Пређи на садржај

MULTICS

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Малтикс)
MULTICS
Написан уPL/I, Асембл[1]
Радно стањеДоступан је зрели, историјски, емулатор
Изворни моделОтворен код
Пуштен у
производњу
1969.; пре 55 година (1969)
Доступан наЕнглески
ПлатформеGE-645 мејнфрејм, Honeywell 6180 серија машина
ЛиценцаОригинално власнички,
Лиценца за бесплатни софтвер Мултикса од 2007[2][3]
ПретходникКомпатибилан систем расподеле времена
НаследникUnix, GEORGE 3, ICL VME, PRIMOS, Domain/OS, Stratus VOS
Званични веб-сајтwww.multicians.org

MULTICS (изговор: /Малтикс/) је оперативни систем, претеча UNIX-а. Започет 1964. године, у то време донео је доста новина, укључујући динамично везивање и хијерархијски систем датотека.[4][5] Био је изузетно моћан, и јуникс се може сматрати његовим „поједностављеним“ наследником.[6] Само име јуникс је хак речи Multics. Последња инсталација Малтикса „угашена је 31. октобра 2000. године.

Мултикс је замишљен као комерцијални производ за Џенерал Електрика, а портиран је и за Ханивел, иако не веома успешно. Због бројних нових и вредних идеја, Мултикс је имао значајан утицај на информатику упркос својих грешака.[7]

Историја пројекта

[уреди | уреди извор]

Године 1964, Мултикс је првобитно развијен за GE-645 мејнфрејм, 36-битни систем. ГЕ-јев компјутерски посао, укључујући Мултикс, преузео је Ханивел 1970. године; око 1973. године, Мултикс је био подржан на Ханивел 6180 машинама, што је укључивало безбедносна побољшања укључујући хардверску подршку за заштитне прстенове.

Последња позната Мултиксова инсталација која је изворно радила на Ханивеловом хардверу је угашена 30. октобра 2000. у канадском Одељењу за националну одбрану у Халифаксу, Нова Шкотска, Канада.[8]

Садашњи статус

[уреди | уреди извор]

Године 2006. Бул ХН је објавио изворни код за MR12.5, коначно издање Мултикса из 1992, на МИТ.[9] Већина система је сада доступна као слободни софтвер са изузетком неких опционих делова као што је TCP/IP.[10]

Године 2014, Мултикс је успешно покренут на садашњем хардверу користећи емулатор.[11] Издање 1.0 емулатора је сада доступно.[12] Издање 12.6ф Мултикса прати издање 1.0 емулатора и додаје неколико нових функција, укључујући опозив командне линије и уређивање помоћу видео система.[13]

Следи листа програма и команди[14] за уобичајене рачунарске задатке које подржава Мултикс интерфејс командне линије.[15][16]

Ретроспективна запажања

[уреди | уреди извор]

Питер Х. Сајлус, аутор књиге која покрива ране године Јуникса,[17] изнео је једну позицију: „Са Мултиксом су покушали да имају много разноврснији и флексибилнији оперативни систем, и то није било веома успешно“.[18] Ова позиција је, међутим, широко дискредитована у рачунарској заједници, јер се многе Мултиксове техничке иновације користе у савременим комерцијалним рачунарским системима.[7]

Стално резидентно језгро Мултикса, система који је својевремено бивао исмејаван као превелик и сложен, имао је само 135 KB кода. Поређења ради, Линукс систем је 2007. могао да заузима и по 18 MB.[19] Први MIT GE-645 имао је 512 килоречи меморије (2 MiB), заиста огромну количину у то време, а кернел је користио само умерени део Мултиксове главне меморије.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ R. A. Freiburghouse, "The Multics PL/1 Compiler", General Electric Company, Cambridge, Massachusetts, 1969.
  2. ^ „Multics License (Multics) - Open Source Initiative”. opensource.org. Приступљено 11. 4. 2018. 
  3. ^ „Myths about Multics”. www.multicians.org. Приступљено 11. 4. 2018. 
  4. ^ Dennis M. Ritchie, "The Evolution of the Unix Time-sharing System", Communications of the ACM, Vol. 17, 1984, pp. 365-375.
  5. ^ Dan Murphy (1996) [1989]. „Origins and Development of TOPS-20”. 
  6. ^ Gregory, Nathan (мај 2018). The Tym Before. Lulu.com. стр. 66. ISBN 9781387824755. Приступљено 29. 3. 2020. 
  7. ^ а б „Myths about Multics”. www.multicians.org. Приступљено 11. 4. 2018. 
  8. ^ „Multics History Dates”. Приступљено 2015-09-13. „Shutdown of DND-H (17:08Z 10/30/00) 
  9. ^ Van Vleck, Tom. „Open Source for Multics”. Multicians.org. Приступљено 11. 4. 2016. 
  10. ^ Anthony, Charles. „(email) Re: [dps8m-developers] Multiprocessor and/or networked Multics”. Sourceforge.net. Приступљено 11. 4. 2016. 
  11. ^ „RingZero - Multics reborn”. WikidotCom. Приступљено 11. 4. 2015. 
  12. ^ „Multics Simulator”. Приступљено 9. 7. 2017. 
  13. ^ „Installing Multics”. Приступљено 19. 5. 2020. 
  14. ^ Honeywell Bull, Inc. (фебруар 1985). Multics Commands and Active Functions (AG92-06) (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 06. 06. 2022. г. Приступљено 10. 1. 2021. 
  15. ^ „Unix and Multics”. 
  16. ^ „Multics Commands”. 
  17. ^ Salus, Peter H. (1994). A quarter century of UNIX (Reprinted with corrections Jan. 1995. изд.). Reading, Mass.: Addison-Wesley Pub. Co. ISBN 978-0-201-54777-1. 
  18. ^ Ward, Mark (20. 8. 2009). „40 years of Unix”. BBC News. Приступљено 27. 4. 2010.  Quoting Peter Salus.
  19. ^ Collings, Terry; Wall, Kurt (10. 4. 2007). Red Hat Linux Networking and System Administration (3rd изд.). John Wiley & Sons. стр. 668. ISBN 978-0-7645-9949-1. Приступљено 4. 2. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]