Малина Војводић
| Малина Војводић | |
|---|---|
 | |
| Основне информације | |
| Надимак | Cara mia (од Тинторета) |
| Године | 35—40 |
| Националност |  Српкиња |
| Супружник | Феђа Зечевић (бивши вереник) Конте Марио Марко дел Тинторето (бивши муж) још један муж (преминуо) |
| Титула | милионерка |
| Пребивалиште | Београд Рим |
| Подаци о лику | |
| Род | женски |
| Подаци о креацији | |
| Прво прик. | „Срећни људи“ — епизода 33 (29. мај 1994) |
| Последње прик. | „Срећни људи“ — епизода 70 (30. јун 1996) |
| Измислио | Синиша Павић Љиљана Павић |
| Тумач | Снежана Савић |
Малина Војводић измишљени је лик из српске ТВ серије Срећни људи. Осмислио ју је Синиша Павић, док ју је у обе сезоне серије тумачила Снежана Савић.[1] У серији је представљена као изузетно заносна и лепа богаташица, која се после неколико година живота у Италији вратила у Србију. Публика је осим тога памти и по извођењу култне песме Тополска 18, иза које се крије прича о њеној тешкој младости и несрећној љубави са песником Феђом Зечевићем.[2]
Иако је у почетку приказана као мистериозан лик, у серији се постепено откривају детаљи из њене бурне прошлости. Њен долазак у Београд узнемирује локалног тајкуна Озрена Солдатовића, који умишља да му она, заједно са италијанском мафијом, ради о глави. Након Малине, у Београд ускоро долази и Конте Марио Марко дел Тинторето, њен бивши партнер који је прогони. Она због тога, преко агенције Перспектива, унајмљује Вукашина Голубовића као лично обезбеђење.[3]
О лику
[уреди | уреди извор]Иако је у серији приказан само период Малининог живота током њеног повратка у Србију, неколико ликова је радило на истраживању њене биографије, па се на тај начин може закључити много тога и о њеној прошлости
Детињство и младост
[уреди | уреди извор]Рођена у веома сиромашној и проблематичној породици („од зла оца и горе мајке”), Малина се суочила са мноштвом проблема још у раном детињству.[4] У једном тренутку одлучила је да побегне од куће, због чега завршава у поправном дому.[5] Касније, Малина бежи и из дома, а убрзо након тога упознаје студента филозофије, Феђу Зечевића (ког тумачи Аљоша Вучковић), с ким започиње љубавну везу.[5] Пошто су обоје били у тешком материјалном стању, Феђа студент филозофије из унутрашњости, а Малина „млада, лепа, гола, боса, гладна и жељна свега”, живели су као подстанари код госпође Марије Пишчевић, у једној соби на адреси Тополска 18.[6] Феђа јој је писао дивне љубавне стихове и компоновао песме, а она их је певала. Песму Тополска 18 успели су да сниме у студију, али нико није хтео да је купи.[7]
Познато је и да ју је Феђа у неком тренутку запросио и да је Малина то прихватила.[5]
Њихова веза добија тужан заокрет када Феђа, у жељи да обрадује Малину, оде на Сајам високе моде и украде хаљину са Диоровог штанда.[5] Он због тога добија казну од 3 месеца затвора у Падинској Скели, док Малина, уместо да га сачека, одлучује да побегне у Италију са све украденом хаљином. Госпођа Пишчевић је касније Малинину одлуку описала као „бекство од сиромаштва, родитеља, поправног дома, полиције и сопствене државе”, због чега ју је сажаљевала.[5] Када је сазнао да га је оставила, Феђа јој је посветио последњу песму, након чега је попио отров и себи пресекао вене, али је ипак преживео.
Одлазак у Италију
[уреди | уреди извор]У Италији, Малина је два пута била проглашена за мис и била је модел на насловним странама.[4] Глумила је у филмовима студија Cinecittà, који нису били нарочито успешни.[4][7] Два пута се удавала за старије имућне Италијане, од којих је наследила огромно богатство.[4] У неком тренутку била је и у вези (или браку) са Маринком Биџићем, који је убедио старог грофа Тинторета да га усвоји, па је од њега наследио титулу, богатство и име Конте Марио Марко дел Тинторето.[8]
Током боравка на јерезу Мађоре, Малина је дошла у везу са мафијашима, преко којих је уценила Тинторета, мада у серији није до краја разјашњено шта се све десило између њих двоје.[4]
У Италији је провела више од 10 година и стекла богатство вредно 7 милиона марака, уз некретнине у иностранству, куће и станове.[4]
Повратак у Београд
[уреди | уреди извор]Средином 1990-их, Малина одлучује да се врати у Београд. Иако у почетку то није експлицитно рекла, временом постаје јасно да је главни разлог њеног повратка жеља да обнови љубавни однос са Феђом, који је у међувремену постао познати песник, али се и оженио и добио дете.[9] Пошто убрзо након ње у Београд долази и Тинторето, који је непрестано прогони, Малина одлази у агенцију Перспектива и унајмљује Вукашина Голубовића као лично обезбеђење.[10] Њен долазак у Београд узнемирује локалног тајкуна Озрена Солдатовића, који умишља да му она, заједно са италијанском мафијом, ради о глави.[11]
Након мноштва интрига са Тинторетом и Голубовићем, Малина отвара елитни ресторан Кобра у центру Београда. Иако је деловало да јој Феђа неће опростити што га је оставила, њих двоје поново започињу љубавну везу. Ипак, схвативши да ће тако упропастити његову породицу и донети му само несрећу, Малина одлучује да се врати у Италију. Непосредно пре одласка, посетила је зграду у Тополској 18, где су некада живели заједно.[12]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Срећни људи — ИМДБ”. IMDb. Приступљено 5. јул 2025.
- ^ Јанковић, Владимир (8. децембар 2020). „Тополска 18, соба подстанара”. Србија данас. Приступљено 5. јул 2025.
- ^ Срећни људи — 34. епизода
- ^ а б в г д ђ Срећни људи — 37. епизода
- ^ а б в г д Срећни људи — 51. епизода
- ^ Срећни људи — 50. епизода
- ^ а б Срећни људи — 64. епизода
- ^ Срећни људи — 39. епизода
- ^ Срећни људи — 58. епизода
- ^ Срећни људи — 33. епизода
- ^ Срећни људи — 68. епизода
- ^ Срећни људи — 70. епизода
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Малина Војводић на сајту IMDb (језик: енглески)
