Пређи на садржај

Мала дропља

С Википедије, слободне енциклопедије

Мала дропља
мужјак мале дропље
женка мале дропље
CITES Appendix II (CITES)[2]
Научна класификација уреди
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Otidiformes
Породица: Otididae
Род: Tetrax
T. Forster, 1817
Врста:
T. tetrax
Биномно име
Tetrax tetrax
Ареал Tetrax tetrax
  Гнежђење
  Станарица
  Nегнежђење
  Пролазница
  Потенцијално истребљен
  Истребљен
Синоними

Otis tetrax Linnaeus, 1758 (protonym)

Мала дропља (лат. Tetrax tetrax) је птица из породице дропљи, и једини је члан рода Tetrax, монотипска врста. Гнезди се у јужној Европи и у западној и централној Азији .

Таксономија

[уреди | уреди извор]

Малу дропљу је формално описао шведски природњак Карл фон Лине 1758. године у десетом издању своје „Systema Naturae“. Сврстао га је са осталим дропљама у род Otis и сковао биномско име Otis tetrax.[3] Карл фон Лине је означио Европу као типску локацију за ову врсту, али је то на крају ограничено на Француску.[4] Мала дропља се сада сврстава у посебан род Tetrax који је 1817. године увео Томас Форстер.[5][6] Врста се сматра монотипском, нису препознате подврсте.[6] Име рода и специфични епитет Tetrax је грчка реч за неидентификовану дивљу птицу.[7]

Иако је најмања палеарктичка дропља, мала дропља је и даље величине фазана и то мужјак 43–45 cm, 794–975 гр; женка 40–43 cm, 680–945 гр; распон крила 105–115 cm.[8] У лету, дуга крила су углавном бела. Мужјак у сезони гнежђења је смеђе боје одозго, а беле одоздо, са сивом главом и црним вратом оивиченим одозго и одоздо белом бојом.

Јаје, Музеј колекције Висбаден

Женки и мужјаку који није у гнездећем руху недостаје драматично обележје на врату, а женка је тамније обележена одоздо него мужјак. Незреле дропље подсећају на женке. Оба пола су обично тиха, мада мужјак има карактеристичан зов пррт.

Распрострањеност и станиште

[уреди | уреди извор]

Гнезди се у јужној Европи и у западној и централној Азији. Птице најјужније Европе су углавном сталне, али друге популације мигрирају даље на југ зими. Средњоевропска популација која се некада гнездила на травнатим подручјима Мађарске изумрла је пре неколико деценија. Врста опада због губитка станишта у целом свом ареалу. Некада се гнездила на ширем подручју, на пример, повремено се ширила и на север, све до Пољске.[9] Сада је веома ретка луталица у Великој Британији упркос томе што се гнезди у Француској. Кипарски листови „Филефтерос“ и „Политис“, као и новински веб-сајт „СигмаЛајв“, известили су 20. децембра 2013. године о открићу мртве мале дропље у тампон зони Уједињених нација. Птицу су одстрелили криволовци који су илегално ловили у тој зони. Одстрел је био посебно контроверзан међу заштитарима природе и посматрачима птица, јер је мала дропља веома редак посетилац Кипра и није званично забележена на Кипру од децембра 1979.[10]

Станиште ове птице су отворени травњаци и обрађене површине где нема превише ометања, са биљкама довољно високим за заклон. Мужјаци и женке се не разликују значајно у избору станишта.[11] Има грациозно спор ход и тенденцију да трчи када је узнемирена уместо да лети. Друштвена је птица, посебно зими.

Праћење мужјака малих дропљи открило је да су ноћни мигранти који се често заустављају на ненаводњаваним и наводњаваним обрадивим земљиштима како би стигли до продуктивнијих пољопривредних подручја након размножавања.[12]

Понашање и екологија

[уреди | уреди извор]

Гнежђење

[уреди | уреди извор]

Као и друге дропље, мужјак мале дропље има екстравагантан приказ са лупањем ногама и скакањем у ваздух. Женке полажу 3 до 5 јаја на земљу.

Исхрана и храњење

[уреди | уреди извор]

Ова врста је сваштојед, једе семе, инсекте, глодаре и гмизавце.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ BirdLife International (2018). Tetrax tetrax. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2018: e.T22691896A129913710. doi:10.2305/IUCN.UK.2018-2.RLTS.T22691896A129913710.enСлободан приступ. Приступљено 11. 11. 2021. 
  2. ^ CITES”. cites.org. Приступљено 2022-01-14. 
  3. ^ Linnaeus, Carl (1758). Systema Naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (на језику: латински). 1 (10th изд.). Holmiae (Stockholm): Laurentii Salvii. стр. 154. 
  4. ^ Peters, James Lee, ур. (1934). Check-List of Birds of the World. 2. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. стр. 217. 
  5. ^ Forster, T. (1817). A Synoptical Catalogue of British Birds; intended to identify the species mentioned by different names in several catalogues already extant. Forming a book of reference to Observations on British ornithology. London: Nichols, son, and Bentley. стр. 20. 
  6. ^ а б Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ур. (август 2024). „Turacos, bustards, cuckoos, mesites, sandgrouse”. IOC World Bird List Version 14.2. International Ornithologists' Union. Приступљено 15. 2. 2025. 
  7. ^ Jobling, James A.. „tetrax”. The Key to Scientific Names. Cornell Lab of Ornithology. Приступљено 15. 2. 2025. 
  8. ^ Collar, Nigel; Garcia, Ernest (2020). „Little Bustard Tetrax tetrax”. Birds of the world. Приступљено 01. 06. 2025. 
  9. ^ Tomek, Teresa; Bocheński, Zygmunt (2005). „Weichselian and Holocene bird remains from Komarowa Cave, Central Poland”. Acta Zoologica Cracoviensia. 48A (1–2): 43—65. doi:10.3409/173491505783995743. 
  10. ^ „Little Bustard shot”. cyprusbirdingtours.com. 17. 12. 2013. Приступљено 01. 06. 2025. 
  11. ^ Devoucoux, Pierrick; Besnard, Aurélien; Bretagnolle, Vincent (2019). „Sex-dependent habitat selection in a high-density Little Bustard Tetrax tetrax population in southern France, and the implications for conservation”. Ibis (на језику: енглески). 161 (2): 310—324. ISSN 1474-919X. doi:10.1111/ibi.12606. 
  12. ^ Alonso, H.; Correia, R.A.; Marques, A.T.; Palmeirim, J.M.; Moreira, F.; Silva, J.P. (2020). „Male post-breeding movements and stopover habitat selection of an endangered short-distance migrant, the Little Bustard Tetrax tetrax”. Ibis. 162 (2): 279—292. doi:10.1111/ibi.12706. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]