо (2006). Fútbol Sin Barrera [Football Without Barriers] (на језику: шпански). Арменија, Колумбија: Editorial Kinesis. ISBN 978-958-8269-12-2. 
  • Рејес Кока, Марко Аурелио (2013). „Deportes Masivos: Subproducto de la Inmigración Extranjera en Chillán, 1850-1910”. Ур.: Jara, Marcelo; Lopez, Felipe. Migraciones: Una mirada interdisciplinaria. Консепсион, Чиле: El Sur Impresores. ISBN 978-956-353-317-0. 
  • Риналди, Џорџ (2016). Calcio's Greatest Forwards. Дурингтон, Енглеска: Pitch Publishing. ISBN 978-1-78531-118-5. 
  • Руиз, Лауреано (2003). The Spanish Soccer Coaching Bible. 2. Spring City, Pennsylvania: Reedswain Inc. ISBN 978-1-59164-022-6. 
  • Рул, Номдедеу (2004). Terminología del Fútbol y Diccionarios: Elaboración de un diccionario de especialidad para el gran público [Terminology of Football and Dictionaries: Elaboration of a Specialized Dictionary for the General Public] (PhD). Universitat Autònoma de Barcelona. ISBN 978-84-689-0939-4. 
  • Шмит, Колин (1997). Advanced Soccer Drills: 69 Drills for Techniques and Tactics. Champaign, Illinois: Human Kinetics. ISBN 978-0-88011-614-5. 
  • Симпсон, Пол; Хесе, Ули (2013). Who Invented the Stepover?. Лондон: Profile Books Ltd. ISBN 978-1-78125-006-8. 
  • Соарес, Антонио Жорж (2012). „História E A Invenção De Tradições No Futebol Brasileiro” [The History and Invention of Brazilian Football Traditions]. Ур.: Ronaldo Helal; Antonio Jorge Soares; Hugo Lovisolo. A Invenção Do País Do Futebol [The Invention of the Football Nation] (на језику: португалски) (2nd изд.). Рио де Жанеиро: Editora Mauad X. ISBN 978-85-7478-620-9. 
  • Стајн, Стив (2011). „The Case of Soccer in Early Twentieth-Century Lima”. Ур.: Stavans, Ilan. Fútbol. Санта Барбара: ABC-CLIO, LLC. ISBN 978-0-313-37515-6. 
  • Садерланд, Саша (2012). „Latin America and the Caribbean”. Ур.: John Nauright; Charles Parrish. Sports around the World: History, Culture, and Practice. 1. Санта Барбара, Калифорнија: ABC-CLIO. ISBN 978-1-59884-300-2. 
  • Тарнер, Елиот (2011). An Illustrated Guide to Soccer and Spanish. n.p.: Round Ball Media LLC. ISBN 978-0-615-48583-6. 
  • Тјаги, Арун Кумар (2010). Football: Skills and Rules. Њу Делхи: KSK Publisher. ISBN 978-81-7524-572-3. 
  • Фудбалски савез САД; Луис, Мајкл (2000). Soccer For Dummies. Хобокен, Њу Џерзи: Wiley Publishing. ISBN 978-0-7645-5229-8. 
  • Вал, Грант (2010). The Beckham Experiment. Њујорк: Three Rivers Press. ISBN 978-0-307-40859-4. 
  • Вилсон, Џонатан (2013). Inverting The Pyramid: The History of Soccer Tactics. Њујорк: Nation Books. ISBN 978-1-56858-738-7. 
  • Вициг, Ричард (2006). The Global Art of Soccer. Harahan, Louisiana: CusiBoy Publishing. ISBN 978-0-9776688-0-9. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • BBC Sport Academy – Корак-по-корак водич за извођење маказица.
  • UEFA Training Ground – Професионални фудбалер објашњава технику потребну за успешно извођење маказица.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маказице_(фудбал)&oldid=30723144”