Мала Крушевица
Jump to navigation
Jump to search
| Мала Крушевица | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |
 Србија |
| Управни округ | Расински |
| Општина | Варварин |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — (2011) | 317 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43°43′17″ СГШ; 21°08′31″ ИГД / 43.721333° СГШ; 21.141833° ИГДКоординате: 43°43′17″ СГШ; 21°08′31″ ИГД / 43.721333° СГШ; 21.141833° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Надм. висина | 331 м |
.svg)  Мала Крушевица | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 037 |
| Регистарска ознака | KŠ |
Мала Крушевица је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 317 становника (према попису из 1991. било је 356 становника).
Историја[уреди]
До Другог српског устанка Мала Крушевица се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Мала Крушевица улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Порекло становништва[уреди]
Подаци датирају из 1905. године)[2]
- Ово је село насељено у Првом Устанку. Први су досељеници Стојковићи који су се доселили из околине. Славе св. Ђорђа и Ђурђевдан, и иза којих су дошли Дробњаци из околине Београда, а тамо из Старе Херцеговине. Славе св. Ђорђа и Ђурђевдан, и потом Чабрићи који су досељени из околине, а старином су са Косова. Славе св. Илију.
Према пореклу ондашње становништво Мале Крушевице из 1905. године, може се овако распоредити:
- Из околине има 3 породице са 28 куће.
- Косовско-метохијских досељеника има 1 породица са 10 куће.
- Старо-херцеговачких досељеника има 1 породица са 10 куће.
- Из Топлице има 1 породица са 6 куће.
- Породица непознате старине има 4 куће.
Демографија[уреди]
У насељу Мала Крушевица живи 273 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 47,0 година (46,1 код мушкараца и 48,1 код жена). У насељу има 84 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,77.
Ово насеље је готово потпуно насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| Мала Крушевица у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
| Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Куће | 10 | 10 | 11 | 11 | 10 | 10 | 10 | 10 | 10 | 11 | 11 | 11 | |
| Пореске главе* | - | 12 | 13 | 12 | 12 | 15 | 14 | 12 | 14 | 12 | 12 | 12 | |
| Арачке главе** | 31 | 33 | 34 | 34 | 36 | 37 | 38 | 39 | 40 | 38 | 38 | 39 | |
| *Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година | |||||||||||||
Становништво према полу и старости[5]
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 2 | ||
| 80+ | 9 | 5 | ||
| 75—79 | 7 | 8 | ||
| 70—74 | 19 | 18 | ||
| 65—69 | 13 | 10 | ||
| 60—64 | 12 | 12 | ||
| 55—59 | 5 | 10 | ||
| 50—54 | 17 | 11 | ||
| 45—49 | 11 | 7 | ||
| 40—44 | 7 | 16 | ||
| 35—39 | 8 | 6 | ||
| 30—34 | 11 | 5 | ||
| 25—29 | 11 | 10 | ||
| 20—24 | 14 | 6 | ||
| 15—19 | 5 | 6 | ||
| 10—14 | 4 | 3 | ||
| 5—9 | 8 | 8 | ||
| 0—4 | 8 | 4 | ||
| Просек : | 46,1 | 48,1 | ||
Домаћинства
| ||||||||||||||||||||||||
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 150 | 29 | 105 | 11 | 5 | 0 |
| Женски | 132 | 13 | 100 | 15 | 1 | 3 |
| УКУПНО | 282 | 42 | 205 | 26 | 6 | 3 |
Становништво по делатностима које обавља
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 80 | 73 | 0 | 0 | 2 |
| Женски | 57 | 51 | 0 | 0 | 3 |
| УКУПНО | 137 | 124 | 0 | 0 | 5 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 1 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 2 | 0 | 1 | 2 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 2 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 0 | |
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
- ^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (Станоје. M. Мијатовић: Насеља српских земаља
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди]
- Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
