Макроекономија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Макроекономија потиче од грчких речи macros (велики) и oikonomia (привреда), што значи да проучава економске агрегатне величине. Другим речима, бави се проучавањем проблема друштвене привреде, као целине, где се варијабле своде на мали број глобалних величина, тј. комплексних агрегатних величина.

Економија
GDP nominal per capita world map IMF 2007.PNG
Општи аспекти

Развој економске мисли
Микроекономија · Макроекономија

Методологија

Бихејвиористичка  · Компутацијска
Економетрија  · Еволуциона
Експериментална · Теорија игара
Математичка  · Друштвена психологија

Поља и поделе

Развој · Раст · Историја
Међународна трговина · Рад
Економија благостања · Финансијска
Монетарна теорија · Јавни сектор
Индустријска организација · Закон
Еколошка · Економски системи
Природни ресурси · Пољопривреда
Окружење · Регионална наука
Градска · Култура · Здравље

Категорија:Економија

Часописи · Публикације
Категорија:Економија · Теме · Економисти

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди

У том смислу макроекономија се бави изучавањем појава, процеса и проблема, као што су: бруто домаћи производ, друштвени производ, национални доходак, потрошња, штедња, инвестиције, економски раст, спољнотрговинска размена, друштвена репродукција, платни биланс, циклична кретања привреде, буџет, фискална и монетарна политика, агрегатна тражња и понуда, запосленост, инфлација итд. Према томе, макроекономија проучава фyнкционисање и управљање економијом у целини.

Макроекономија добија на значају после велике економске кризе (1929-1939. године), када су обелодањени економски проблеми са несагледивим последицама, који се нису могли разрешити путем механизма Смитове „невидљиве руке“. Међу економистима је то најбоље уочио Џон Мејнард Кејнс (1883-1946. године), те се настанак наведена макроекономија теорије и политике везује за његово име.