Максим Баћовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Максим Баћовић
МАКСИМ-БАЋЕВИЋ-440x270.jpg
Датум рођења1848.
Место рођењаКленак
Датум смрти1876.
Место смртиГлува Смоква

Максим Баћовић (Кленак, 1848Бањани, 1876), црногорско-херцеговачки војвода, син Јована Баћовића. Рођен је у Кленку у Херцеговини (у делу данас познатом као Стара Херцеговина на територији Црне Горе).

Почео је да се школује у манастиру Косијерево, тадашњем не само духовном, већ и културном и политичком центру. Основну школу је завршио на Цетињу о трошку државе Црне Горе а на препоруку књаза Николе и војводе Петра Вукотића чији је био миљеник.

Био је писар и сарадник његовог стрица, бањског војводе Сима Баћовића. Именован је за војводу у Бањанима 1872. по налогу књаза Николе и постао један од најмлађих црногорско-херцеговачких војвода.

Покренуо је, 1873. заједно са Стеваном Зимоњићем, Херцеговце на устанак. Био је посредник између књаза Николе и херцеговачких првака. Преговарао је са турским пашама у Мостару и Сарајеву и одиграо је значајну улогу код кајмакама у Билећи.

Током Невесињске пушке Максим се показао као изузетно храбар. Учествовао је у многим биткама као што су: на Моску код Требиња, Главском долу, Поповом пољу, Муратовици у Пиви. Био је предводник Бањана и Рудина током устаничких акција у Бијељанима, Корићком граду, Гацку, Звијерини. Као члан Главног штаба добио је задатак да спријечи надирање турских снага на путу од Требиња ка Дубровнику. Током устанка сарађивао је са војводом Пеком Павловићем. Био је заговорник уједињења Црне Горе и Херцеговине.

Погинуо је у бици између Радован ждријела и Глуве смокве, о чему су писали и бројни европски листови тог доба. Погребна колона ишла је од Дубровника, преко Конавала, Суторине, Херцег Новог и Рисна до Грахова гдје је и сахрањен. Његови посмртни остаци и споменик пренијети су 1970. у родно мјесто.

O његовој погибији постоји много недоумица. Наиме, не зна се тачно од кога је погинуо. Једна верзија је да је погинуо од Турака, а друга је да је погинуо по наређењу Петра Вукотића у садејству са Пеком Павловићем, јер није прихватио контролисање херцеговачког устанка од страна двора књаза Николе.

Опјеван је у многим пјесмама, а Ђура Јакшић му је посветио слику на којој је приказана његова смрт. Одликован је најзначајнијим црногорским одликовањима.

Литература[уреди]

  • Српска породична енциклопедија, Народна књига 2006.
  • Марко Вујачић: Знаменити црногорски и херцеговачки јунаци, НИО Побједа, Титоград, 1990.

Галерија: Максим Јованов Баћовић[уреди]

Види још[уреди]