Манастир Ћелије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Ћелије
SK 362 Manastir Celije.jpg
Манастир Ћелије
Опште информације
Место Лелић
Општина Ваљево
Држава  Србија
Време настанка 13. век
Тип споменика Споменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе
Седиште Ваљево
Адреса Милована Глишића 2 14000
Званични веб-сајт

Манастир Ћелије је женски манастир Српске православне цркве.

Положај[уреди]

Манастир се налази на 6 km југозападно од Ваљева, на левој обали реке Градац. Манастир се налази у брдовитом пределу који припада атару села Лелић. Густо распоређене шуме и каменовито тло, као природно заштитна околина скрива манастир који се не види све док се не почне силазити у котлину у којој се налази.

Историја[уреди]

Тачно време настанка манастира није познато, али према општим историјским подацима, манастир потиче из Средњег века. Народно предање везује овај манастир за доба краља Драгутина, који је од 1282-1316. године управљао овим крајевима, а био је познат и као Сремски краљ. Манастир Ћелије, као манастир крај села Лелић се у турским изворима помиње 1560. године, а кроз цео XVIII век, Ћелије су средиште свих активности ваљевског краја. Угледни монаси овог манастира имали су великог удела у дизању буна против Турака, због чега је злогласни паша Бушатлија почетком 1791. године запалио манастир Ћелија заједно са 13 цркава ваљевског краја. У овом манастиру је свештенички чин добио и Хаџи Рувим. [1]

Иконопис и старе књиге[уреди]

Најстарија икона у манастиру је икона Сабора Светих Архангела, заштитника овог светог храма, а потиче из времена пре 1798. године, јер је тада приложена манастиру. Најстарија књига у манастиру је Боженственаја скрижаљ (у записима је називају Скрижали), коју је црногорски владика Данило Петровић купио 1715. године у Русији, те исту потом поклонио манастиру. Међу врло старе књиге спадају два минеја за месеце март и новембар, а према начину штампања, веома малом формату и записима, оба минеја потичу најкасније из првих деценија XVIII века, а претпоставља се да су штампани у Венецији. Велики требник је штампан у Русији у другој половини XVIII века, а постао је својина манастира око 1814. године. У манастиру се налази још једна књига која има историјску вредност, а то је Свето писмо Старог завета на црквенословенском језику, које је некада припадало проти Матији Ненадовићу.

Знаменитост[уреди]

Манастир је познат по томе што је у њему живео архимандрит др Јустин Поповић (18941979), свети Ава Јустин, Велики Светионик Ћелијски, Свесрпски и Свеправославни, чији се гроб налази на јужној страни олтара, а по чијој жељи, гроб нема другог споменика осим овећег каменог Крста и цвећа на хумци. Са леве стране цркве према олтару, одмах иза северних врата, налази се гроб Илије Бирчанина, подгорског војводе, обор кнеза испод Медведника, кога су турске дахије, заједно са ваљевским кнезом Алексом Ненадовићем, посекле на Колубарској ћуприји у Ваљеву 1804. године.[2]

Садашњост[уреди]

Игуманија манастира од 1967. је Гликерија (Јањић) (1934). У манастиру је развијена штампарска и иконописачка делатност.

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. Летопис манастира Ћелија. Ваљево: Манастир Ћелије. 1985. стр. 7—12, 16—22, 28—29. 
  2. Водич кроз манастире у Србији. Београд: Српска књижевна задруга, Београд. 1995. стр. 413—415. ISBN 86-379-0526-9. 

Спољашње везе[уреди]