Мала Теремија
Мала Теремија рум. Teremia Mică | |
---|---|
Насеље | |
Координате: 45° 57′ 27″ N 20° 29′ 54″ E / 45.95750° С; 20.49833° И | |
Земља | Румунија |
Округ | Тимиш |
Општина | Велика Теремија |
Надморска висина | 75 m (246 ft) |
Становништво (2013)[1] | |
• Укупно | 532 |
Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
• Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
Геокод | 665230 |
Мала Теремија (рум. Comloşu Mică) је село унутар општине Велика Теремија, која припада округу Тимиш у Републици Румунији.
Положај насеља
[уреди | уреди извор]Село Мала Теремија се налази у источном, румунском Банату, на пар километара удаљености од Србије (преко границе се налази српско село Мокрин). Од Темишвара село је удаљено око 75 км, а од Кикинде свега 12 километара. Сеоски атар је у равничарском делу Баната.
Прошлост
[уреди | уреди извор]Вековима раније, још у турско доба у 16. веку постојало је српско село Теремија, са 20-30 сточарских породица.
По "Румунској енциклопедији" место је основано 1769-1771. године. Настало је колонизацијом Немаца из Алзаса, Лорене и Вестфалије. Првобитно име те колоније је било "Албрецтсфлур", у којем је 1771. године већ било 78 кућа, гостионица и школа . Године 1782. ту су римокатоличка жупа и црква брвнара.
Године 1769. уступљена је тада пустара Теремија за насељавање граничарима. Подигнута су оба села, Велика Теремија и Мала Теремија, свако са по 80 домова.[2]
Године 1774.[3] а и након Првог светског рата Мала Теремија је немачко село, под именом "Албрехтсфлор". Још 1774. године аустријски царски ревизор је констатовао да се ту налази римокатоличка црква. А после Другог светског рата становници Мале Теремије, као и они из других банатских села били су државном силом протерани у удаљене крајеве Румуније. Из Мале Теремије кренуо је транспорт од 200 запрежних кола са прогнаницима, који је обезбеђивала војска. Процењује се да је из места било протерано[4] чак 940 становника.[5]
Становништво
[уреди | уреди извор]По последњем попису из 2002. године село Мала Теремија имало је 640 становника, од чега Румуни чине 95%. Последњих деценија број становништва опада.
Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Етничка слика насеља хабзбуршког дела Румуније 1880-2002. Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2022) (мађарски језик)