Манастири Епархије нишке

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Манастири Епархије нишке су део богате баштине Српског народа Јужне и источне Србији која се судбински везала за духовну, културну и просветну делатност и национално биће српског становништва ових области. Делећи судбину народа који их је градио, манастири изграђени на простору Јужне и источне Србије некада су се уздизали до божански лепог, или, пак, били рушени и спаљаивани, од бројних освајача овог дела Балкана. Њихови сачувани остаци и даље зраче божанском светлошћу која је окупљала народ да слави Бога и скупља снагу да опстане и манастире обнови, и тако у круг.[1]

Обнављајући многе старе светиње народ овог подручја Србије сачувао је византијске тековине Хришћанства зачетог на овом простору и православне законе и српску духовност. Зато, је сам чин упознавања са овим манастирима једнако важан за обнову порушених и изградњу нових на простору Јужне и источне Србије.

Историја[уреди]

Историја многих манастира Епархије нишке није позната, па се она може надокнадити сагледавањем историјских података о областима у којој је поникао сваки од манастира, посебно. Након обнове Пећке патријаршије 1557. године нишка митрополија у историји српске православне цркве имала је значајно место.[2] Према дефтеру црквене канцеларије од 1640 до 1655, српској патријаршији припадало су и манастири данашње Епархије нишке, али ко је у том периоду управљао нишком епархијом, и који су све манастири изграђени не може се поуздано тврдити за поједине периоде. Претпоставља се да су у раздобљу када су саграђени неки од манастира, на челу епархије налазио епископ Нишки, или, тачније, епископ Нишевски Герасим.[3][4][5]

Најновија истраживања иду у прилог чињеници да је делатност патријарха Пајсија у области Ниша, као и широм Пећке патријаршије, допринела оживљавању културног и црквеног живота, јер је он створи атмосферу у којој су манастири и цркве грађене, обнављане и осликаване.[6] Под његовим благословом у сеоском окружењу Ниша граде се и обнављају храмови, пишу и украшавају књиге.

Значај[уреди]

Споменичко наслеђе са простора Јужне и источне Србије заузима значајно место у културној ризници Србије и Балкана. На територији која је у надлежности Епархије нишке и Завода за заштиту споменика културе Ниш налази се укупно 39 општина и подручје града Ниша (са четри градске општине).

У регистар споменика културе и евиденцију нишког Завода, уписана су четири манастира која су категорисана у споменике културе од изузетног значаја, док су остали манастири проглашени за споменике културе од великог значаја.

Списак манастира Епархије нишке[уреди]

Списак манастира
Слика Назив манастира Локација Подигнута Напомена
Manastir Ajdanovac.jpg Ајдановац Ајдановац 1321.
Базовик Базовик 13. век
Брајина Туларе 1355.
Vetanski manastir-1.jpg Вета Вета 14. век
Височка Ржана Височка Ржана 1853.
Габровац Габровац 1833.
Јашуњски манастир Свети Јован.JPG Голема Њива Јашуња 1517.
Манастир Св. Јована Крститеља код Доњег Матејевца3.jpg Горњи Матејевац Горњи Матејевац 11. век
Горчинце Горчинце пре 1868
DIVLJANA2.jpg Дивљане Дивљана 13. век
Djunis2.JPG Ђунис Ђунис 1960.
Св. Петка Иверица2.jpg Иверица Островица 15. век
Manastir Jašunja.jpg Јашуња Јашуња 1499.
Калудра Калудра (Прокупље) 2014.
Crkva Svetog Jovana Glavoseka kod Krupca.jpg Крупац Крупац ?
Monastère de Lipovac.jpg Липовац Липовац 14. век
Манастирче Димитровград 1870.
Манастир Светог Николе код Ораовице.jpg Ораовица Ораовица 14. век
Пирковац Пирковац 14. век
Manastir Poganovo.jpg Поганово Поганово 12. век.
Manastir Rudare.jpg Рударе Рударе 13. век.
Sveti Nikola Kursumlija1.jpg Свети Никола Куршумлија 1159.
Манастир Свети Роман код Ражња - Monastery of St Roman near Ražanj (Serbia).JPG Свети Роман Ражањ 9. век
Сињац Сињац пре 1618
Manastir Sićevo.JPG Сићево Сићево 17. век
Sv kirik.jpg Смиловци Смиловци 10. век.
Manastir Sukovo, Pirot 10.JPG Суково Суково 15. век
Temska monastery03.jpg Темска Темска 11. век
Manastir Cukljenik.jpg Чукљеник Чукљеник 1516.
Црковница Црковница 16. век
Чиниглавци Срећковац 1858

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Миша Ракоција Манастири и цркве Јужне и источне Србије, Завод за заштиту споменика културе Ниш, Студије и монографије, Ниш, 2013
  2. ^ Р. Самарџић, Српска православна црква y XVI u XVII веку, Историја српског народа III—2, Београд (1993). pp. 20.
  3. ^ С. Петковић, Српска патријарси XVI и XVII века као ктитори, Зборник у част Војислава Ђурића, Београд 1992, 129-135.
  4. ^ Р. Самарџић, Српска православна црква у XVI и XVII веку, Историја српског народа III-2, Београд 1993, 20.
  5. ^ Р. Грујић, Енциклопедија СХС, 3, Загреб, 95/6.
  6. ^ П. Слијепчевић, Пајсије, архиепископ пећки и патријарх српски као јерарх и књижевни радник, Богословље VIII (Београд 1933) pp. 266-283
  7. ^ С. Петковић, Српски патријарси XVI и XVII века као ктитори, Зборник у част Војислава Ђурића, Београд (1992). pp. 132-133.

Литература[уреди]

  • Група аутора, Историја српског народа I, II, III, Београд 1981, 1982, 1983.
  • Група аутора, Историја Ниша I, Ниш 1983.
  • А. Оршић Славетић, Археолошка истраживања у Нишу и околини, Старинар VIII - IX, (Београд 1933-1934)
  • Р. О. Братанић, Ископавања у Нишу и околини, Преглед цркве епархије нишке, 5-6, (Ниш 1937)
  • В. Поповић, Епископска седишта у Србији од IX до XI века, Годишњак града Београда, XXV - 1978, (Београд 1979)
  • М. Валтровић, Д. Милутиновић, Извештај уметничком одбору српског ученог друштва, ГСУД XLVIII, (Београд 1880)
  • М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, Београд 1884.
  • Ф. Каниц, Србија II, Београд 1985.
  • М. Војиновић, Две знамените старине у близини Ниша, Преглед црквене епархије нишке, 7-8, (Ниш 1929)
  • G. Millet, L'ancien art serbe, Les èglises, Paris 1919.
  • Ловрић, Историја Ниша, Ниш 1927.
  • Д. Ристић, Православни манастири епархије нишке, Ниш 1941.
  • В. Марковић, Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији, Сремски Карловци 1920.
  • В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950.
  • Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку (Bishoprics and Metropolitanates of Serbian Church in Middle Ages). Београд: Историјски институт САНУ. 
  • Глас - црквени календар са шематизмом нишке епархије, Ниш 1899.
  • Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета. 
  • К. Јиречек, Историја Срба I - II, Београд 1952.
  • Р. Грујић, Нишка епархија, Народна енциклопедија СХС, III, Загреб 1928.
  • Б. Андрејевић, Извори из XIX века о нишу у доба Турака и у првим годинама после ослобођења, Нишки зборник 5, (Ниш 1972)
  • М. А. Марковић, Ископине хришћанских старина у Нишу, Преглед црквене епархије нишке, (Ниш
  • П. В. Гагулић, Метох манастира Хиландара у Нишу, Ниш 1968; Прилог историји нишке епархије, I -XX, Глас православне епархије нишке, (Ниш 1973 - 1987); У Сићевачкој клисури цркве и манастири, I - II, Ниш 1978/1980.
  • Ж. Шкаламера, Обнова “српског стила” у архитектури, Зборник за ликовне уметности, 5, (Нови Сад 1969)
  • М. Ракоција, Манастир Св. Ђорђа код села Каменице поред Ниша, Гласник друштва конзерватора Србије, 16, (Београд 1992); Манастир Св. Јована изнад села Горњи Матејевац код Ниша, Гласник друштва конзерватора Србије, 18, (Београд 1994); Енциклопедија Ниша I, Ниш 1995; О значају истраживања старина Драгутина Милутиновића и Михаила Валтровића у области Ниша и Нишавља, Нишки зборник, 18, (Ниш 1994); Савремено сакрално градитељство Ниша, Нишки зборник, 19, (Ниш 1994)
  • Манастири Јужне и источне Србије, Документација Завода за заштиту споменика културе Ниш.

Спољашње везе[уреди]