Макроекономија
Макроекономија потиче од грчких речи macros (велики) и oikonomia (привреда), што значи да проучава економске агрегатне величине. Другим речима, бави се проучавањем проблема друштвене привреде, као целине, где се варијабле своде на мали број глобалних величина, тј. комплексних агрегатних величина.
| Економија |
|---|
 |
| Еконимија по регијама |
| Општи аспекти |
| Методологија |
| Поља и поделе |
| Економске идеологије |
У том смислу макроекономија се бави изучавањем појава, процеса и проблема, као што су: аутпут, бруто домаћи производ, нето домаћи производ, друштвени бруто производ, друштвени производ, национални доходак, потрошња, штедња, инвестиције, економски раст, спољнотрговинска размена, друштвена репродукција, платни биланс, циклична кретања привреде, буџет, фискална и монетарна политика, агрегатна тражња и понуда, запосленост, инфлација итд. Према томе, макроекономија проучава фyнкционисање и управљање економијом у целини.
Макроекономија добија на значају после велике економске кризе (1929-1939. године), када су обелодањени економски проблеми са несагледивим последицама, који се нису могли разрешити путем механизма Смитове „невидљиве руке“. Међу економистима је то најбоље уочио Џон Мејнард Кејнс (1883-1946. године), те се настанак наведена макроекономија теорије и политике везује за његово име.