Максим Васиљевић
| Максим (Васиљевић) | |
|---|---|
 Владика Максим испред цркве Светог Саве у Џексону, 2013. године | |
| Основни подаци | |
| Помјесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија западноамеричка |
| Архијерејски чин | епископ |
| Титула | епископ западноамерички |
| Сједиште | Алхамбра |
| Године службе | од 2006. |
| Претходник | Јован (Младеновић) |
| Претходна епархија | викар Митрополије дабробосанске |
| Године службе | 2004—2006. |
| Претходник | Григорије (Дурић) |
| Лични подаци | |
| Световно име | Милан Васиљевић |
| Датум рођења | 27. јун 1968. |
| Мјесто рођења | Фоча СФР Југославија |
Максим (световно Милан Васиљевић; Фоча, 27. јун 1968) епископ је западноамерички. Бивши је викарни епископ хумски (2004—2006).
Животопис[уреди | уреди извор]
Епископ Максим (Милан Васиљевић) рођен је 27. јуна 1968. године у Фочи. Син је свештеника Лазара и Радмиле. Замонашио се 18. августа 1996. у манастиру Тврдош код Требиња, а потом је три године био привремени клирик Грчке православне цркве.
Завршио је Богословију и Богословски факултет у Београду. Као стипендиста државе Грчке (од 1995. до 1997) и Фондације „Александар Оназис“ (1998) стекао је степен магистра теологије на Универзитету у Атини, гдје је одбранио и докторску дисертацију. Завршио је потом школу визанзијског сликарства и учио византијску музику у Атини. Једногодишње постдокторске студије радио је на Сорбони у Паризу (2003/2004). Истовремено се на француској Академији лијепих умјетности у Паризу, као професор на стажу, бавио теоријом и праксом сликарства.[1]
Говори грчки, руски, енглески и француски језик. Објавио је више студија, чланака и превода.
Епископ[уреди | уреди извор]
За викарног епископа хумског изабран је у мају 2004. од стране Светог архијерејског сабора. Био је помоћни епископ митрополита дабробосанског Николаја (Мрђе).[2]
Хиротонисао га је патријарх српски Павле у Саборној цркви у Сарајеву дана 18. јула 2004. Присутни су били и митрополити дабробосански Николај (Мрђа) и велешки и повардарски Јован (Вранишковски), епископи бачки Иринеј (Буловић), западноевропски Лука (Ковачевић), врањски Пахомије (Гачић), милешевски Филарет (Мићевић), далматински Фотије (Сладојевић), захумско-херцеговачки Григорије (Дурић), будимљанско-никшићки Јоаникије (Мићовић), викарни јегарски Порфирије (Перић), липљански Теодосије (Шибалић), диоклијски Јован (Пурић) и умировљени захумско-херцеговачки и приморски Атанасије (Јевтић).
Године 2006, на мајском прољећном засједању Светог архијерејског сабора, изабран је за епископа западноамеричког и устоличен јула исте године.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Хиротонија новог епископа у Сарајеву („СПЦ“, 15. јул 2004), Приступљено 2. 9. 2014.
- ^ Информативна служба Српске парвосавне цркве (2004): Хиротонисан за епископа хумског Максим (Васиљевић)
- ^ Саопштење за јавност са редовног заседања Светог архијерејског сабора — мај 2006. године („СПЦ“, 27. мај 2006), Приступљено 2. 9. 2014.
