Македонци у Републици Српској

Из Википедије, слободне енциклопедије
Македонци у Републици Српској
Укупна популација
341 (2013)
Региони са значајном популацијом
Бања Лука 124(2013)
Прњавор 36(2013)
Бијељина 31(2013)
Језици
Српски језик
Македонски језик (220)[а]
Религија
Православље
Сродне етничке групе
Срби

Македонци у Републици Српској (мкд. Македонците во Република Српска) су грађани македонског поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Македонци су једна од дванаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.

Историјат[уреди]

Македонци су ове просторе почели да насељавају почетком 20. вијека. Иако их је већина дошла због посла, македонски досељеници остајали су трајно и започињали један нови живот. [1]Дуго времена нису имали никакво културно умјетничко друштво, око којег би се окупљали, али и поред тога, успјевали су сачувати свој језик и обичаје.[2]

Након Другог свјетског рата услиједио је нови талас досељавања Македонаца на територију данашње Републике Српске. Македонци су насељавали углавном веће градове: Бања Луку, Требиње, Добој, Бијељину, Приједор, Дервенту, и Зворник, али данас активност Македонаца, је примјетна само у Бања Луци.[3]

Религија[уреди]

Македонци у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су православне вјероисповијести. Македонци, као и већински народ Републике Српске, Срби, припадају Српској православној цркви.[2]

Удружења[уреди]

У Републици Српској, постоји више удружење, која окупљају припаднике македонског народа, као и поштоваоце македонске, историје и културе, Кровно удружење је Удружење Македонаца Републике Српске. Удружење је основано 2002. године и окупља више од 170 чланова. Претеча овог удружења било је Удружење грађана српско-македонског пријатељства, које је неколико ентузијаста који воле Македонију, основало 2000. године. Циљ оснивања Удружења пријатељства био је јачање веза између Македоније и Републике Српске.[4]

Македонско удружење „Југ“ у Републици Српској је регистровано 26. априла 2016. и представља друштвену организацију у којој добровољно удружени грађани презентују и представљају македонску културу, традицију и обичаје у Републици Српској и шире преко одржавања разних културних, умјетничких и спортских догађаја.[5]

Македонци су поред званичног удружења на нивоу Републике Српске, основали и Културно друштво Македонаца „Вардар“ које дјелују у највећем граду Републике Српске, Бања Луци. Културно друштво Македонаца „Вардар“ редовно узима учешће на „Смотри националних мањина“, гдје кроз разне апекте представља македонски народ. Поводм дана „Устанка 11. октобар“ у Другом свјетском рату, у просторијама КДМ „Вардар“ организују се пригодне манифестације и обиљежавања овог датума.[6]

Удружења у складу са својим планом рада организују разна окупљања поводом великих празника као што је Илиндан (мкд. Илинден), национални празник македонског народа, као и многи други.[7]

Распрострањеност[уреди]

Према актима које користе удружења Македонаца, припадници ове мањине су сви они који воде поријекло из Македоније и држављани су Републике Српске, у складу са Законом о правима националних мањина Републике Српске.[2]

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 341 Македонаца.[8] Македонци настањују сљедеће општине и градове:

Македонци, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској
јединица локалне самоуправе укупно
укупно 341
Бања Лука 124
Бијељина 31
Братунац 1
Брод 9
Вишеград 1
Гацко 2
Градишка 4
Добој 14
Зворник 4
Источна Илиџа 5
Источно Ново Сарајево 7
Кнежево 2
Козарска Дубица 14
Костајница 3
Лакташи 16
Лопаре 4
Милићи 4
Модрича 3
Мркоњић Град 1
Нови Град 3
Пале 4
Петрово 1
Приједор 12
Прњавор 36
Рогатица 1
Соколац 1
Србац 1
Теслић 2
Требиње 14
Фоча 6
Челинац 5
Шамац 4
Шипово 1

Значајне личности[уреди]

  • Васко Јорданов, умјетник који се бави израдом старих македонских народних инструмената попут кавала, шупељке, гајди, зурле, дудука, и активно их промовише свирајући на њима у својој етно-групи "Белегзија".[9]
  • Весна Темелкоска Вуковић, предсједник Савјета националних мањина Републике Српске.

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Број становника Републике Српске којима је Македонски језик, матерњи језик.

Референце[уреди]

  1. „Македонци у БиХ: Јужнославенска браћа из још једне полураспаднуте балканске државе”. Прометеј. Приступљено 20. 4. 2017. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Извјештај (2015). стр. 63.
  3. „Македонци; О нама”. Савез националних мањина Републике Српске. Приступљено 6. 4. 2017. 
  4. „Ко су националне мањине у Републици Српској”. Мањине.ба. Приступљено 6. 4. 2017. 
  5. Ријеч (2017). стр. 23.
  6. Ријеч (2016). стр. 20.
  7. Извјештај (2015). стр. 64.
  8. „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 22. 3. 2017. 
  9. „Васко Јорданов: Ванвременски звук старих инструмената”. Глас Српске. Приступљено 20. 4. 2017. 

Литература[уреди]

  • Вијеће националних мањина БиХ (2015). „Националне мањине у БиХ”. Извјештај. 
  • Савез националних мањина Републике Српске (2016). „Ријеч националних мањина”. 1: 68. 
  • Савез националних мањина Републике Српске (2017). „Ријеч националних мањина”. 2: 68. 

Спољашње везе[уреди]