Мали Црљени

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мали Црљени
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 811
Географске карактеристике
Координате 44°23′00″ СГШ; 20°23′00″ ИГД / 44.383333° СГШ; 20.383333° ИГД / 44.383333; 20.383333Координате: 44°23′00″ СГШ; 20°23′00″ ИГД / 44.383333° СГШ; 20.383333° ИГД / 44.383333; 20.383333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 151 м
Мали Црљени на мапи Србије
Мали Црљени
Мали Црљени
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Мали Црљени је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 811 становника.

Историја[уреди]

Мали Црљенци су источно од Лазаревца. По попису из 1921. године село је имало 94 куће са 530 становника. Не зна се када је ово насеље постало. У првим десетинама 18. века, за време аустријске владавине не помиње се, а исто тако га нема ни у арачким списковима из првих деценија 19. века. У првим деценијама 18. века помињу се као насељено место Зеоке (Seozij ), а у првим десетинама 19. века такође се помињу Зеоке, које су имале 1818. године 28 кућа.

По предању на месту данашње Пркосаве некада је био забран, који је припадао Црљенцима и ту је било Збеговиште.

У најстарије породице се убрајају: Живановићи, Живоиновићи, Смиљанићи, Благојевићи и Марковићи, који су овамо дошли из Срема у међувремену од 1788-1804. године; затим Карићи, Васиљевићи, старином од Сјенице, Ђорђевићи, Пантелићи и Лазаревићи, старином од Новог Пазара; Трговићи чији су стари дошли из Босне и Миловановићи који су досељени из околине Невесиња. Живановића,Трговића и Карића више нема у Малим Црљенима.Ово су и највеће породице са највећим бројем кућа. Остало су мање породице које су дошле из околних села, или су огранци старијих породица које смо напред поменули. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Овде је 22. децембра 1943. формирана Привремена шумадијска бригада НОВЈ.

Демографија[уреди]

У насељу Мали Црљени живи 708 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,3 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 259 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,42.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 791
1953. 804
1961. 1.043
1971. 868
1981. 890
1991. 930 917
2002. 885 891
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
882 99,66 %
непознато
  
1 0,11 %


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из М. Црљевци од М. Маринковића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.
  2. ^ „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, подунавских места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.) „Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани

Спољашње везе[уреди]