Малаја Вишера
| Малаја Вишера Малая Вишера | |
|---|---|
Маловишерска железничка станица ноћу | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област | |
| Рејон | Маловишерски рејон |
| Основан | 1843. |
| Статус града | 1921. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2014. | 11.789 |
| — густина | 406,52 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 58° 51′ 00″ С; 32° 13′ 00″ И / 58.85° С; 32.216667° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 65 m |
| Површина | 29 km2 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 174260, 174262 |
| Позивни број | (+7) 81660 |
| Регистарска ознака | 53 |
| ОКАТО код | 49 220 501 |
| ОКТМО код | 49 620 101 001 |
| Веб-сајт | |
| mvadm | |
Валдај (рус. Малая Вишера) град је на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у северном делу Новгородске области, на подручју Маловишерског рејона чији је уједно и административни центар.
Према проценама националне статистичке службе за 2014. у граду је живело 11.789 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Мала Вишера налази се у северном делу Новгородске области, у североисточном делу Прииљмењске низије. Кроз град протиче река Мала Вишерка (притока Вишере и део басена Волхова) по којој је и само насеље добило име.
Град се налази на око 162 km југоисточно од Санкт Петербурга, односно на око 488 km северозападно од Москве.
Историја
[уреди | уреди извор]
Насеље Мала Вишера основано је 1843. као железничка станица на деоници пруге која је повезивала Москву са Санкт Петербургом (пруга пуштена у рад 1851. године).
У периоду између 1918. и 1927. Мала Вишера је била административним центром тадашњег Маловишерског округа Новогордске губерније. Статус другостепеног града добија 1921. године.
Град је био под немачком окупацијом у периоду од 24. октобра 1941. до 20. новембра исте године када су га ослободиле јединице 111. и 259. пешадијске дивизије 52. армије.
Занимљиво је да је 5. фебруара 1874. у Малој Вишери боравио аустроугарски цар Фрањо Јосиф заједно са руским императором Александром II Романовим.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 12.461 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. град имао 11.789 становника.[1]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 17.620 | 16.109 | 15.381 | 15.724 | 15.647[2] | 14.182[3] | 12.461[4] | 11.789 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (10. август 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]