Малдиви

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Малдивска Република
ދިވެހިރާއްޖޭގެޖުމުހޫރިއްޔ
Химна: Национални поздрав
(мал. ޤައުމީ ސަލާމް)
Maldives (orthographic projection).svg
Локација Малдива у Индијском океану

Maldives - Location Map (2013) - MDV - UNOCHA.svg
Главни градМале
Службени језикмалдивски[1][2][3]
Владавина
ПредседникАбдула Јамен
Историја
НезависностОд Уједињеног Краљевства
26. јула 1965.
Географија
Површина
 — укупно298[4] km2(204)
 — вода (%)0
Становништво
 — 2014.[6]341.356[5](181)
 — густина1.064 становника ст./km2
Економија
ВалутаМалдивска руфија[7]
 — стоти део валуте‍100 ларија‍
Остале информације
Временска зонаUTC +5
Интернет домен.mv
Позивни број+960

Малдиви или Малдивска острва, званично Малдивска Република је острвска држава Индијског океана у јужној Азији.[8] Малдиви су групе атола распрострањених јужно од индијских Лакадива, између острва Миникој (на крајњем северу) и архипелага Чагос (на југу) и око 700 km југозападно од Шри Ланке у Лакадивском мору Индијског океана.[9] Двадесет шест малдивских атола покрива територију на којој се налази 1126 острваца, од којих је две стотине острва насељено.[10] Са просечном надморском висином од 1,5 m (4 ft 11 in),[11] Молдиви су најнижа земља на свету. Чак је и њихова највиша природна тачка најнижа на свету, са 24 m (79 ft).[11] Услед консеквентног ризика који представља пораст нивоа мора, влада ове земље се залаже да њихова земља постане угљенично-неутрална до 2019.[12]

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Државе са којима се Малдиви граничи су:. Површина државе износи 298,0. Малдивски архипелаг се налази у северном делу Индијског океана, југозападно од јужног дела Индије. Архипелаг се састоји од 1200 коралних острва, груписаних у атоле.

Геологија и рељеф[уреди]

На песковитом терену успева мали број биљних врста, али је он повољан за кокосове палме, хлебно дрвеће, банане и папају.

Воде[уреди]

Малдиви су острвска земља у којој нема река и језера, окружена је Индијским океаном.

Флора и фауна[уреди]

Малдиви, иако мала острвска држава, веома је богата биљним и животињским светом. На острвима живе разне врсте тропских птица, папагаја, змија, палми и кокосових палми, док у водама има корала, који формирају коралне гребене са атолима, ајкула и ража у Индијском океану.

Клима[уреди]

Клима на Малдивима је тропска и монсунска, са кишним периодом и са више од 300 сунчаних дана годишње.

Клима Мале (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 30,3
(86,5)
30,7
(87,3)
31,4
(88,5)
31,6
(88,9)
31,2
(88,2)
30,6
(87,1)
30,5
(86,9)
30,4
(86,7)
30,2
(86,4)
30,2
(86,4)
30,1
(86,2)
30,1
(86,2)
30,61
(87,11)
Просек, °C (°F) 28,0
(82,4)
28,3
(82,9)
28,9
(84)
29,2
(84,6)
28,8
(83,8)
28,3
(82,9)
28,2
(82,8)
28,0
(82,4)
27,8
(82)
27,8
(82)
27,7
(81,9)
27,8
(82)
28,2
(82,8)
Минимум, °C (°F) 25,7
(78,3)
25,9
(78,6)
26,4
(79,5)
26,8
(80,2)
26,3
(79,3)
26,0
(78,8)
25,8
(78,4)
25,5
(77,9)
25,3
(77,5)
25,4
(77,7)
25,2
(77,4)
25,4
(77,7)
25,8
(78,4)
Количина кише, mm (in) 114,2
(4,496)
38,1
(1,5)
73,9
(2,909)
122,5
(4,823)
218,9
(8,618)
167,3
(6,587)
149,9
(5,902)
175,5
(6,909)
199,0
(7,835)
194,2
(7,646)
231,1
(9,098)
216,8
(8,535)
1.901,4
(74,858)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 6 3 5 9 15 13 12 13 15 15 13 12 131
Релативна влажност, % 78,0 77,0 76,9 78,1 80,8 80,7 79,1 80,5 81,0 81,7 82,2 80,9 79,7
Сунчани сати — месечни просек 248,4 257,8 279,6 246,8 223,2 202,3 226,6 211,5 200,4 234,8 226,1 220,7 2.778,2
Извор #1: Светска метереолошка организација[13]
Извор #2: NOAA (релативна влажност и сунчаност 1961–1990)[14]

Историја[уреди]

Историја Малдива обухавата периоде колонијализације и исламизације од доласка будизма, ислама, арапских трговаца и индијских досељеника, па све до првих Европљана који су дошли ради туризма и лепих плажа.

Политика[уреди]

Председничка палата у Малеу, главном граду Малдива

Малдиви су парламентарна република, са председником на челу владе и шефом државе. Председник је на челу извршне власти и именује владу коју одобрава Народни Меџлис (парламент).[3] Након увођења новог устава 2008. године, директни избори за председника државе одвијају се сваких пет година, са лимитом од два мандата за било ког појединца. Чланови једнодомног Меџлиса служе петогодишња мандата, са укупним бројем чланова утврђених на основу популације атола, ког представљају. Зграда парламента се налази у Малеу, а ту бораве и народни посланици из целе земље. Први устав ове Републике проглашен је 1968. године, да би касније више пута био мењан и допуњиван. Садашњи Устав је ступио на снагу 7. августа 2008. године.

Административна подела[уреди]

Малдиви имају двадесет шест природних атола и неколико острвских група на изолованим гребенима. Сви они су подељени на двадесет једану административну јединицу - атоле и град Мале. Начелнике ових административних јединица именује председник државе. Све јединице су груписане у 7 региона, а град Мале је посебни престолни регион.

Називи и распоред региона и атола Малдивских острва:

  • Крајњи северни: Ха Алиф, Ха Далу и Шавијани;
  • Северни: Нуну, Раа, Баа и Лавијани;
  • Престолни: Мале;
  • Централно-северни: Кафу, Алиф Алиф, Алиф Дал и Ваву;
  • Централни: Мему, Фафу и Далу;
  • Центално-јужни: Гафу Алиф и Гафу Далу;
  • Јужни: Гнавијани и Сину;
  • Крајње јужни: Таа и Ламу.

Становништво[уреди]

Етнички идентитет становника Малдива представља мешавину култура народа који су се населили на острвима, утопљену у једну веру и језик. Најранији досељеници су вероватно били из јужне Индије и Шри Ланке. Ти досељеници су имали језички и етнички карактер Индијског потконтинента и нама су данас познати као етнички Дивехи или једноставно Малдивци.[2]

Почетком 20. века, Малдиви су имали око 100.000 становника, да би данас тај број износио око 400.000. Од тог броја, 77.000 су страни радници, док се процењује да још 33.000 има илегално усељених имиграната.

Већина Малдиваца су сунитски муслимани.

Привреда[уреди]

Главне привредне гране ове земље су туризам и пољопривреда. Земља има прелепе плаже са белим песком и светло плавим бистрим морем. Малдиви извозе кокос, банане, рибу, тропско воће итд.

Референце[уреди]

  1. ^ Levinson 1947.
  2. 2,0 2,1 Maloney, Clarence. „Maldives People”. International Institute for Asian Studies. Приступљено 22. 6. 2008. 
  3. 3,0 3,1 „Maldives Enthnography”. Maldives-ethnography.com. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2013. Приступљено 30. 6. 2010. 
  4. ^ „Field Listing: Area”. CIA World Factbook. CIA World Factbook. Приступљено 27. 1. 2016. 
  5. ^ „GeoHive – Maldives Population”. GeoHive. Архивирано из оригинала на датум 25. 2. 2015. 
  6. ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 2, 2013) (на језику: енглески)
  7. ^ „Maldives”. International Monetary Fund. Приступљено 23. 4. 2018. 
  8. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  9. ^ World Wildlife Fund, ур. (2001). „Maldives-Lakshadweep-Chagos Archipelago tropical moist forests”. WildWorld Ecoregion Profile. National Geographic Society. Архивирано из оригинала на датум 2010-03-08. Приступљено 30. 12. 2010. 
  10. ^ http://www.smartmaldives.com/maldives-island.html Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 22, 2009) (на језику: енглески) (на језику: енглески)
  11. 11,0 11,1 Henley, Jon (11. 11. 2008). „The last days of paradise”. The Guardian. London. Приступљено 12. 05. 2010. »[The Maldives] holds the record for the country with the lowest high point on earth: nowhere on any of the islands on Maldives does the natural ground level exceed 2.3m. Most of [the Maldives'] land mass, which totals roughly one-fifth of Greater London, is a great deal lower [...], averaging around 1.5m.« 
  12. ^ „Copenhagen Accord” (PDF). New York Times. 18. 12. 2009. Приступљено 2. 7. 2013. 
  13. ^ „World Weather Information Service – Malé”. WMO. Приступљено 17. 03. 2016. 
  14. ^ „Malé Climate 1961–90”. NOAA. Приступљено 17. 3. 2016. 

Литература[уреди]

  • Levinson, David (1947). Ethnic groups worldwide: a ready reference handbook. Oryx Publishers. ISBN 978-1-57356-019-1. 
  • Divehiraajjege Jōgrafīge Vanavaru. Muhammadu Ibrahim Lutfee. G.Sōsanī. Malé 1999.
  • H. C. P. Bell, The Maldive Islands, An account of the Physical Features, History, Inhabitants, Productions and Trade. Colombo 1883. ISBN 81-206-1222-1..
  • H.C.P. Bell, The Maldive Islands; Monograph on the History, Archaeology and Epigraphy. Reprint Colombo 1940. Council for Linguistic and Historical Research. Malé 1989.
  • H.C.P. Bell, Excerpta Maldiviana. Reprint Colombo 1922/35 edn. Asian Educational Services. New Delhi 1999.
  • Divehi Tārīkhah Au Alikameh. Divehi Bahāi Tārikhah Khidmaiykurā Qaumī Markazu. Reprint 1958 edn. Malé, Maldives 1990.
  • Christopher, William (1836–38). Transactions of the Bombay Geographical Society, Vol. I. Bombay.
  • Lieut. I.A. Young & W. Christopher, Memoirs on the Inhabitants of the Maldive Islands.
  • Geiger, Wilhelm. Maldivian Linguistic Studies. Reprint 1919 edn. Asian Educational Services. Delhi 1999.
  • Hockly, T.W. The Two Thousand Isles. Reprint 1835 edn. Asian Educational Services. Delhi 2003.
  • Hideyuki Takahashi, Maldivian National Security –And the Threats of Mercenaries, The Round Table (London), No. 351, July 1999, pp. 433–444.
  • Malten, Thomas: Malediven und Lakkadiven. Materialien zur Bibliographie der Atolle im Indischen Ozean. Beiträge zur Südasien-Forschung Südasien-Institut Universität Heidelberg, Nr. 87. Franz Steiner Verlag. Wiesbaden, 1983.
  • Vilgon, Lars: Maldive and Minicoy Islands Bibliography with the Laccadive Islands. Published by the author. Stockholm, 1994.
  • Clarence Maloney, People of the Maldive Islands, Orient Black Swan, 2013
  • Xavier Romero-Frias, The Maldive Islanders : a study of the popular culture of an ancient ocean kingdom, NEI, 1999
  • Xavier Romero-Frias, Folk Tales of the Maldives, Nordic Institute of Asian Studies, 2012
  • Djan Sauerborn, The Perils of Rising Fundamentalism in the Maldives, International Relations and Security Network (ISN), Zürich, September 2013
  • Djan Sauerborn, Failing to Transition: Democratization under Stress in the Maldives, South Asia Democratic Forum (SADF), February 2015

Спољашње везе[уреди]