Малајска кампања

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Малајска кампања (1941-1942)
Део рата на Пацифику у Другом светском рату
European Colonies in Southeast Asia.png
Европске колоније у југоисточној Азији.
Време:8. децембар 1941—31. јануар 1942.
Место:Малајско полуострво
Узрок:Јапански напад на британске колоније у Југоисточној Азији
Резултат: Јапанска победа[1]
Територијалне
промене:
Јапанска окупација Малајског полуострва и Сингапура
Сукобљене стране
 Уједињено Краљевство
 Британска Индија
 Аустралија
 Холандска Источна Индија
 Јапан
 Тајланд
Команданти и вође
Уједињено Краљевство Артур Персивал
Аустралија Гордон Бенет
Јапан Томојуки Јамашита
Тајланд Плаек Фибунсонгкрам
Јачина
140.000 војника[2]
253 авиона
810 топова
208+ ПТ и ПВО топова
54 тврђавска топа[3][a]
250+ оклопних возила[3][b][4]
15.400+ моторних возила[3][c]
70.000 људи
568 авиона
440+ топова[5]
200 тенкова
3.000+ камиона[6]
Жртве и губици
145.703
5.703 је убијено или умрло од рана до 31. јануара + 7.531 убијено или умрло од рана од 1. до 16. фебруара[7]
10.000 рањених
130.000 заробљених[8]
9.657 (Укључујући битку за Сингапур)
3.507 мртвих
6.150 рањених[9]

Малајска кампања је вођена између Савезника и снага Осовине у Малаји (британска колонија на Малајском полуострву), од 8. децембра 1941. до 31. јануара 1942. током Другог светског рата. Доминирале су копнене борбе између јединица Британске империје и Царске јапанске армије, са мањим сукобима британског Комонвелта и Краљевских тајландских оружаних снага на почетку кампање . Јапанци су имали ваздушну и поморску надмоћ од почетка кампање. За британску, индијску, аустралијску и малајанску војску која је бранила колонију, кампања је била тотална катастрофа.

Операција је значајна због јапанске употребе бициклистичке пешадије, која је омогућавала војницима да преносе више опреме и брзо се крећу кроз густиш џунгле. Британски инжењери, са минама за рушење, уништили су преко стотину мостова током повлачења, али то није успело да успори Јапанце. До тренутка када суЈапанци заузели Сингапур, претрпели су 9.800 жртава; губици Савезника износили су 145.703, укључујући 130.000 заробљених.[8][10]

Позадина[уреди]

Јапански планови[уреди]

До 1941. Јапанци су већ 4 године били у рату са Кином и зависили су од увоза сировина за војску, нарочито горива из САД. Током 1940. и 1941. САД, Велика Британија и Холандија увели су ембарго на увоз нафте и ратног материјала у Јапан, у жељи да помогну Кини и натерају Јапанце на повлачење из Кине. Уместо тога, Јапанска влада одлучила је да нападне америчке, британске и холандске поседе у југоисточној Азији.[11]

Британски планови[уреди]

Британски планови за одбрану југоисточне Азије заснивали су се на три претпоставке:

  1. стационирање јаких поморских снага у Сингапуру, имало је да оствари превласт на мору и одврати Јапанце од агресије, а у случају рата штити поморске путеве за Аустралију и Индију[12];
  2. превласт на мору даће Британцима довољно времена за довлачење појачања из домовине;
  3. помоћ америчке флоте на Филипинима била је близу.[13]

Јапански напад на Перл Харбор 8. децембра 1941. елиминисао је америчку флоту, а уништење британске флоте 10. децембра 1941. у бици код Куантана поништило је британску надмоћ на мору. Тако су све три британске претпоставке, после само 3 дана рата са Јапаном, буквално пале у воду, а савезничке колоније у југоисточној Азији остале су отворене за јапанску инвазију са мора.[14]

Супротстављене снаге[уреди]

Током 1941. јапанска инвазиона војска окупила се у Француској Индокини (под влашћу Вишија, који се покорио Јапанцима). У тренутку напада, 8. децембра 1941, Јапанци су располагали са преко 200 тенкова[15] и више од 500 модерних борбених авиона. Снаге британске империје имале су оклопна кола, Универзалне транспортере и само 23 застарела лака тенка Мк VI, који нису били наоружани за оклопно ратовање.[4] Имали су око 250 авиона, већином застарелих, од којих је половина уништена у првим данима рата.

Ратне операције[уреди]

Мапа Малаје 1941.

Јапанска инвазија[уреди]

Ради заузимања Малајског полуострва и Сингапура, Јапанци су већ првог дана рата (8. децембра) ангажовали 25. армију (Гардијска и 5. моторизована дивизија и 18. пешадијска дивизија) под командом генерала Томојуки Јамашите, 650 авиона и 19 транспортних и 13 великих ратних бродова у пратњи већег броја разарача, укупно око 125.000 војника. Северну Малају бранио је индијски 3. корпус (9. и 11. пешадијска дивизија и 28. самостална бригада), област Џохор (јужна Малаја) аустралијска 8. пешадијска дивизија, а Сингапур 4 бригаде (укупно око 88.600 војника). Све британске снаге у Малаји и Сингапуру биле су под командом генерала Артура Персивала. Поред тога Британци су имали око 130 авиона, а у луци Сингапур 14 ратних бродова.[16]

Први ешелон 25. армије (5. моторизована и један пук 18. дивизије) пребачен је морем ноћу 7-8. децембра 1941. са острва Хај-Нан на источну обалу Малајског полуострва, и заузео је амфибијским десантом тајландске луке Сонгхла и Патани (уз симболичан отпор Тајланђана који је трајао око 8 часова) и Кота-Бару у Малаји, започевши напредовање низ источну обалу Малаје. Истовремено, у 4:00 јапански бомбардери напали су Сингапур и британске аеродроме, наневши тешке губитке британској авијацији на тлу.[16][17]

Британска флота[уреди]

Истог дана поподне из Сингапура је испловила британска поморска ескадра З - бојни брод Принц од Велса, бојни крсташ Рипалс и 4 разарача, са задатком да у зору 10. децембра нападне јапанске транспортне бродове у луци Сонгхла и за неко време онемогући снабдевање јапанским инвазионим снагама. Јапанска авијација напала је британску ескадру 10. децембра у бици код Куанатана и потопила оба капитална брода; тиме је изгубљена главнина британске морнарице у овим водама и Јапанци су задобили апсолутну превласт на мору.[16]

Северна Малаја[уреди]

Истовремено са ваздушним нападом, јапанске копнене снаге прешле су у напад на северну Малају: поред незнатне надмоћи у људству, Јапанци су имали предност у тенковима, ваздушној подршци, ратном искуству (4 године у Другом кинеско-јапанском рату) и познавању терена захваљујући сарадњи домородаца, док су се лаки тенкови и пешадија на бициклима брзо пробијали кроз џунглу домородачким стазама.[17][18]

На граничним положајима, 11. индијска дивизија потучена је у бици код Џитре 11-13. у области Кедах и натерана на повлачење, изгубивши 3 пешадијска батаљона, након чега је генерал Персивал наредио повлачење преосталих британских авиона у Сингапур, оставивши преостале јединице и цивилно становништво изложене јапанскима ваздушним нападима.[19] Острво Пенанг напуштено је 17. децембра, и до прве недеље јануара северни део Малаје био је освојен, а Тајланд је потписао савез са Јапаном.[20] 11. индијска дивизија задржала је Јапанце од 30. децембра до 2. јануара у бици код Кампара, али је јапанска флота искрцала десант јужно од савезничких положаја[21] и 11. индијска дивизија практично је уништена у бици на реци Слим (6-8. јануара 1942.), изгубивши преко 3.000 заробљеника. 11. јануара Куала Лумпур је пао без борбе, и Јапанци су у лукама Куала Лумпур и Куантан искрцали остатак 25. армије (Гардијска моторизована и остатак 18. пешадијске дивизије).[16]

Јужна Малаја[уреди]

До средине јануара 1942. Јапанци су стигли до јужне малајске државе Џахоре, где су се сукобили са 8. аустралијском дивизијом у бици на реци Муар: 14. јануара Јапанци су задржани на мосту код Гемаса, изгубивши око 600 људи и 9 тенкова[22], али су британски положаји обухваћени јапанским десантом са мора већ сутрадан и до 22. јануара савезници су разбијени: уништена је 45. индијска бригада и два аустралијска батаљона (око 3.000 људи), док су се преостале британске снаге 26-31. јануара у нереду повукле на острво Сингапур.[22] Током борби у Малаји, које су трајале непуна 2 месеца, савезници су изгубили 50.000 војника (већином заробљених).

Сингапур[уреди]

Лучки топови од 380 мм у Сингапуру.

Дана 31. јануара Британци су уништили превлаку која спаја острво Сингапур са Џохором [23][24] и са 3 пешадијске дивизије и 3 самосталне бригаде организовали одбрану острва Сингапур.[16] Јапанци су опсели острво са 3 дивизије (око 30.000 бораца) и једном лаком тенковском бригадом[25], уз апсолутну превласт у ваздуху и на мору, док је у Сингапуру било око 85.000 бранилаца, али смо једна комплетна дивизија, док су остатак чинили исцрпљени остаци поражених јединица, 15.000 административних службеника и неколико јединица неискусних регрута.[26]

Британски војници се предају Јапанцима.

Једина стална утврђења налазила су се у луци, а масивни лучки топови нису могли да се окрену према копну[27][28], пошто је одбрана планирана са идејом да ће флота спречити прелазак непријатеља на острво. Пољска утврђења нису изграђена на време, пошто је генерал Персивал сматрао да "утврђивање лоше утиче на морал - и војника и цивилног становништва"[29].

Када су је јапанске трупе 8/9. фебруара искрцале на северозападном делу острва, британске снаге су принуђне да се под борбом повуку у град Сингапур, где су у безизлазној ситуацији капитулирале 15. фебруара.[16] Заробљено је око 80.000 бранилаца[30], док је око 5.000 погинуло[31].

У читавој малајској кампањи Британци су изгубили око 139.000 људи (чак 130.000 заробљеника), а Јапанци око 10.000[16].

Напомене[уреди]

  1. ^ Између Сингапура и Малаје, Јапанци су заробили 300 пољских, 180 минобацача / хаубица, 100 противавионских топова, 54 тврђавских, 108 топова од 1 фунте (вероватно грешка, уместо 2 фунте), а на копну, још 330 топова неспецифицираног типа. Kevin Blackburn, Karl Hack. "Did Singapore Have to Fall?: Churchill and the Impregnable Fortress". Routledge. November 1 (2003). стр. 193. даје укупно 225 25-фунташа и 18-фунташа за кампању, али овај број искључује 110 мм и 90 мм хаубице и 75мм пољске топове, као и топове тврђава. стр. 74 даје укупно 226 британских артиљеријских оруђа током опсаде самог Сингапура, укључујући и топове за тврђаву (172 без њих).
  2. ^ 50 оклопних возила је заробљено у Малаји и 200 у Сингапуру, углавном Универзалних транспортера и оклопних аутомобила; обухвата 23 тенка Марк VI.
  3. ^ 1.800 камиона и 13.600 аутомобила и других возила изгубљено против Јапанаца у Сингапуру и на копну.

Референце[уреди]

  1. ^ Stille, Mark (2016). Malaya and Singapore 1941–42: The fall of Britain’s empire in the East (на језику: енглески). Bloomsbury Publishing. стр. 15. ISBN 9781472811240. Приступљено 22. 10. 2017. 
  2. ^ Owen, Frank (2001). The Fall of Singapore. England: Penguin Books. ISBN 978-0-14-139133-5. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Allen 2013, стр. 300–301
  4. 4,0 4,1 Sandhu 1987, стр. 32
  5. ^ Allen, Louis. Singapore 1941–1942: Revised Edition, Routledge (2013). стр. 169.
  6. ^ Toland, John. The Rising Sun New York: The Modern Library (2003). стр. 272.
  7. ^ Corfield & Corfield 2012, стр. 743. Имена свих оних који су умрли су наведена у књизи.
  8. 8,0 8,1 Wigmore 1957, стр. 382
  9. ^ Tsuji (1960). стр. 220. 1.793 мртвих и 2.772 рањених у Малаји; 1.714 мртвих и 3.378 рањених у Сингапуру.
  10. ^ Nicholas Rowe, Alistair Irwin (21. 09. 2009). „Singapore”. Generals At War. Singapore. 60 мин. National Geographic Channel. Архивирано из оригинала на датум 26. 09. 2009. 
  11. ^ Maechling, Charles. Pearl Harbor: The First Energy War. History Today. Dec. 2000
  12. ^ McIntyre, W. David (1979). The Rise and Fall of the Singapore Naval Base, 1919–1942. Cambridge Commonwealth Series. London: MacMillan Press. стр. 135—137. ISBN 978-0-333-24867-6. OCLC 5860782. 
  13. ^ Bayly/Harper. стр. 107.
  14. ^ Klemen, L. (1999—2000). „"Seventy minutes before Pearl Harbor" The landing at Kota Bharu, Malaya, on December 7th 1941”. Forgotten Campaign: The Dutch East Indies Campaign 1941–1942. 
  15. ^ Bayly/Harper. стр. 110.
  16. 16,0 16,1 16,2 16,3 16,4 16,5 16,6 Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (том 5). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 234—235. 
  17. 17,0 17,1 Klemen, L. (1999—2000). „"Seventy minutes before Pearl Harbor" The landing at Kota Bharu, Malaya, on December 7th 1941”. Forgotten Campaign: The Dutch East Indies Campaign 1941–1942. 
  18. ^ Lebra, Joyce C. (1971). Japanese trained Armies in South-East Asia. New York, Columbia University Press. стр. 23—24. ISBN 978-0-231-03995-6. 
  19. ^ The Second World War: Asia and the Pacific, By Jack W. Dice
  20. ^ Britain's Greatest Defeat. Приступљено 27. 12. 2014. 
  21. ^ World War II Japanese Tank Tactics. Приступљено 27. 12. 2014. 
  22. 22,0 22,1 Wigmore, Lionel (1957). „The Japanese Thrust” (PDF). Australian War Memorial. Приступљено 17. 04. 2009. 
  23. ^ Thompson 2005, стр. 250–251.
  24. ^ Keogh 1962, стр. 154.
  25. ^ Murfett et al 2011, стр. 177.
  26. ^ Keogh 1962, стр. 157.
  27. ^ Smith 2006, стр. 442–443 & 527.
  28. ^ Kirby 1954, стр. 361.
  29. ^ Thompson, стр. 182
  30. ^ Wigmore 1957, стр. 382.
  31. ^ „Battle of Singapore”. World History Group. Приступљено 08. 05. 2015. 

Литература[уреди]