Максим Горки

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Максим Горки
Maxim Gorky LOC Restored edit1.jpg
Слика Максима Горког 1906.
Датум рођења(1868-03-28)28. март 1868.
Место рођењаНижњи Новгород,  Руска Империја
Датум смрти18. јун 1936.(1936-06-18) (68 год.)
Место смртиМосква,  Руска СФСР,  Совјетски Савез
ПериодСоцијалистички реализам

Потпис
Maxim Gorky, 1905.jpg
Мисао Максима Горког, графит у улици у Београду, названој по његовом имену

Алексеј Максимович Пешков (рус. Алексей Максимович Пешков; Нижњи Новгород, 28. март 1868Москва, 18. јун 1936), познатији као Максим Горки (рус. Максим Горький), био је совјетски писац, оснивач књижевног метода социјалистичког реализма и политички активиста. Рођен је у Нижњем Новгороду а умро је у Москви. Од 1906. до 1913. и од 1921. до 1929. је живео у иностранству; након повратка у Совјетски Савез, прихватио је културну политику тога времена, мада му није било дозвољено да напушта земљу.

У 19. години покушао је самоубиство. Агитовао је против царизма, тражио друштво револуционара народњака и бранио интересе сиромашних. Године 1905. пише прогласе против војске, полиције, цара и бива затворен, а ослобођен је на протест интлектуалаца многих земаља, укључујући и Радоја Домановића[1]. Године 1906. илегално напушта земљу и остаје у емиграцији до 1913, гдје се бори за обустављање сваке помоћи царској Русији. У својим првим приповеткама описује егзистенцију људи са дна друштвене лествице. У низу чланака приказује своје непријатељство према фашизму и малограђанској себичности. Смисао уметности тражио је у истини, стваралачком раду и афирмацији човечних односа међу људима.

Дела[уреди | уреди извор]

Новеле и приповетке[уреди | уреди извор]

Лирске песме у прози[уреди | уреди извор]

  • „Песма о соколу“ - 1899
  • „Весник Буре“ - 1901

Романи[уреди | уреди извор]

  • „Фома Гордејев“ - 1888
  • „Троје“ - 1900
  • „Мати“ - 1907
  • „Исповест“ - 1908
  • „Градић Окуров“ - 1909
  • „Живот Матвеја Кожемјакина“ - 1910
  • „Живот Артамонових“ - 1925
  • „Живот Клима Самгина“ 1926-1936

Драме[уреди | уреди извор]

  • „Малограђани“, „На дну“ - 1902
  • „Летњиковац“ - 1904
  • „Деца сунца“ - 1905
  • „Непријатељи“ - 1906
  • „Васа Железнова“ - 1910-1936
  • „Јегор Буличов“ - 1936

Успомене[уреди | уреди извор]

  • Детињство - 1913-1914
  • „Међу људима“ - 1916
  • „Моји универзитети“ - 1923
  • „Белешке из мог дневника“ - 1923-1924

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Вученов, Д. Радоје Домановић — живот, доба и генеза дела. — Београд: Рад, 1959. — стр. 162. — COBISS.SR-ID 29498127

Спољашње везе[уреди | уреди извор]