Макце

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Макце
Makce crkva.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБраничевски
ОпштинаВелико Градиште
Становништво
 — 2011.Пад 820
Географске карактеристике
Координате44°34′19″ СГШ; 21°28′01″ ИГД / 44.571833° СГШ; 21.466833° ИГД / 44.571833; 21.466833Координате: 44°34′19″ СГШ; 21°28′01″ ИГД / 44.571833° СГШ; 21.466833° ИГД / 44.571833; 21.466833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина225 м
Макце на мапи Србије
Макце
Макце
Макце на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број012
Регистарска ознакаPO

Макце је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 820 становника.

Прошлост[уреди]

У месту је тридесетих година 19. века био парох, поп Недељко Петровић, отац Наталије Петровић Каравелове и Настаса Петровића професора Велике школе у Београду и истакнутог јавног и културног радника.[1]

Макце је чувено житарско село у плодном Стигу.[2] Ту се користи 1888. године једна вршаћа машина коју покрећу коњи. Мештани су вредни а село напредно, које дуги низ година учествује у раду "Српског пољопривредног друштва". Године 1934. у месту је подружница "Српског Пољопривредног друштва" са 18 чланова, а две године раније било их је чак 38.

Село има основну школу, у којој 1880. године почиње рад учитељ Ђорђе Живковић. Дамњан Тодоровић је постављен у Макцу 1884. године. А 1887. године ту је премештен за учитеља, заступник (приправник) Милић Поповић, из Петровца.[3] Године 1896. ту је четвороразредна школа са 101 ђаком. Миливоје Ђорђевић је учио сеоску децу 1899. године.

У општини Чешљеборској је крајем 19. века било седам села. Једно од њих је Макце са више од 1.500 становника.[4] У међувремену је дошло израженом вољом мештана до реорганизације. Године 1901. у сада властитој општини Макачкој је поред седишта Макца и Дољашница.[5]

Демографија[уреди]

У насељу Макце сада живи 793 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (42,0 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 263 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,71.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 1.837
1953. 1.852
1961. 1.805
1971. 1.624
1981. 1.519
1991. 1.282 1.101
2002. 975 1.197
2011. 820
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
963 98,76 %
Румуни
  
4 0,41 %
Власи
  
2 0,20 %
Хрвати
  
1 0,10 %
Украјинци
  
1 0,10 %
непознато
  
1 0,10 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ "Историјски часопис", Београд 16-17/1966-1967. године
  2. ^ "Тежак", Београд 1886. године
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1887. године
  4. ^ "Нова искра", Београд 1899. године
  5. ^ "Полицијски гласник", Београд 1901. године
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]