Максимилијан Еренрајх Остојић

Овај чланак не наводи ниједан извор. Побољшајте га додавањем референци ка поузданим изворима. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом и избрисан. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Максимилијан Еренрајх
Датум рођења	(1921-03-15)15. март 1921.
Место рођења	Травник Краљевина СХС
Датум смрти	22. децембар 2003.(2003-12-22) (82 год.)
Место смрти	Београд Србија и Црна Гора

Максимилијан Еренрајх (Карло Остојић) био je српски књижевник и новинар рођен у Травнику 15. марта 1921, а преминуо у Београду 22. децембра 2003. године, од оца Јозефа Еренрајха (из Беча) и мајке Љубице Остојић (из Мостара). Током ратних година радио је у пивари „Вајферт“, а потом у „Навипу“ и „Југометалу“. Завршио је правни факултет. Радио је као новинар у „Дуги“, а од 1955. године до пензионисања у НИН-у. Био је стални сарадник културног додатка „Политике“.

За роман "Карактеристика" добио је НИН-ову награду 1999. године.

Одабрана дела[уреди | уреди извор]

Између ствари и ништавила
Превазилажење апсурда код Ива Андрића
У тражењу смисла
Последњи шабат и
Карактеристика

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

п р у НИН-ова награда
1954—1975.	1954: Добрица Ћосић — Корени 1955: Мирко Божић — Неисплакани 1956: Оскар Давичо — Бетон и свици 1957: Александар Вучо — Мртве јавке 1958: Бранко Ћопић — Не тугуј бронзана стражо 1960: Радомир Константиновић — Излазак 1961: Добрица Ћосић — Деобе 1962: Мирослав Крлежа — Заставе 1963: Оскар Давичо — Глади 1964: Оскар Давичо — Тајне 1965: Ранко Маринковић — Киклоп 1966: Меша Селимовић — Дервиш и смрт 1967: Ерих Кош — Мреже 1968: Слободан Новак — Мириси, злато и тамјан 1969: Бора Ћосић — Улога моје породице у светској револуцији 1970: Борислав Пекић — Ходочашће Арсенија Његована 1971: Милош Црњански — Роман о Лондону 1972: Данило Киш — Пешчаник 1973: Михаило Лалић — Ратна срећа 1974: Јуре Франичевић Плочар — Вир 1975: Миодраг Булатовић — Људи са четири прста
1976—2000.	1976: Александар Тишма — Употреба човека 1977: Петко Војнић Пурчар — Дом све даљи 1978: Мирко Ковач — Врата од утробе 1979: Павле Угринов — Задат живот 1980: Слободан Селенић — Пријатељи 1981: Павао Павличић — Вечерњи акт 1982: Антоније Исаковић — Трен 2 1983: Драгослав Михаиловић — Чизмаши 1984: Милорад Павић — Хазарски речник 1985: Живојин Павловић — Зид смрти 1986: Видосав Стевановић — Тестамент 1987: Воја Чолановић — Зебња на расклапање 1988: Дубравка Угрешић — Форсирање романа ријеке 1989: Војислав Лубарда — Вазнесење 1990: Мирослав Јосић Вишњић — Одбрана и пропаст Бодрога у седам бурних годишњих доба 1991: Милисав Савић — Хлеб и страх 1992: Живојин Павловић — Лапот 1993: Радослав Петковић — Судбина и коментари 1994: Владимир Арсенијевић — У потпалубљу 1995: Светлана Велмар-Јанковић — Бездно 1996: Давид Албахари — Мамац 1997: Милован Данојлић — Ослободиоци и издајници 1998: Данило Николић — Фајронт у Гргетегу 1999: Максимилијан Еренрајх Остојић — Карактеристика 2000: Горан Петровић — Ситничарница „Код срећне руке”
2001—данас	2001: Зоран Ћирић — Хобо 2002: Младен Марков — Укоп оца 2003: Владан Матијевић — Писац издалека 2004: Владимир Тасић — Киша и хартија 2005: Миро Вуксановић — Семољ земља 2006: Светислав Басара — Успон и пад Паркинсонове болести 2007: Драган Великић — Руски прозор 2008: Владимир Пиштало — Тесла, портрет међу маскама 2009: Гроздана Олујић — Гласови у ветру 2010: Гордана Ћирјанић — Оно што одувек желиш 2011: Слободан Тишма — Бернардијева соба 2012: Александар Гаталица — Велики рат 2013: Горан Гоцић — Таи 2014: Филип Давид — Кућа сећања и заборава 2015: Драган Великић — Иследник 2016: Ивана Димић — Арзамас 2017: Дејан Атанацковић — Лузитанија 2018: Владимир Табашевић — Заблуда Светог Себастијана 2019: Саша Илић — Пас и контрабас 2020: Светислав Басара — Контраендорфин 2021: Милена Марковић — Деца