Манастири Епархије нишке
Манастири Епархије нишке су део богате баштине Српског народа Јужне и источне Србији која се судбински везала за духовну, културну и просветну делатност и национално биће српског становништва ових области. Делећи судбину народа који их је градио, манастири изграђени на простору Јужне и источне Србије некада су се уздизали до божански лепог, или, пак, били рушени и спаљаивани, од бројних освајача овог дела Балкана. Њихови сачувани остаци и даље зраче божанском светлошћу која је окупљала народ да слави Бога и скупља снагу да опстане и манастире обнови, и тако у круг.[1]
Обнављајући многе старе светиње народ овог подручја Србије сачувао је византијске тековине Хришћанства зачетог на овом простору и православне законе и српску духовност. Зато, је сам чин упознавања са овим манастирима једнако важан за обнову порушених и изградњу нових на простору Јужне и источне Србије.
Историја[уреди | уреди извор]
Историја многих манастира Епархије нишке није позната, па се она може надокнадити сагледавањем историјских података о областима у којој је поникао сваки од манастира, посебно. Након обнове Пећке патријаршије 1557. године нишка митрополија у историји српске православне цркве имала је значајно место.[2] Према дефтеру црквене канцеларије од 1640 до 1655, српској патријаршији припадало су и манастири данашње Епархије нишке, али ко је у том периоду управљао нишком епархијом, и који су све манастири изграђени не може се поуздано тврдити за поједине периоде. Претпоставља се да су у раздобљу када су саграђени неки од манастира, на челу епархије налазио епископ Нишки, или, тачније, епископ Нишевски Герасим.[3][4][5]
Најновија истраживања иду у прилог чињеници да је делатност патријарха Пајсија у области Ниша, као и широм Пећке патријаршије, допринела оживљавању културног и црквеног живота, јер је он створи атмосферу у којој су манастири и цркве грађене, обнављане и осликаване.[6] Под његовим благословом у сеоском окружењу Ниша граде се и обнављају храмови, пишу и украшавају књиге.
| „ | „Ова чињеница досад је запостављана, што је имало за последицу да је прва половина 17. века на овим просторима остала недовољно разјашњена. Манастир Св. Богородице у Сићеву је једино у целости сачувано сведочанство ο другачијим, за православни живаљ подношљивим културно-историјским околностима у нишком окружењу, чему је делатност патријарха Пајсија умногоме допринела.[7]” | ” |
Значај[уреди | уреди извор]
Споменичко наслеђе са простора Јужне и источне Србије заузима значајно место у културној ризници Србије и Балкана. На територији која је у надлежности Епархије нишке и Завода за заштиту споменика културе Ниш налази се укупно 39 општина и подручје града Ниша (са четири градске општине).
У регистар споменика културе и евиденцију нишког Завода, уписана су четири манастира која су категорисана у споменике културе од изузетног значаја, док су остали манастири проглашени за споменике културе од великог значаја.
Списак манастира Епархије нишке[уреди | уреди извор]
| Слика | Назив манастира | Локација | Подигнута | Напомена | |
|---|---|---|---|---|---|
|
Ајдановац | Ајдановац | 1321. | ||
| Базовик | Базовик | 13. век | |||
| Брајина | Туларе | 1355. | |||
|
Вета | Вета | 14. век | ||
| Височка Ржана | Височка Ржана | 1853. | |||
|
Манастир Свете Тројице у Габровцу | Габровац | 1833. | ||
|
Голема Њива | Јашуња | 1517. | ||
|
Горњи Матејевац | Горњи Матејевац | 11. век | ||
|
Горчинце | Горчинце | пре 1868 | ||
|
Дивљане | Дивљана | 13. век | ||
|
Ђунис | Ђунис | 1960. | ||
|
Манастир Светог Ђорђа | Завидинце | 15. век | ||
|
Иверица | Островица | 14. век | ||
|
Јашуња | Јашуња | 1499. | ||
| Калудра | Калудра (Прокупље) | 2014. | |||
|
Крупац | Крупац | ? | ||
|
Липовац | Липовац | 14. век | ||
| Манастирче | Димитровград | 1870. | |||
|
Ораовица | Ораовица | 14. век | ||
| Пирковац | Пирковац | 14. век | |||
|
Поганово | Поганово | 12. век. | ||
|
Рударе | Рударе | 13. век. | ||
|
Свети Никола | Куршумлија | 1159. | ||
| Свети Онфурије | Базовик | 1576. (први пут се помиње) | |||
.JPG)
|
Свети Роман | Ражањ | 9. век | ||
| Сињац | Сињац | пре 1618 | |||
|
Сићево | Сићево | 17. век | ||
|
Смиловци | Смиловци | 10. век. | ||
|
Суково | Суково | 15. век | ||
|
Темска | Темска | 11. век | ||
|
Чукљеник | Чукљеник | 1516. | ||
| Црковница | Црковница | 16. век | |||
| Чиниглавци | Срећковац | 1858 | |||
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Миша Ракоција Манастири и цркве Јужне и источне Србије, Завод за заштиту споменика културе Ниш, Студије и монографије, Ниш, 2013
- ^ Р. Самарџић, Српска православна црква y XVI u XVII веку, Историја српског народа III—2, Београд (1993). pp. 20.
- ^ С. Петковић, Српска патријарси XVI и XVII века као ктитори, Зборник у част Војислава Ђурића, Београд 1992, 129-135.
- ^ Р. Самарџић, Српска православна црква у XVI и XVII веку, Историја српског народа III-2, Београд 1993, 20.
- ^ Р. Грујић, Енциклопедија СХС, 3, Загреб, 95/6.
- ^ П. Слијепчевић, Пајсије, архиепископ пећки и патријарх српски као јерарх и књижевни радник, Богословље VIII (Београд 1933) pp. 266-283
- ^ С. Петковић, Српски патријарси XVI и XVII века као ктитори, Зборник у част Војислава Ђурића, Београд (1992). pp. 132-133.
Литература[уреди | уреди извор]
- Група аутора, Историја српског народа I, II, III, Београд 1981, 1982, 1983.
- Група аутора, Историја Ниша I, Ниш 1983.
- А. Оршић Славетић, Археолошка истраживања у Нишу и околини, Старинар VIII - IX, (Београд 1933-1934)
- Р. О. Братанић, Ископавања у Нишу и околини, Преглед цркве епархије нишке, 5-6, (Ниш 1937)
- В. Поповић, Епископска седишта у Србији од IX до XI века, Годишњак града Београда, XXV - 1978, (Београд 1979)
- М. Валтровић, Д. Милутиновић, Извештај уметничком одбору српског ученог друштва, ГСУД XLVIII, (Београд 1880)
- М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, Београд 1884.
- Ф. Каниц, Србија II, Београд 1985.
- М. Војиновић, Две знамените старине у близини Ниша, Преглед црквене епархије нишке, 7-8, (Ниш 1929)
- G. Millet, L'ancien art serbe, Les èglises, Paris 1919.
- Ловрић, Историја Ниша, Ниш 1927.
- Д. Ристић, Православни манастири епархије нишке, Ниш 1941.
- В. Марковић, Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији, Сремски Карловци 1920.
- В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950.
- Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку (Bishoprics and Metropolitanates of Serbian Church in Middle Ages). Београд: Историјски институт САНУ.
- Глас - црквени календар са шематизмом нишке епархије, Ниш 1899.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- К. Јиречек, Историја Срба I - II, Београд 1952.
- Р. Грујић, Нишка епархија, Народна енциклопедија СХС, III, Загреб 1928.
- Б. Андрејевић, Извори из XIX века о нишу у доба Турака и у првим годинама после ослобођења, Нишки зборник 5, (Ниш 1972)
- М. А. Марковић, Ископине хришћанских старина у Нишу, Преглед црквене епархије нишке, (Ниш
- П. В. Гагулић, Метох манастира Хиландара у Нишу, Ниш 1968; Прилог историји нишке епархије, I -XX, Глас православне епархије нишке, (Ниш 1973 - 1987); У Сићевачкој клисури цркве и манастири, I - II, Ниш 1978/1980.
- Ж. Шкаламера, Обнова “српског стила” у архитектури, Зборник за ликовне уметности, 5, (Нови Сад 1969)
- М. Ракоција, Манастир Св. Ђорђа код села Каменице поред Ниша, Гласник друштва конзерватора Србије, 16, (Београд 1992); Манастир Св. Јована изнад села Горњи Матејевац код Ниша, Гласник друштва конзерватора Србије, 18, (Београд 1994); Енциклопедија Ниша I, Ниш 1995; О значају истраживања старина Драгутина Милутиновића и Михаила Валтровића у области Ниша и Нишавља, Нишки зборник, 18, (Ниш 1994); Савремено сакрално градитељство Ниша, Нишки зборник, 19, (Ниш 1994)
- Манастири Јужне и источне Србије, Документација Завода за заштиту споменика културе Ниш.
