Пређи на садржај

Мамо Волде

С Википедије, слободне енциклопедије
Мамо Волде
Волде 1963. године
Лични подаци
Изворно имеДегага "Мамо" Волде
Датум рођења(1932-06-12)12. јун 1932.
Место рођењаАда'а, Етиопско царство
Датум смрти26. мај 2002.(2002-05-26) (69 год.)
Место смртиАдис Абеба, Етиопија
Висина170 цм
Маса54 кг
Спортске информације
СпортАтлетика:
Маратон
10.000 м
Достигнућа и титуле
Лични рекордиМаратон: 2:15:09 (1972)
Награде и медаље

Дегага "Мамо" Волде (амх. ማሞ ወልዴ; Ада'а, 12. јун 193226. мај 2002) био је етиопски тркач на дуге стазе. Био је освајач златне медаље у маратону на Летњим олимпијским играма 1968.

Рани живот

[уреди | уреди извор]

Дегага је у Оромо породици. Његов млађи брат, Демиси Волде (рођен 8. марта 1937), такође је постао међународно успешан у трчању на дуге стазе. Године 1951. Дегага се преселио у Адис Абебу.[1]

Атлетска каријера

[уреди | уреди извор]

На свом првом олимпијском наступу на Олимпијским играма 1956, Дегага се такмичио у тркама на 800 м, 1.500 м и у штафети 4x400 м.[2]

Почетком 1960-их, Дегага је прешао са трчања средњих дистанци на дуге стазе. На међународним крос тркама побеђивао је на Међународном кросу Хуан Мугерза у Елгојбару, Шпанија, 1963. и 1964, као и на Кросу де Сан Доностин у Сан Себастијану истих година.[3]

На Олимпијским играма 1964. завршио је четврти на 10.000 м.[4]

Браћа Волде су се такмичила у Токију, у маратону на Олимпијским играма 1964. Иако је Дегага одустао рано у трци, Демиси је завршио десети.[5] Дегага Волде је 1967. и 1968. победио у Сан Себастијану и Елгојбару.[3]

На Летњим олимпијским играма 1968, Дегага је постао други Етиопљанин који је освојио злато у маратону. Раније на истим Олимпијским играма освојио је сребрну медаљу на 10.000 м.[6] Са 40 година, Дегага је освојио своју трећу олимпијску медаљу, завршивши као трећи са 2:15:08 на Олимпијском маратону 1972.[2][7] Такође је победио у маратону на Свеафричким играма 1973.

Војна каријера

[уреди | уреди извор]

Дегага се 1951. придружио Империјалној гарди. Касније је служио као припадник мировних трупа у Кореји од 1953. до 1955.[1]

Дегага је 1993. ухапшен под оптужбом да је учествовао у погубљењима током режима Менгисту Хајле Маријама (период познат као Црвени терор у Етиопији).[7] Тврдио је да је био присутан на убиству, али не и директни учесник.[8] МОК се залагао код етиопске владе за његово пуштање на слободу.[7] 2002. је осуђен на шест година затвора. Међутим, одмах је пуштен јер је већ провео девет година у притвору чекајући суђење.[7]

Дегага је преминуо 26. маја 2002. од рака јетре у 69. години, само неколико месеци након пуштања на слободу.[9] Сахрањен је на гробљу Цркве Светог Јосифа у Адис Абеби.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Vettenniemi, Erkki (1. 9. 2002). „The Life and Trials of Mamo Wolde”. Runner's World (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 1. 2017. г. Приступљено 17. 1. 2017. 
  2. ^ а б „Mamo Wolde”. Sports-Reference.com. Sports Reference LLC. Архивирано из оригинала 17. 4. 2020. г. Приступљено 30. 1. 2018. 
  3. ^ а б Hutchinson, Andrew Boyd (јануар 2018). The Complete History of Cross-Country Running: From the Nineteenth Century to the Present Day (на језику: енглески). New York: Skyhorse Publishing. стр. 88–90. ISBN 978-1-631-44076-2. 
  4. ^ Billy Mills, pride of a marine, heart of a warrior, Stars and Stripes, 2 July 1999, Sean Moore. Retrieved 2 January 2018.|language=en
  5. ^ The Olympic Marathon, Human Kinetics, David E. Martin, Roger W. H. Gynn, 2000. Retrieved 9 January 2018.|language=en
  6. ^ а б Goldstein, Richard (28. 5. 2002). „Mamo Wolde, Olympic Marathon Champion”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 17. 1. 2017. г. Приступљено 17. 1. 2017. 
  7. ^ а б в г Mason, Nick (7. 6. 2002). „Mamo Wolde”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 17. 1. 2017. г. Приступљено 17. 1. 2017. 
  8. ^ „The Life and Trials of Malmo Wolde”. Runner's World (на језику: енглески). 1. 9. 2002. Приступљено 30. 1. 2018. 
  9. ^ Thurber, Jon (12. 6. 2002). „Mamo Wolde; Won Olympic Gold, Bronze”. Los Angeles Times (на језику: енглески). ISSN 0458-3035. Приступљено 26. 2. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]