Манастириште

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастириште
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Општина Власотинце
Становништво
Становништво
 — (2011) 1099
Географске карактеристике
Координате 42°58′ СГШ; 22°09′ ИГД / 42.96° СГШ; 22.15° ИГД / 42.96; 22.15Координате: 42°58′ СГШ; 22°09′ ИГД / 42.96° СГШ; 22.15° ИГД / 42.96; 22.15
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 275 м
Манастириште на мапи Србије
Манастириште
Манастириште
Остали подаци
Поштански број 16210
Позивни број 016
Регистарска ознака ВЛ

Манастириште је насеље поред Власотинца. Смештено је на реци Власини, између брда Бели камен и Брезовице. Име је добило по манастиру који се на овом простору налазио у време средњовековне Србије.

Предање о Манастиришту[уреди]

Село Манастириште се спомиње као дербенџијско село у времену под турцима. На простору данашњег Манастиришта је у средњовековно доба, у време Стефана Немање, постојао манастир са школом, посвећен Преносу моштију Св. Николе код ушћа потока Брезовице (у народу манастирски поток) у Власину, за који се сматра да је најстарија богомоља у околини Власотинца. Верује се да су манастир срушили Турци, вероватно у XVII веку, а да су остатке манастира пребацили у Ћустендил. По предању у манастиру су живела три брата монаха: Душан, Угљеша и Стајко. Душана и Угљешу су мучки убили турци, а Стајко је побегао и основао оближње село Стајковце. Старо село се помиње се 1516. године без житеља и 1526. године, када броји 5 домаћинства. Сматра се да су први становници Срби били принудно доведени да као предстражарске јединице (дербенџије) обезбеђују слободан пролаз турским караванима поред реке Власине у кланцима планине Буковик-све до Цариграда. Таква насеља оснивана су само са хришћанским становништвом, а било је и насилног насељавања. Поред Манастиришта у нашем крају таква села су била: Добро Поље, Дарковце, Црна Трава, Брод, Јабуковик, Свође, Горњи Орах и друга села на власинској области и знепољској висоравни. Пошто је био тежак живот раје под турцима у тим насељима, онда су се људи тада одметали у хајдуке. Турци дербенџијска насеља напуштају крајем XVIII века, а улогу њихову су преузели плаћеници.

Манастириште данас[уреди]

У Манастиришту се од 21. маја 1991. сваке године слави празник Преноса Моштију Св. Николе. Сваке године домаћин, који се претходно добровољно пријавио, спрема славу и празник се обележава код крста у Манастиришту, који је подигнут на дан прве славе 1991. године.

У селу постоје само неколико породица староседоца, а већи део чине досељеници из Власотиначке и Црнотравске општине. Насељавање је запажено након Другог светског рата. Најбројнији досељеници су из Крушевице, Златићева, Равног Дела, Брезовице, Горњег Дејана, Горњег Гара, Дарковца, Јабуковика итд.

ФК „МСК"[уреди]

У селу је 1954. године основан фудбалски клуб „МСК“ (Манастирски спортски клуб). Утакмице су се играле на стадиону „Јаз“ покрај реке Власине, који је добио име по купалишту у близини, којег је поплава разорила 1988. године. После још једне велике поплаве 2007. године стадион „Јаз“ је уништен, и после тога ФК „МСК“ је престао са радом.