Пређи на садржај

Мали Црљени

С Википедије, слободне енциклопедије
Мали Црљени
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
Становништво
 — 2022.Пад 742
Географске карактеристике
Координате44° 23′ 00″ С; 20° 23′ 00″ И / 44.383333° С; 20.383333° И / 44.383333; 20.383333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина151 m
Мали Црљени на карти Србије
Мали Црљени
Мали Црљени
Мали Црљени на карти Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Мали Црљени је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2022. било је 742 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

Мали Црљенци су источно од Лазаревца. По попису из 1921. године село је имало 94 куће са 530 становника. Не зна се када је ово насеље постало. У првим десетинама 18. века, за време аустријске владавине не помиње се, а исто тако га нема ни у арачким списковима из првих деценија 19. века. У првим деценијама 18. века помињу се као насељено место Зеоке (Seozij ), а у првим десетинама 19. века такође се помињу Зеоке, које су имале 1818. године 28 кућа.

По предању на месту данашње Пркосаве некада је био забран, који је припадао Црљенцима и ту је било Збеговиште.

У најстарије породице се убрајају: Живановићи, Живоиновићи, Смиљанићи, Благојевићи и Марковићи, који су овамо дошли из Срема у међувремену од 1788-1804. године; затим Карићи, Васиљевићи, старином од Сјенице, Ђорђевићи, Пантелићи и Лазаревићи, старином од Новог Пазара; Трговићи чији су стари дошли из Босне и Миловановићи који су досељени из околине Невесиња. Живановића,Трговића и Карића више нема у Малим Црљенима.Ово су и највеће породице са највећим бројем кућа. Остало су мање породице које су дошле из околних села, или су огранци старијих породица које смо напред поменули. (подаци крајем 1921. године).[1][2]

Овде је 22. децембра 1943. формирана Привремена шумадијска бригада НОВЈ.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Мали Црљени живи 708 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,3 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 259 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,42.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 791
1953. 804
1961. 1.043
1971. 868
1981. 890
1991. 930 917
2002. 885 891
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 882 99,66%
непознато
  
 1 0,11%
Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 0
  
  
 0
80+ 8
  
  
 7
75—79 20
  
  
 26
70—74 28
  
  
 32
65—69 30
  
  
 30
60—64 25
  
  
 23
55—59 18
  
  
 23
50—54 30
  
  
 31
45—49 37
  
  
 29
40—44 31
  
  
 34
35—39 30
  
  
 25
30—34 34
  
  
 31
25—29 20
  
  
 28
20—24 34
  
  
 19
15—19 21
  
  
 27
10—14 36
  
  
 24
5—9 30
  
  
 23
0—4 19
  
  
 22
Просек : 40,3 42,3
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 147 160 252 223 236 262 259


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 38 63 40 43 38 24 9 4 0 0 3,42
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 366 96 240 21 9 0
Женски 365 51 241 65 8 0
УКУПНО 731 147 481 86 17 0
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 191 4 0 127 5
Женски 84 13 0 20 10
Укупно 275 17 0 147 15
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 43 1 1 5
Женски 1 3 9 12 2
Укупно 1 46 10 13 7
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 1 0 1
Женски 0 0 1 6 5
Укупно 0 0 2 6 6
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 3
Женски 1 0 0 1
Укупно 1 0 0 4

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Подаци су узети из М. Црљевци од М. Маринковића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.
  2. ^ „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, подунавских места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.) „Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мали_Црљени&oldid=30478295”