Мале хидроелектране Електропривреде Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мале хидроелектране Електропривреде Србије
Јавно предузеће
ДелатностЕнергетика
Основано1991.[1]
2005. садашњи облик
СедиштеБеоград,
 Србија
Веб-сајтwww.eps.rs

Мале хидроелектране Електропривреде Србије подигнуте од 1900. до 1940. су не само хидроенергетска постројења која производе струју већ и културно-историјски споменици Србије као њен светли део техничког развоја.[2] Оне данас представљају почетак модерног доба у Србији, поготову оних неколоко, најстаријих које и данас активно раде: „Хидроелектрана „Под градом“ (која је прва српска електрана која је радила по принципима Теслиних полифазних струја, само четири године након хидроелектране на Нијагари у којој је Тесла први пут применио тај принцип); затим Хидроелектрана Вучје, далеководом повезана са Лесковца, који је означио почетак преносног система у Србији); Хидроелектрана „Света Петка“; Хидроелектрана Гамзиград и Хидроелектрана Моравица, које су Лесковц, Ниш, Зајечар, и малену Ивањицу осветлиле „електриком“ још пре сто и више година.[3]

Дефиниција МХЕ[уреди]

Не постоји тачна дефиниција малих хидроелектрана. Португал, Шпанија, Ирска, Грчка и Белгија су прихватиле 10 MW као горњу границу инсталиране снаге за мале хидроелектране. У Италији је та граница 3 MW, у Шведској 1,5 MW, у Француској 8 MW, у Индији 15 MW.

У Европи се све више прихвата капацитет од 10 MW инсталиране снаге као горња граница, да би нека хидроелекатрана била проглашена малом. Ту границу је подржала Еврпска комисија и она је општеприхваћена у већини земаља Еврпске уније. Како је Електропривреда Србије, као будућа чланица ЕУ прихватила је овај став и све хидроелектране у њеном саставу, чија је инсталирана снага мања од 10 MW, прогласила је за мале хидроелектране (МХЕ).

Мале хидроелектране изграђене у Краљевини Србији и Краљевини Југославији[уреди]

Мале хидроелектране изграђене у Србији од 1900. до 1940. године биле су у време пуштања у рад (неке од њих), по својој снази, највеће у Србији. Данас, се оне називају малим електранама, како је и одређено разним актима Електопривреде Србије, јер све имају инсталисану снагу испод 10 мегавата.

Овој групи хидроелектрана, које раде и данас, ЕПС посвећује велику пажњу и непрестано их ревитализује. Тиме Србија истовремено чува културну традицију градитељства и техничког развоја електрификације Србије, заснованог на принципима Теслиних полифазних струја и истовремено потврђује давно изражено опредељење да развија обновљиве изворе енергије и производи, „зелене“ киловат-сате. У обнову ових (најстаријих) хидроелектрана и још седам – подигнутих од 1948. до 1989. године, ЕПС ће у будућности уложити око 80 милиона евра, и тако снагу малих електрана у Србији повећаћати за 80 МW.

МХЕ „Под Градом”[уреди]

Хидроелектране „Под Градом”
Локација Ужице
Држава у којој је основана Краљевина Србија Краљевина Србија
Оснивач Акционарског друштва „Ткачке радионице у Ужицу”.
Пуштена у рад 3. маја 1899.
Тип бране Ниски бетонски праг
Грађевинска висина 4,5 m
Водоток Ђетиња
Слив Западна Морава
Инсталисани проток 2,3 m3/s
Инсталисана снага 0,36 MW
Турбине
  • Две Francis турбине, произвођача „Ganz & Co. Danubius“ (1900)
  • Једна Francis турбина, произвођача „J. M. Voith Heidenheim“ (1904)
Генератори
  • Два генератора трофазне наизменичне струје, произвођача „Osterreichische Siemens – Werke Wien“ (1900) - снага: 64 kW и 100 kW
  • Један генератор трофазне наизменичне струје, произвођача „Siemens - Halske“ (1904) - снага: 200 kW
Могућа годишња производња 0,26 GWh
Културно-историјски значај Културно добро

Због већих проблема на грађевинском делу објекта електране, уочених 2004/2005. године привремено је обустављен рад МХЕ. Токо 2007. године, а радило се и на брани, слапишту, рибљој стази и пешачком делу ка њој а саниран је и грађевински део електране. Планирано је да се у наредном периоду ремонтује генератор и да се рад електране аутоматизује.

МХЕ „Вучје”[уреди]

Хидроелектрана Вучје
Локација Вучје
Држава у којој је основана Краљевина Србија Краљевина Србија
Оснивач „Лесковачко електрично друштво А. Д“.
Пуштена у рад 24. децембара 1903.
Тип бране Тиролски бочни водозахват
Грађевинска висина -
Водоток Вучјанка
Слив Јужна Морава
Инсталисани проток 1,35 m3/s
Инсталисана снага 0,93 MW
Турбине Три Pelton турбине, произвођача „J. M. Voith Heidenheim“ (1900 и 1931)
Генератори Два генератора трофазне наизменичне струје, произвођача „Siemens & Halske“ (1900) - снага: по 144 kW

Један генератор трофазне наизменичне струје, произвођача „Siemens“ (1931) - снага: 640 kW

Могућа годишња производња 3,00 GWh
Културно-историјски значај Ставњена на листу „Milestone“ – светске баштине као објекат, проналазака и достигнуће од општег значаја за развој и историју електротехнике у свету
Реконструкција

Највеће улагања у реконструкцију МХЕ „Вучје“ била су поводом обележавања стогодишњице рада. Тако је 2002/2003. године извршена ревитализација два старија агрегата и детаљно је реновиран грађевински део електране, а 2005. извршена је санација водозахвата и доводног канала.

Светска баштина

Током 2005. године IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers) уврстио је МХЕ „Вучје“ у програм „Milestone“ – листу објеката, проналазака и достигнућа од општег значаја за развој и историју електротехнике у свету. Тако је МХЕ „Вучје“ постала део светске баштине из области електротехнике.

МХЕ „Света Петка”[уреди]

МХЕ „Света Петка”
Локација ОстровицаСићевачка клисура
Држава у којој је основана Краљевина Србија Краљевина Србија
Оснивач Начелство Нишког округа
Пуштена у рад 24. децембара 1903.
Тип бране Бетонски праг у реци
Висина 4 метара
Укупна снага турбина
3 турбине од 220 kW — укупно 660 kW
  • Две Францис турбине – произвођач „M. Voith Heidenheim“ - 1908
  • Једна Пелтон турбина - „произвођач M. Voith Heidenheim“ - 1931
Генератори
3 генератора наизменичне трофазне струје од 200 kW — укупне снаге 600 kW
  • Два генератор -произвођача „Siemens-Schuckert Werke“ Wien -1908
  • Један генератор - произвођач „Siemens-Schuckert“ - 1927.
Инсталисани проток
10,5 метара кубних по секунди
Могућа годишња производња 3,10 GWh

На овој хидроелектрани није било значајнијих радова, осим сређивања машинске зграде и околног дворишног простора, који су изведени поводом обележавања сто година рада електране (2003).

МХЕ „Гамзиград”[уреди]

Локација Гамзиградска Бања
Држава у којој је основана Краљевина Србија Краљевина Србија
Оснивач Фирма „Урош Милошевић и синови“
Пуштена у рад 1. новембра 1909.
Тип бране Бетонска
Грађевинска висина 6 m
Водоток Црни Тимок
Слив Тимок
Инсталисани проток 4,20 m3/s
Инсталисана снага 0,22 MW
Турбине Две Francis турбине, произвођача „Ј. M. Voith St. Polten Ganz“ инсталисане 1909. и 1921. године
Генератори Два генератора трофазне наизменичне струје, произвођача „Siеmens-Schuckert Werke Wien“ инсталисана 1909. и 1921. - снага: по 112 kW
Могућа годишња производња 1,00 GWh
Напомена Турбина и генератор инсталисани 1909, демонтиран су 1924. године

У кругу хидроелектране саграђен је 1992. године савремени наставно-5образовни и рекреациони објекат, за потребе одржавања пословнихи стручних скупова, одмора ирекреације радника. У дворишту хидроелектране налазе се бронзане бисте два српска великана у области електричне енергије – Николе Тесле и Ђорђа Станојевића.

Поводом јубилеја, стогодишњице рада, 2009. године на МХЕ „Гамзиград“ изведени су неопходни радови. Тада су и дограђене нове трансформаторске станице и извршено развођење високог напона.

МХЕ „Моравица”[уреди]

МХЕ „Моравица”
Локација Ивањица
Држава у којој је основана Краљевина Србија Краљевина Србија
Оснивач Акционарско електрично-индустријско друштво у Ивањици
Пуштена у рад 19. децембра 1911.
Тип бране Гравитационо-лучна
Грађевинска висина 17 m
Водоток Моравица
Слив Западна Морава
Инсталисани проток 2,50 m3/s
Инсталисана снага 0,16 MW
Турбине Francis турбина, произвођача „Ј. M. Voith Heidenheim“ (1911)
Генератори Генератор трофазне наизменичне струје, произвођача „Siemens-Schuckert Werke Wien“ (1911) - снага: 160 kW
Могућа годишња производња 1,40 GWh

МХЕ „Врело”[уреди]

Хидроелектране „Врело”
Локација Перућац
Држава у којој је основана Краљевина Југославија Краљевина Југославија
Оснивач Б. Баштанска индустријска банка
Пуштена у рад 12. март 1927.
Тип бране Ниска гравитациона преграда са бочним захватом и табластим затварачем
Грађевинска висина 2,1 m
Водоток Перућачко врело
Слив Дрина
Инсталисани проток 2,25 m3/s
Инсталисана снага 0,06 MW
Турбине Francis турбина, произвођача „Ganz Danubius Budapest“ (1927)
Генератори Генератор трофазне наизменичне струје, произвођача „Ganz“ (1927) - снага: 60 kW
Могућа годишња производња 0,48 GWh
Напомена Године 1985/86. извршена је репарација и модернизација електромашинске опреме и монтиран је генератор произвођача “Sever Subotica”

МХЕ „Јелашница”[уреди]

Локација Врање, Бесна Кобила
Држава у којој је основана Краљевина Југославија Краљевина Југославија
Оснивач „Акционарско електрично друштво“ из Врања
Пуштена у рад 1928.
Тип бране Бетонска
Грађевинска висина -
Водоток Јелашнице
Слив Јужна Морава
Инсталисани проток 0,42 m3/s
Инсталисана снага 0,40 MW
Турбине Две Pelton турбине, произвођача „Ј. M. Voith Heidenheim“ (1928)
Генератори Два генератора трофазне наизменичне струје, произвођача „AEG“ (1928) - снаге по 200 kVA
Могућа годишња производња 2 GWh

Занимљиво је да је на реци Јелашници била изграђена још једна хидроелектрана (километар и по низводно од места данашње хидроелектране), 1914. године. Према записима, радила је само 24 сата – јер је сутрадан по пуштању у погон уништена услед изненадних ратних дејстава на самом почетку Првог светског рата. Ова хидроелектрана никада није била обновљена.

МХЕ „Турица”[уреди]

Локаација Ужице
Држава у којој је основана Краљевина Југославија Краљевина Југославија
Оснивач Акционари Ткачке радионице у Ужицу
Пуштена у рад 1. јануара 1929.
Тип бране Бетонска
Грађевинска висина 18,9 m
Водоток Ђетиња
Слив Западна Морава
Инсталисани проток 2 m3/s
Инсталисана снага 0,32 MW
Турбине Две Francis турбине, произвођача „Fritz Neumeyer Johte Werk“ (1929)
Генератори Два генератора трофазне наизменичне струје, произвођача „AEG“ (1929) - снага: по 200 kW
Могућа годишња производња 1,95 GWh

МХЕ „Сићево”[уреди]

Хидроелектране „Сићево”
Локаација Сићево, Сићевачка клисура
Држава у којој је основана Краљевина Југославија Краљевина Југославија
Оснивач Општина Ниш
Пуштена у рад 1931.
Тип бране Бетонска
Висина 4 метара
Инсталисана снага 1,35 MW
Турбине Три Francis турбине, произвођача „Ј. M. Voith Heidenheim“ (1931 и 1938)
Генератори Два генератора трофазне наизменичне струје, произвођача „Siemens-Schuckert Werke Wien“ (1931) - снага: по 352 kW

Један генератор трофазне наизменичне струје, произвођача „Brоwn, Boveri & Co.“ Mannheim (1938) - снага: 644 kW

Инсталисани проток 20 метара кубних по секунди
Могућа годишња производња 3,70 GWh

МХЕ „Темац”[уреди]

Хидроелектране „Темац” (1940)
Локација Темска
Држава у којој је основана Краљевина Југославија Краљевина Југославија
Оснивач Индустријалци Димитрија Младеновић Гага и Браћа С. Цекић.
Пуштена у рад 12. април 1940. (5. август 1940. године, када је хидроелектрана званично добила дозволу за рад.)
Тип бране Бетонска праг у кориту
Висина 5 метара
Инсталисана снага 0,78 MW
Турбине Три Francis турбине, произвођача „Ј. M. Voith Heidenheim“ (1940, 1945, 1953)
Генератори
Три генератора трофазне наизменичне струје, снаге
  • 400 kW, произвођача „Ganz“ (1940)
  • 224 kW, произвођача „AEG“ (1945)
  • 128 kW, произвођача „Siemens“ (1953)
Инсталисани проток 4,65 метара кубних по секунди
Могућа годишња производња 2,50 GWh

Мале хидроелектране Електропривреде Србије изграђене у СФР Југославији[уреди]

Улаз у МХЕ „Овчар Бања”
Назив Локација Водоток Пуштена у рад Инсталирана снага
МХЕ Соколовица Зајечар Велики Тимок
1948.
5.200 kW
МХЕ Исток Исток Исток
1948.
56 kW
МХЕ Овчар Бања Овчар Бања Западна Морава
1948.
5.800 kW
МХЕ Сељашњица Пријепоље Сељашница
1952.
130 kW
МХЕ Сокоља Сокоља Рибница
1952.
1000 (300) kW
МХЕ Сопоћани Сопоћани Рашка
1954.
800 kW
МХЕ Диканце Диканце
1956.
140 kW
МХЕ Кратовска река Прибој
МХЕ Радаљска Бања Мали Зворник Радаљска река
1994.
160 КW
МХЕ Међувршје Међувршје — Чачак Западна Морава
6,3 kW

Извори[уреди]

  1. ^ ЕПС - Историја Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 14, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 31. 3. 2013.
  2. ^ Stevović, S. (2005). Značaj i namena malih hidroelektrana i malih akumulacija. Vodoprivreda, 37 (4-6), 299-304
  3. ^ „Бела књига Електропривреде Србије” ЈП ЕПС, Београд (2011)

Литература[уреди]

  • Stevović, S. (2005). Značaj i namena malih hidroelektrana i malih akumulacija. Vodoprivreda, 37 (4-6), 299-304
  • (1986). Katastar mini-hidroelektrana. Beograd: Energoprojekt, Beograd: Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi”
  • „Бела књига Електропривреде Србије” ЈП ЕПС, Београд (2011)
  • „Од Ђетиње до Ђердапа” ЗЕП, Београд (1979)
  • Небојша Станковић „У камену вода, из воде светлост“ ЈП „Електродистрибуција Лесковац”, Лесковац (2003)
  • „Хидроелектране ЕД Југоисток – Ниш“ ПД „Југоисток“, Ниш (2011)
  • Гавриловић, Љ. и Дукић, Д. (2002). Реке Србије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства

Спољашње везе[уреди]