Пређи на садржај

Мали галеб

С Википедије, слободне енциклопедије

Мали галеб
Одрасла јединка у гнездећем перју, Словачка
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Charadriiformes
Породица: Laridae
Род: Hydrocoloeus
Kaup, 1829
Врста:
H. minutus
Биномно име
Hydrocoloeus minutus
(Pallas, 1776)
rivers of Siberia
Ареал Hydrocoloeus minutus
  Ареал гнежђења
  Ареал зимовања
  Луталица (одабрани случајеви)
Синоними[2][3]
  • Larus minutus Pallas, 1776
  • Larus atricilloides Falck, 1786

Мали галеб (лат. Hydrocoloeus minutus) је врста галеба из породице Laridae, која се углавном налази у Палеарктику са неким мањим колонијама у Северној Америци. Гнезди се на слатководним језерима и мочварама, а зиме проводи на мору. То је најмања врста галеба на свету и једина врста у моноспецифичном роду Hydrocoloeus.

Таксономија

[уреди | уреди извор]

Малог галеба је први пут формално описао као Larus minutus 1776. године немачки орнитолог Петер Симон Палас, а његово типично место станишта наведено је као Березово, Тобољск у Сибиру. Године 1829, Јохан Јакоб Кауп је предложио род лат. Hydrocoloeus за ову врсту, а Џорџ Роберт Греј је касније формално означио Larus minutus као типску врсту рода.[4] Кауп је такође уврстио Larus plumbiceps (Meyer, 1822) у свој род Hydrocoloeus; ово је синоним за "Chroicocephalus cirrocephalus" (сивоглави галеб).[5] Hydrocoloeus minutus је бином прихваћен за ову врсту и класификован је у породицу Laridae, галебове и чигре, у ред Charadriiformes.[6]

Унутар породице Laridae, његов најближи рођак је ружичасти галеб Rhodostethia rosea;[7] неки аутори су чак уврстили ружичастог галеба у Hydrocoloeus уместо да му дају засебан род,[8] али то није прихватио ниједан од главних орнитолошких ауторитета.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Име рода Hydrocoloeus значи „водена чавка“, од старогрчких речи hydro, вода, и koloios, чавка; Кауп је, приликом именовања рода, упоредио малог галеба са другим галебовима, а затим је наставио да упоређује свој нови род Coloeus за чавке са вранама;[9] Кауп је имао личну теорију еквиваленције између чланова различитих група птица на основу њихових релативних величина.[5] Специфични minutus је латински израз за „мали“.[10]

Мали галеб има дужину тела од 24-28 цм и распон крила од 62-69 цм,[11] што га чини најмањом врстом галеба на свету.[12] Одрасле јединке у гнездећем перју имају црну капуљачу, тамноцрвени кљун, јарко црвене ноге, а понекад и ружичасто руменило на доњој страни тела. У негнездећем перју, одрасле јединке имају црну капу и мрљу на уху, бели доњи део тела, црни кљун, а црвена боја на ногама је тамнија. У свим перјима одрасле јединке имају бледосива леђа и горња крила са белим примарним перима које су у контрасту са веома тамносивим доњим крилима. Младунци имају велике површине црнкасте боје на леђима и глави, а у лету имају тамни „w“ узорак на горњим крилима са белим доњим крилима. До прве зиме глава и тело су слични онима код одрасле јединке, али се образац горњег дела крила задржава. До друге године постају веома слични одраслима, али имају и нека црна примарна пера.[11]

Распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Мали галеб има широку палеарктичку распрострањеност, гнезди се од северне Скандинавије и источног Балтичког мора до источног Сибира. Такође се размножавају у Северној Америци око Великих језера. То је миграторна врста која зимује дуж обала Европе, све до Средоземног, Црног и Каспијског мора на југу.[13] Ретки су у западном Пацифику.[14] У Северној Америци зимују дуж атлантских обала у малом броју,[13] чак до Каролина на југу.[15] Почетком 21. века птице које се не гнезде летовале су у западној Европи у све већем броју, а 2016. године су се први пут успешно гнездиле у Великој Британији у резервату RSPB у резервату Лох оф Стратбег у Абердинширу;[16] вратиле су се на неколико дана у мају 2017. године, али се нису поново гнездиле.[17]

Станиште

[уреди | уреди извор]

Мали галеб се гнезди у подручјима густе вегетације где постоје биљке које израњају или плутају у плитким слатководним водама, споро текућим рекама, мочварама и тресетима, повремено користећи приобалне лагуне или друга станишта са боћатом водом. Током миграције ова врста се налази уз обалу, али се у неким условима може наћи и у унутрашњости. Такође зимују на обали где постоје песковите и муљевите подлоге, на ушћима река, па чак и на отвореном мору. Могу их привући канализациони одводи.[13]

Биологија

[уреди | уреди извор]

Мали галеб је миграторна врста са одвојеним подручјима за размножавање и зимовање. Обично стижу на своја места за гнежђење од краја априла до краја маја и почињу да се удаљавају од подручја за гнежђење од средине јула. Полагање јаја почиње средином јуна и обично се гнезде међу другим врстама галебова и чигри формирајући мешовите колоније, мада се неки парови гнезде појединачно, далеко од колонија. Далеко од места размножавања ово је друштвена врста и храни се у јатима. Ова јата могу бити веома велика и могу бројати хиљаде птица ако их лоше време примора да се преселе у заштићене воде. Гнезда се налазе на земљи или на води, плутају на лишћу и причвршћена су за изниклу вегетацију, а размакнута су од 1.0-1.5 м једни од других у колонијама.[13]

Птице у гнездежем перју су инсектоједи и хране се разним инсектима ухваћеним у лету близу воде, а зими у исхрани доминирају мале рибе и морски бескичмењаци.[13]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Butchart, S.; Symes, A. (2012). „Hydrocoloeus minutus”. IUCN Red List of Threatened Species. 2012: e.T22694469A38866773. doi:10.2305/IUCN.UK.2012-1.RLTS.T22694469A38866773.enСлободан приступ. 
  2. ^ „Little Gull Hydrocoloeus minutus (Pallas, PS 1776)”. Avibase. Denis Lepage. Приступљено 15. 8. 2023. 
  3. ^ Jiří Mlíkovský (2006). „Nomenclatural and taxonomic status of birds described by Johan Peter Falck in 1786” (PDF). Časopis Národního muzea, Řada přírodovědná (Journal of the National Museum, Natural History Series). 175 (1–2): 17—25. 
  4. ^ American Ornithologists' Union (AOU) (1983). Checklist of North American Birds (6 изд.). The Union. стр. 212—223. ISBN 9780943610320. 
  5. ^ а б Wilms, Herman. „Hydrocoloeus”. WNVE. Приступљено 15. 06. 2025. 
  6. ^ Frank Gill; David Donsker & Pamela Rasmussen (eds.). „Noddies, skimmers, gulls, terns, skuas, auks”. IOC World Bird List v13.2. International Ornithologists' Union. Приступљено 15. 06. 2025. 
  7. ^ Černý, David; Natale, Rossy (2022). „Comprehensive taxon sampling and vetted fossils help clarify the time tree of shorebirds (Aves, Charadriiformes)” (PDF). Molecular Phylogenetics and Evolution. 177: 107620. doi:10.1016/j.ympev.2022.107620Слободан приступ. Приступљено 2025-03-24. 
  8. ^ Römhild, Markus. „Der Erstnachweis der Rosenmöwe Hydrocoloeus roseus für Bayern” (PDF). Приступљено 2025-03-24. 
  9. ^ Kaup, J. J. (1829). Skizzirte Entwickelungs-Geschichte und natürliches System der europäischen Thierwelt : Erster Theil welcher die Vogelsäugethiere und Vögel nebst Andeutung der Entstehung der letzteren aus Amphibien enthält. Darmstadt: In commission bei Carl Wilhelm Leske. стр. 113—114. doi:10.5962/bhl.title.63915Слободан приступ. Приступљено 2025-03-24. 
  10. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 196, 256. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  11. ^ а б Lars Svensson; Killian Mullarney; Dan Zetterström (2023). Collins Bird Guide (3 изд.). William Collins. стр. 196—197. ISBN 9780008547455. 
  12. ^ „Little Gull”. eBird. Приступљено 15. 8. 2023. 
  13. ^ а б в г д „Little Gull Hydrocoloeus minutus”. BirdLife International. 2023. Приступљено 15. 05. 2025. 
  14. ^ Mark Brazil (2009). Birds of East Asia China, Taiwan, Korea, Japan and Russia. Princeton. стр. 214. ISBN 9780691139265. 
  15. ^ Potter, Eloise F.; Parnell, James F.; Teulings, Robert P.; Davis, Ricky (2015-12-01). Birds of the Carolinas. UNC Press Books. ISBN 978-1-4696-2565-2. 
  16. ^ „World's smallest gull breeding in Scotland for the first time”. Rare Bird Alert. Приступљено 6. 8. 2017. 
  17. ^ Holling, Mark (2019). „Rare breeding birds in the UK in 2017”. British Birds. 112 (12): 737. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]