Макса Ћатовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Макса Ћатовић
Maksa Catovic.jpg
Датум рођења(1950-10-09)9. октобар 1950.(68 год.)
Место рођењаДеспотовац
  ФНРЈ
ПребивалиштеБеоград
Занимањемузички и филмски продуцент

Макса Ћатовић (Деспотовац, 9. октобар 1950) је српски музички и филмски продуцент и оснивач продуцентске куће Комуна.

Биографија[уреди]

Основну школу и гимназију завршио је у Новом Пазару 1969 године. Започео је студирање на Економском и Правном факултету али је напустио 1972 године. Радио је као диск џокеј у дискотекама Цепелин (1970/72) и Монокл у Београду, затим једно време као музички сарадник на Програму 202 Радио Београда и као музички уредник Програма за младе на истом програму.[1] Као музички критичар писао за листове Младост и Џубокс а паралелно је радио као музички продуцент у музичкој продукцији Радио Београда.[2]

У студију 6 Радио Београда продуцирао је прве снимке многих рок група (Смак - Улазак у харем, YU grupa - Сама, ЛП плочу Бате Костића и Јосипа Бочека. У то време почиње да се бави и организацијом концерата, први концерт Бијелог дугмета у Београду (хала Пинки 1975), затим група као што су Смак, Индекси, Тајм и Септембар. Као менаџер директно је утицао на програмску политику ПГП РТС обезбедивши издавање првих ЛП плоча група као што су: Булдожер, Други начин, Атомско склониште и друге. Био је и део екипе која је организовала концерт Бијелог дугмета на Хајдучкој чесми у Београду 1977. године.[3]

Године 1977. почиње сарадњу са Здравком Чолићем, био је продуцент на више његових плоча укључујући албум Ако приђеш ближе која је продата у 900 хиљада примерака и која је резултирала највећом турнејом икад одржаном на просторима бивше Југославије. Под његовим руководством спектакл Путујући земљотрес протутњао је Југославијом са финалним концертима на Маракани и Кошеву септембра 1978 године.[4]

Учествовао је у организовању целодневног концерта на стадиону ЈНА Рок спектакл 79 на коме је учествовало 20 домаћих група предвођених Бијелих дугметом.[2] На хиподрому у Београду септембра 1981. године организовао дводневни фестивал Сви марш на плес на коме су учествовале све домаће групе и као специјални гост Ајрон мејден, који су тог тренутка били број 1. на свим топ листама у свету.[5] Након тога престаје да се бави концертима.

Комуна као музичка продукција[уреди]

На наговор бивших сарадника јуна 1985. године враћа се послу и оснива фирму Комуна као једну од првих приватних предузећа у СФРЈ, поготово у области културе. На почетку основна делатност Комуне била је дискографија. На МЕСАМ-у 1991 године Комуна је од четири категорије била проглашена најбољом у три.

Макса Ћатовић је довео многобројне познате певаче и групе који су издавали за Комуну током 20 година попут Здравка Чолића, Пилота, Лабораторије звука, Горана Бреговића, Лазе Ристовског, Саше Локнера, Тање Бањанин, Рамба Амадеуса, Груа, састав К2, Дејана Цукића, Ли мена, састав Монтенигерс и популарне певаче фолк музике попут Џеја, Весне Змијанац, Цеце и Драгане Мирковић.

Као директор Медитеранског музичког фестивала у Будви 1996, 1997 и 1998. године успоставља стандарде који до данас нису превазиђени. Организацији концерата враћа се 2003. године ради уговора гостовања групе Ролингстоунс, који ипак није реализован због лоше безбедносне ситуације након атентата на Зорана Ђинђића.[6] У каснијем периоду организује серију концерата које публика у Србији дуго није могла ни да замисли попут гостовања познатих светских звезда као што су: Лучано Павароти, Мадона, AC/DC, Стинг, Ерос Рамацоти, Металика, R.E.M., Џамироквај, Енрике Иглесијас, Пинк, Пласибо, Lord of the Dance, Зубин Мехта, Брајан Адамс, Фил Колинс, Дип перпл, Џетро Тал и друге.[7]

Филмска продукција[уреди]

Распадом СФРЈ и појавом пиратерије мења се и основна делатност Комуне. Продуцирајући музику за филм Емира Кустурице Аризона дрим из 1993. године, полако на продукцију филмова. Активно учествује у припремама за снимање филма Емира Кустурице Подземље. Након прекида снимања у Прагу 1994 године, преузима обавезу да заврши филм и постаје главни продуцент за Југославију. Филм побеђује у Кану 1995 године и осваја Златну палму за најбољу режију.

Након тога продуцирао је више филмова који су освајали награде у земљи и иностранству:

Као извршни продуцент за РТС реализовао је од 1998 до 2006. године популарне ТВ серије: Породично благо, Сваштара, Лисице, Неки нови клинци и Стижу долари, а оне су обарале рекорде гледаности.

Сарађивао је са звучним редитељским именима осим Емира Кустурице и са Милошем Радовићем, Здравком Шотром, Динком Туцаковићем, Срђаном Кољевићем, Александром Ђорђевићем, Михајлом Вукобратовићем и другима. Као копродуцент потписао је и филм Божидара Николића Балканска браћа, филм Клопка Срдана Голубовића и филм Мотел Нана у режији Предрага Велиновића.

После 8 година паузе, 2018. године као продуцент потписао је нови филм Предрага Антонијевића Заспанка за војнике који је побрао симпатије публике и 3 сезону серије Убице мог оца. Тренутно као продуцент учествује у припреми реализације 4 сезоне Убице мог оца а за Телеком Србија ради извршну продукцију серијала Државни посао и шпијунски трилер серију Државни службеник. На конкурсу филм са националном темом, Филмски центар Србије одобрио је новчана средства за реализацију приче о страдањима у Јасеновцу где би требало да буде продуцент. а коју би требало да режира Предраг Антонијевић.[8]

Извршни продуцент или копродуцент[уреди]

Филмографија
Год. Назив Улога
1995. Подземље копродуцент
1996. Била једном једна земља продуцент
1997. Моја домовина продуцент
1998. Лајање на звезде продуцент
1998. Црна мачка, бели мачор извршни продуцент
1998-2002. Породично благо продуцент
2000. Тајна породичног блага продуцент
2000. Сваштара продуцент
2000. А сад адио продуцент
2001. Лола продуцент
2001. Нормални људи продуцент
2002. Новогодишње венчање продуцент
2002. Лисице продуцент
2002. Држава мртвих продуцент
2003. Маргина продуцент
2003. Неки нови клинци продуцент
2004. Сиви камион црвене боје продуцент
2005. Балканска браћа продуцент
2004-2006. Стижу долари продуцент
2007. Клопка копродуцент
2007. Letete s Rossinant копродуцент
2008. Последњи тренутак вечности копродуцент
2010. Мотел Нана продуцент
2018. Заспанка за војнике продуцент
2018-2019 Убице мог оца (сезона 3) продуцент
2019. Државни посао продуцент
2019. Државни службеник продуцент
2019. Убице мог оца (сезона 4) продуцент

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]