Мала Каменица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мала Каменица
Mala Kamenica.JPG
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.392
Географске карактеристике
Координате44°20′31″ СГШ; 22°29′02″ ИГД / 44.342° СГШ; 22.483833° ИГД / 44.342; 22.483833Координате: 44°20′31″ СГШ; 22°29′02″ ИГД / 44.342° СГШ; 22.483833° ИГД / 44.342; 22.483833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина122 м
Мала Каменица на мапи Србије
Мала Каменица
Мала Каменица
Мала Каменица на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Мала Каменица је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 392 становника (према попису из 1991. било је 998 становника).

Географски положај[уреди]

Мала Каменица је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 19 километара северозападно од Неготина. Смештено је на просечно 110 метара надморске висине, на долинским странама Каменичке реке десне притоке Дунава. Северна географска ширина насеља је 44° 20’52”, источна географска дужина 22° 29’ 03”, а површина атара 1.894 хектара. До овог насеља се може стићи директним асфалтним путем од Неготина, према Кладову. [1]

Историја[уреди]

Први пут се помиње у турским пописима 1530. године као насеље са 20 кућа, 1736. године је имало 50, 1783 – 20, 1846 -123, а 1866 - 136 куће.

Као Каменица се први пут помиње 1736. године када је имала 23 куће, а како је 1723. године „Јиspie островска“ имало 50 кућа. Свакако су ту урачунате и куће Мале Каменице, која је са Великим Острвом (Острово Маре) чинила једну нурију. Kamenicza је забележена 1784. године, а 1811. године Каменица. Године 1924. имала је 219 кућа.[2]

Убраја се у стара насеља са значајним траговима старина. У атару насеља су пронађени остаци Селишта, старог насеља (Горње село), црквишта и старог гробља. Данашње насеље је подељено на два краја – Досу и Фаца (Осоје и Присоје).

Након Првог светског рата у њему су живеле следеће породице: Матићи, Перешћи и Мијаји (слава Петковица и Свети Никола), Житаревићи или Житарешћи (слава Петковица), Васиљевићи или Васиљешћи (слава Свети Ђорђе), Сурдањи или Сурдањешћи (слава Петковица), Траиловићи или Траилоњи (слава Свети Арханђео и Свети Јован), Патруцешћи или Петруцићи (слава Петковица), Стојановићи (слава Свети Ђорђе), Гергиновићи и Магунешћи (слава Велика Госпојина), Писмигешћи или Писмигићи (слава Свети Ђорђе), Ликсаревићи или Ликсарешћи (слава Петковица), Жукешћи или Жукићи (слава Свети Ђорђе), Трујкешћи или Трујкићи (слава Петковица), Здрупешћи (слава Свети Ђорђе), Лазаревићи и Лупешћи (слава Свети Никола), Ангелешћи и Симешћи (слава Свети Ђорђе), Пајићи и Ибрешћи или Ибрићи (слава Свети Врачи), Паунешћи или Пауновићи (слава Свети Никола), Миркуљешћи или Тршешћи (слава Свети Врачи), Болђешћи или Болдићи (слава Митровдан), Рејцешћи или Рајцићи (слава Свети Врачи), Черчељешћи или Черчеловићи (слава Свети Алимпије), Радомирешћи или Радомировићи (слава Петковица), Никицешћи или Никицићи (слава Петковица), Царанешћи или Царановићи (слава Петковица), Тодорешћи или Тодоровићи и Рашешћи или Рашићи (слава Петковица), Ратарешћи или Ратаревићи (слава Петковица), Милошешћи или Милошевићи (слава Петковица), Буђешћи или Будићи (слава Свети Ђорђе), Пурчељешћи (слава Свети Никола), Костадиновићи (слава Петковица), Боцокешћи или Боцокићи (слава Свети Никола), Франулешћи (слава Петковица), Пешићи (слава Свети Врачи) и Младеновићи (слава Свети Ђорђе). [3]

Сеоска заветина је Спасовдан.Православна црква посвећена Светом Илији је подигнута 2001. године. Становништво Мале Каменице је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством и сточарством. Антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља.

Године 1921. је имало 219 кућа и 1.135 житеља, 1948. године 261 кућу и 1.205 становника, а 2002. године 324 кућа и 398 становника. Године 2007. на привременом раду у иностранству (углавном Аустрија) из овог насеља је 387 становника.

Основна школа је основана 1892. (дограђена 1921.) године. Школске 2006/2007. године имала је 14 ученика. Земљорадничка задруга у Малој Каменици је основана је 1947. године (1960. године припојена земљорадничкој задрузи у Михајловцу), стари Дом културе је направљен 1950. а нови 2006. године, насеље је електрифицирано 1955. године, асфалт у насељу је урађен 1980, водовод 1980/1983. године, а телефонске везе са светом 1986. године.


Демографија[уреди]

У насељу Мала Каменица живи 343 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 51,8 година (51,4 код мушкараца и 52,1 код жена). У насељу има 169 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,32.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.205
1953. 1.252
1961. 1.226
1971. 1.165
1981. 1.108
1991. 998 636
2002. 392 889
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
382 97,44 %
Румуни
  
8 2,04 %
Роми
  
1 0,25 %
непознато
  
1 0,25 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља



Податке о насељима сакупио МИОДРАГ ВЕЛОЈИЋ, дипл. географ радник Историјског архива Неготин


Референце[уреди]

  1. ^ „Мала Каменица”. Општина Неготин. 
  2. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 237. 
  3. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 237,238. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]