Мали Бечкерек

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мали Бечкерек
Becicherecu Mic
Административни подаци
Држава  Румунија
Округ Тимиш
Општина Мали Бечкерек
Становништво
Становништво
 — (2011) 2.417
Положај
Координате 45°50′03″ СГШ; 21°03′06″ ИГД / 45.834167° СГШ; 21.051667° ИГД / 45.834167; 21.051667Координате: 45°50′03″ СГШ; 21°03′06″ ИГД / 45.834167° СГШ; 21.051667° ИГД / 45.834167; 21.051667
Мали Бечкерек на мапи Румунија
Мали Бечкерек
Мали Бечкерек
Мали Бечкерек на мапи Румунија

Мали Бечкерек (рум. Becicherecu Mic) је село и једино насеље унутар истоимене општине Мали Бечкерек, која припада округу Тимиш у Републици Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији.

Положај насеља[уреди]

Село Мали Бечкерек се налази у источном, румунском Банату, на 15 километара северозападно од Темишвара. Сеоски атар је у равничарском делу Баната.

Историја[уреди]

Мали Бечкерек је средњевековно место, које се помиње први пут у католичким списима 1232. године.[1] Царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да је место Мали Бечкерек, у Сентандрашком округу, претежно насељено Србима и да има поштанску станицу - камбијатуру.[2] Парохијско звање у месту је основано 1779. године од када се воде и матичне књиге. По подацима из митрополијског пописа од 1865. године у селу са парохијом прве класе је било 1152 српских душа. Румуни се помињу.[3]

Црква и школа[уреди]

Православни храм у месту је први пут опширније описан 1815. године, као дрвена грађевина ојачана циглом, са дрвеним темплом које осликано вероватно 1773. године. У цркви малобечејској служио је као парох Румун, Димитрије Цикиндеал, између 1805-1818. године. Овај је једно време радио као предавач у Арадској препарандији, бавио се књижевношћу и превео је и објавио на румунском језику три књиге Доситеја Обрадовића, између 1802-1814. године. Црква посвећена празнику Св. Николи подигнута је 1823. године. Парохија је 1846. године имала 1287 православних становника, а свештеници су били Атанасије Надашки и Прокопије Митић. По царском рескрипту 1868. године извршена је редукција броја парохија, у месту оста једна српска. Резбарио је иконостас 1853. године Михаил Јанић из Арада, а сликарски посао дат 1861. године Никли Алексићу, којем је помагао и син Душан. Позлатарски посао извео је стручњак Василије Шепецан. Претплатнике једне књиге Вука Караџића 1870. године је парох Тана Надашки. Он је парох и касније, и помиње се 1892. године. Из јерахијског фонда добија крајем 19. века као сиромашна општина Мали Бечкерек годишње 100 ф. Крајем 1891. године у Малом Бечкереку има једна неподељена парохија, са једном црквом и једним свештеником. Има 913 Срба који живе у 171 кући, као и 241 Румун. За администратора парохије постављен је 1891. године јеромонах Амфилохије Михаиловић из манастира Св. Ђурђа. Покренута судска имовинска парница са Румунима је 1900. године још била у току, и то је била последња не подељена општина. Румуни су имали развијену стратегију да преотму Србима имовину, на који често нису имали права. Развијали су бројне новчане заводе и удруженим снагама су скупљали тако капитал за акцију. Већ на почетку деоба, правили су нове храмове и школе без муке. Нису само издржавали своје свештенике и учитеље, неко су вршили активну пропаганду и у другим местима, где је парница отпочела или где ће тек то бити. Тражили су свуда било какви правни основ, а затим новцем решавали исход. Срби су у мешаним срединама тада пропадали, живећи под великим притиском у оскудици и имовинској блокади. Епархија је преко својих изасланика деловала у Малом Бечкереку, покушавајући да спрече да Срби и Румуни уђу у поделу, али није било ефекта. Румуни су добли намиру у новцу и направили су себи ново здање 1909. године. Млади свештеник Светозар Јеврић постављен је 1897. године за администратора парохије, уместо покојног попе Јакшића. Закхеј Иванов је био парох малобечкеречки 1907. године.

Као претплатник једне српске књиге јавља се 1844. године Стефан Ракић филозоф и богослов из Малог Бечкерека.

По државном попису православног клира у месту је 1846. године било 43 ученика са којима је радио учитељ Грегорије Ракић. Бечкеречка школа је 1867. године била српско-румунска, а учитељ морао је знати оба језика, и добијао 148 ф. основну плату и три ланца земље, 10 хвати огревног дрвета и слободан стан.[4] Општина је након поделе са Румунима постала сиромашна, тако да учитељска плата не прелази 300 ф. годишње. Постављен је за новог учитеља у месту Владимир Павловић. Учитељ Ђура Надашки је умро у 70-ој години 1897. у својем Малом Бечкереку. Завршио је 1848. године потпуну велику гимназију у Дебрецину. Сомборску препарандију је накнадно али редовно завршио 1855. године, и затим непрекидно 42 године радио само у Малом Бечкереку. Тада почиње нередовно стање са много приправника који се често смењују. Оглас за посао учитеља са повишеном платом дат је 1901. године. Године 1902. у Малом Бечкереку је била петоразредна школа и тражен је конкурсом нови учитељ. Поред плате у износу 384 круне, огрева, стана и других погодности нуђене су му и две баште са засађеном виновом лозом и воћем. Школска зграда у Малом Бечкереку, 1905. године није била грађена по пропису. Учитељица је тада већ била Анђелија Остојић. Од 1908. године стални учитељ је био Милан Вујковић. Учитељско тело чини 1907. године на српској вероисповедној школи једино Јелена Марцикић учитељица, а њу је исте године заменио колега Мита Марковић. Године 1908. године постављен је за рад у месној школи привремена учитељица Љубица Петковић. Пред Први светски рат учитељ у месној српској школи био је Јосиф Лаковић.

Референце[уреди]

  1. Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Историјски и културни споменици Срба у румунском Банату", Темишвар 2008. године
  2. Ј.Ј. Ерлер: "Банат", репринт, Панчево 2003. године
  3. "Српски летопис", Нови Сад 1866. године
  4. "Школски лист", Сомбор 1867. године


Становништво[уреди]

Средином 19. века број Срба је био у опадању. По митрополијском извештају у месту је 1847. године било 1287 Срба, а 1867. године, 1152 становника. По последњем попису из 2002. године село Мали Бечкерек имало је 2.417 становника. Последњих деценија број становништва опада.

Село је одувек било вишенародно, али су Срби и друге мањине у селу данас осетно малобројнији после више колонизација румунског и ромског становништва. Национални састав на појединим пописима био је следећи:

Година пописа 1910. год. 1992. год. 2002. год.
Укупно ст. 3.666 2.316 2.417
Срби 546 (14,9%) 125 (5,4%) 63 (2,6%)
Румуни 421 (11,5%) 1.913 (82,6%) 2.062 (85,3%)
Немци 2.531 (69,0%) 94 (4,1%) 48 (2,0%)
остали 168 (4,6%) 184 (7,9%) 206 (8,5%)

Додатно погледати[уреди]

Спољашње везе[уреди]