Мамбо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мамбо плес

Реч мамбо потиче из дијалекта ñañigo којим се говори на Куби. Та реч вероватно нема неког правог значења, већ се појављује у фрази (шп. „abrecuto y guiri mambo“) што значи „отвори очи и слушај“. У језику банту, који потиче из западне Африке, мамбо значи „разговор са боговима“, а на Хаитију реч мамбо означава вуду свештеника, који је обављао функцију саветника, исцелитеља, егзорциста, пророка, духовног саветника и организатора друштвених догађања.

Фузија свинга и кубанске музике, односно кубанске музике и америчког џеза, створила је тај фасцинантни ритам мамба, а касније се развио и сензуални плес. Мамбо је представио Перез Прадо 1943. године у ноћном клубу „Ла Тропикана“ у Хавани, међутим почеци мамба често се приписују Кубанцима Арсениу Родригезу и Орестесу Лопезу. Од тада друге вође оркестара попут Тита Родригеза, Пупиа Кампоа, Тита Пуентеа, Мачита и Xавиера Цугата развили су своје стилове и ширили су тзв. мамбо лудило.

O мамбу[уреди]

Мамбо се изворно свира слично као румба, а може се описати као риф или као румба са паузом. Кубански музичари ће без вежбања направити паузу на било ком биту у такту. Мамбо је познат као ритам који може бити спор или брз. Обично саксофон одређује ритмички узорак, а лимена секција носи мелодију.

Први пут у Сједињеним Америчким Државама мамбо се појавио у њујоршком окупљалишту плесача из Харлема „Парк Плаза Балрум“. Године 1947. мамбо се почео изводити у „Паладиуму“, „Кина Долу“, „Хавана Мадриду“ и „Бирдланду“.

Неке од најпопуларнијих мамбо песама су (енгл. „Mambo Italiano“), (енгл. „Papa Loves Mambo“), (енгл. „Mambo #5″), (енгл. „I Saw Mommy Do The Mambo“) и (енгл. „They Were Doin` The Mambo“).

Већина људи мисли да је мамбо врло брз плес, напротив у својој основи он је спор и прецизан плес у којем се плесачи не крећу пуно. Све се темељи на раду ногу и бокова. Креће се на други бит. Мамбо је улични плес у којем жена и мушкарац одмеравају контролу и снагу, тј. изазивају се. Жена је врло снажна и мора бити доминантна као и мушкарац. Мушкарац покушава да задржи контролу и импресионира жену телесном способношћу и брзином. Због помало дивљих акробација изворни плес морао је бити пригушен односно морао се прилагодити масовној публици која се са мамбом упознавала у плесним студијима, хотелима и ноћним клубовима у Њујорку и Мајамију.

Мамбо лудило није трајало дуго и данас га плешу углавном напреднији плесачи. Учитељи плеса сложили су се у томе да је мамбо један од најтежих плесова. Мамбо је пуно допринио развоју плеса ча ча ча.

Мамбо је популаран, и то понајпре захваљујући филмовима који су укључивали плес, али и учитељима плеса попут Едија Тореса. Торес је каријеру градио као плесач, инструктор и кореограф. Постао је познат под надимком (енгл. „Mambo King of Latin Dance“). Торес је био одлучан у томе да плесаче упозна са оним стилом мамба за који он мисли да је аутентичан и који се данас плеше у ноћним клубовима. У деведесетим годинама 20. века тај стил постао је познат као салса. „Ово је изврсно време за латино-америчке плесове“, рекао је Торес. „Мамбо је сада ин, као што је био педесетих година 20. века. То је плес у којем има пуно утицаја других плесова, и то од афричких и кубанских плесова преко џеза, хип-хопа, па чак и балета. Никада вам неће понестати корака“.

Данас је то један од тзв. стилова салсе. Код нас је био популаран у плесним школама деведесетих година као последица филмова „Прљави плес“, „Краљеви мамба“.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]