Мали куду
Мали куду | |
---|---|
![]() | |
Мали куду — мужјак | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Потпородица: | |
Род: | |
Врста: | T. imberbis
|
Биномно име | |
Tragelaphus imberbis (Blyth, 1869)
| |
![]() | |
Распрострањеност малог кудуа | |
Синоними | |
|
Мали куду (лат. Tragelaphus imberbis) је антилопа из реда папкара (Artiodactyla) и породице шупљорога говеда (Bovidae).
Постоје две врсте кудуа, мали и велики куду.[2]
Опис[уреди | уреди извор]
Тело кудуа је прекривено вуном.
Код мужјака, вуна је сиво — смеђа, а код женки и младунаца је светлосмеђа. Карактеристична карактеристика кудуа је присуство на телу танких вертикалних линија беле боје. Куду такође има беле ознаке на образима и беле пруге између очију.[3]
Тежина мужјака малог кудуа је око 100 килограма, а тежина женке око 60 килограма.[3] Мужјак кудуа има увијене рогове, дуге 75 — 90 центииметара.[4]
Кудуи живе у малим групама, у којима могу бити само мужјаци или само женке, са младима. Неке веће групе су мешане.[2]
Активни су првенствено ноћу, али и дању, ако није превише топло.[4]
Станиште[уреди | уреди извор]
Ова врста антилопе живи у шипражју и пустињским шикарама.
Распрострањена је само у Етиопији, Кенији и Сомалији.[2]
Размножавање[уреди | уреди извор]
Парење се одвија током целе године. Млади се рађају након седам месеци.[2]
Исхрана[уреди | уреди извор]
Храни се листовима и младим гранама.[3]
Природни непријатељи кудуа су леопарди, дивљи пси и лавови.[2]
Галерија[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ IUCN SSC Antelope Specialist Group (2008). „Tragelaphus imberbis”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2008. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 23. 7. 2012.
- ^ а б в г д Микеш 2001, стр. 411
- ^ а б в „Шта је куду?”. sr.kagouletheband.com. Приступљено 20. 2. 2019.
- ^ а б „Manih - mala kopija velikog Kudu”. bo.guruanimal.ru. Приступљено 20. 2. 2019.
Литература[уреди | уреди извор]
- Микеш, Михаљ (2001). Велика енциклопедија животиња. стр. 411. ISBN 978-86-489-0303-7.