Макао

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 22. март 2019. у 03:19; аутор: Autobot (разговор | доприноси) (Разне исправке; козметичке измене)
Макао специјална административна област Народне Републике Кине
中華人民共和國澳門特別行政區 (кинески)
Região Administrativa Especial de Macau da República Popular da China  (португалски)[note 1]
Крилатица: нема
Химна: Марш добровољаца
Положај Макаоа
Главни граднема
Службени језиккинески[а] и португалски
Владавина
ПредставникЕдмунд Хо
Председник ВладеЕдмунд Хо
Историја
Независност1557. (окупирано од Португалије)
13. август 1862. (колонија Португалије)
20. децембар 1999. (предано Народној Републици Кини)
Географија
Површина
 — укупно28,2 km2(није уврштена)
 — вода (%)0
Становништво
 — 2013.[2]607.500(168)
 — густина21.542,55 ст./km2
Економија
ВалутаМакауска патака
 — стоти део валуте‍100 авос‍
Остале информације
Временска зонаUTC +8
Интернет домен.mo
Позивни број+853

Макао (кинески: 香港; португалски: Macau), званично Макао специјална административна област Народне Републике Кине (кинески: 中華人民共和國澳門特別行政區 О овој звучној датотеци кинески-мандарински , О овој звучној датотеци кинески-кантонски ; португалски: Região Administrativa Especial de Macau da República Popular da China О овој звучној датотеци португалски ), административни део Португалије до 1999. године, Макао је настарија европска колонија у Кини, још од шеснаестог века (1557). Макао је од 1999. једна од две специјалне административне области у Кини, поред Хонгконга. Становници Макаоа углавном говоре кантонски кинески. Мандарински кинески, португалски и енглески су такође у употреби.

Макао је богат споменицима из колонијалног доба. Главни извори прихода су туризам (године 2000. било је 8 милиона посетилаца) и игре на срећу, због чега Макао зову Монте Карло истока“. Најпопуларнија игра је Паи Гоу, врста кинеских домина. У оближњем Хонгконгу, као и у Кини, коцкање је забрањено. Године 2004, област је зарадила 5 милијарди америчких долара од игара на срећу. По томе се Макао изједначио са Лас Вегасом. Град је такође познат по ауто-тркама које се одржавају сваке године у новембру. Такође, сваке године се одржава такмичење ватромета у којем учествују бројне земље света. За време такмичења сваке суботе се представљају по две државе.

У Макау је коцкање тренутно у великој експанзији, јер је од скора дозвољено и компаније из Лас Вегаса отварају казина. Казино „The Venetian“, који је отворен 2007, је 6. зграда а највећи казино на свету по површини. Са обзиром да у остатку Кине коцкање није дозвољено ово је основна привредна грана овог града, па су укупни приходи од коцкања више од седам пута већи него у Лас Вегасу.[3]

Етимологија

Сматра се да име „Макао” тј. Макау (португалски изговор поМФА: [mɐ.'kaw]) долази од имена храма A-Ma (Templo de A-Má, 媽閣廟, кантонски: Māgok Miuh) који је изграђен 1448. и посвећен богињи морепловаца и рибара. Неколико стотина година након изградње храма, дошли су Португалци и питали локално становништво за име мјеста, на шта су они одговорили да се мјесто назвало по заливу A-Ma (A-Ma-Gao).[4] Полуострво је тако названо, а име Амагао је у модерни језик уведен као Макау.

Историја

Рушевине Сао Паоло катедрале, изграђене 1602, уништене пожаром 1835

Историја Макау сеже у Ћин династију (221-206 п. н. е.), када је регион који се сада зове Макао налазио под надлежношћу Паниу рејона, префектуре Нанхаи (модерни Гуангдунг). Први кинески становници овог подручја били су људи који су тражили уточиште у Макаоу за вријеме инвазије Монгола током династије Јужни Сунг. [5] Током династије Минг (1368—1644), рибари су мигрирали у Макао из Гуандонга и Фуђена. Староседеоци су се звали Танака или људи у чамцима.

Макао се није развио као веће насеље док Португал није стигао у 16. вијеку. 1513. године Жоржи Алвареш је постао први Португалац који је дошао у Кину. 1535. португалски трговци су стекли право на усидре бродове у Макаовим лукама и обављају трговинске дјелатности, али не и право да остану на копну.[6] Између 1552. и 1553. године добили су привремену дозволу за подизање складишта на копну, како би могли да осуше робу која се уквасила морском водом; они су убрзо изградили примитивне камене куће око тог подручја, сада познатог као Нам Ван.[7]

Географија

Макао се налази 60 km југозападно од Хонгконгa и 145 km од Гуангџоа. Састоји се од полуострва Макао, и острва Таипа и Колоане која су спојена земљом која је узета од мора. Полуострво обликује естуар Бисерна река на истоку и Кси Западна ријека на западу. [8] Граничи се са са Посебном економског зоном Џухај у копненој Кини. Полуострво Макао је првобитно било острво, али с временом копнена маса је повезана уским слојем. У 17. веку, људским дјеловањем Макао је трансформисан у полуострво. Због густе градске инфраструктуре у Макаоу нема обрадиве површина, пашњака или шума. Због ове чињенице, људи у Макаоу су увек гледали на море као средство преживљавања.

Клима

У Макау влада влажна субтропска клима на коју утичу сезонски монсуни, па стога постоји значајна разлика између љетне и зимске температуре. Просечна годишња температура у Макау је 22,7 °C.[9] Јул је најтоплији месец у години, са месечним просеком од 28,6 °C, а дневне температуре су обично изнад 30 °C. Најхладнији мјесец у години је јануар, са просеком од 14,5 °C, а повремено температура пада испод 10 °C. Због тога што се налази у обалном подручју јужне Кине, има обилне падавине са годишњим просеком од 2.030 милиметара. Зиме су суве, због монсуна из континенталне Кине. Влажност је висока, а просек варира између 75% и 90%.[10]

Клима (Макао)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) 17,7
(63,9)
17,7
(63,9)
20,7
(69,3)
24,5
(76,1)
28,1
(82,6)
30,3
(86,5)
31,5
(88,7)
31,2
(88,2)
30,0
(86)
27,4
(81,3)
23,4
(74,1)
19,6
(67,3)
25,2
(77,4)
Средњи минимум, °C (°F) 12,2
(54)
13,1
(55,6)
16,2
(61,2)
20,2
(68,4)
23,6
(74,5)
25,7
(78,3)
26,3
(79,3)
26,0
(78,8)
24,9
(76,8)
22,3
(72,1)
17,8
(64)
13,8
(56,8)
20,2
(68,4)
Количина падавина, mm (in) 32,4
(12,76)
58,8
(23,15)
82,5
(32,48)
217,4
(85,59)
361,9
(142,48)
339,7
(133,74)
289,8
(114,09)
351,6
(138,43)
194,1
(76,42)
116,9
(46,02)
42,6
(16,77)
35,2
(13,86)
2,122
(0,8354)
[тражи се извор]

Становништво

Макао

Према процени, у граду је 2009. живело 507.799 становника.

Кретање броја становника
1990. 2000. 2009
355.693[11] 433.337[11] 507.799[11]

Види још

Напомене

  1. ^ Ово је службени опћеприхваћени превод текста на макаоском регионалном грбу, текста темељног закона Макаоа и службеној страници владе Макаоа,[1] премда је такође прихватљиво и „Макао специјална административна регија Народне Републике Кине“ (Hong Kong Special Administrative Region).
  1. ^ Обично се говори на кантонском кинеском, а алтернативно на стандардном кинеском.

Референце

  1. ^ „GovMO: Residents”. Macau Government. Приступљено 29. 9. 2010. 
  2. ^ Национална агенција за статистику [1]
  3. ^ „Kineski grad Makao ima rekordnu zaradu od kockanja na svetu”. Новости. 2. 1. 2014. Приступљено 30. 11. 2017. 
  4. ^ Wu, Z., and G. Jin. "The evolution of spellings of ‘Macau’: An examination of early Portuguese and Western archival materials." Макао - културна интеракција и литерарна репрезентација (2014): 3-11.
  5. ^ „The entry "Macau history" in Macau Encyclopedia” (на језику: Chinese). Macau Foundation. Архивирано из оригинала 13. 10. 2007. г. Приступљено 2. 1. 2008. 
  6. ^ Fung 1999, стр. 5–6.
  7. ^ Fung 1999, стр. 7.
  8. ^ „Macau Geography”. AsiaRooms.com. Архивирано из оригинала 12. 1. 2008. г. Приступљено 6. 1. 2008. 
  9. ^ „100 years of Macau Climate”. Macao Meteorological and Geophysical Bureau. Архивирано из оригинала 10. 1. 2011. г. Приступљено 15. 2. 2011. 
  10. ^ „Macau Climate, Temp, Rainfall and Humidity”. Nexus Business Media Limited. Архивирано из оригинала 16. 12. 2007. г. Приступљено 6. 1. 2008. 
  11. ^ а б в „China: largest cities and towns and statistics of their population”. www.world-gazetteer.com. 17. 12. 2012. Архивирано из оригинала 27. 12. 2012. г. 

Литература

  • Fung, Bong Yin (1999). Macau: A General Introduction (на језику: Кинеском). Joint Publishing (H.K.) Co. Ltd. ISBN 978-962-04-1642-2. 

Спољашње везе