Мали Алфелд

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Мали Алфелд или Мала мађарска равница (мађ. Kisalföld или Kis-Magyar-alföld, свк. Malá dunajská kotlina, нем. Kleine Ungarische Tiefebene) је равница (тектонски басен) од отприлике 8.000 km² у северозападној Мађарској, југозападној Словачкој (Podunajská nížinaДунавска низија) и источној Аустрији. Део је Панонске равнице која покрива највећи део Мађарске, северну Србију и делове других суседних држава.

Географија[уреди]

Подручје Малог Алфелда у Мађарској
Замак породице Естерхази. Овакве грађевине су типичне за ово подручје

Границе ове равнице су Карпати на северу, брда Бакоњ-Вертеш на југу, брда Герече на истоку и планине Лејта и подножје Алпа на западу. У Мађарској, равница покрива веће делове округа Ђер-Мошон-Шопрон и Ваш, као и западне делове округа Комаром-Естергом и Веспрем.

Равницу на половине грубо дели Дунав, који има велики број рукаваца између Братиславе и Комарног и формира велика острва. Главне притоке Дунава су Вах, Раба, Рабца и Маркал.

Мањи микрорегиони Малог Алфелда су Ханшаг, Зевинкел, Нојзидл басен, Рабакез, Сигеткез, Маркали басен, Равница Мошон, Равница Комаром-Естергом и Житни остров.

Суседни региони Кеменешхат, Равница Шопрон-Ваш и Штајерско побрђе у неким класификацијама припадају Малом Алфелду, али мађарски и аустријски географи користе тај термин у нешто ужем значењу.

Историја[уреди]

Ова равница је била важна пољопривредна регија од неолитског доба. Њен јужни део је припадао староримској провинцији Панонији између 1. и 5. века. Касније су је населили германски и словенски народи, а од око 900. године и Мађари. Од око 1000. године, овај регион је био део Краљевине Угарске. Након Првог светског рата, Мали Алфелд је подељен између Мађарске, Чехословачке и Аустрије. 1990-их година, Словачка је изградила велику брану и хидроелектрану код Габчикова.

Становништво[уреди]

Државне границе у Малом Алфелду не прате и језичке границе, посебно у случају северног дела равнице, где су Мађари већина у два најјужнија округа у Словачкој, Дунајска Стреда и Комарно, а мањина у осталим окрузима. Такође постоје мање групе Хрвата у региону око граничне тромеђе. Важни градови у регији су Ђер, Комаром, Комарно, Дунајска Стреда, Нове Замки и Мошонмађаровар.

Види још[уреди]

Координате: 47°45′N 17°20′E / 47.750° СГШ; 17.333° ИГД / 47.750; 17.333